Конфедерација слободних синдиката подржава антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности. Сматрамо да је доношење Закона о родној равноправности неопходно и преко потребно јер у суштини он представља реалну потребу жена Србије, које се свакодневно суочавају са дискриминацијом на радним местима, трпе насиље у породици и јавном животу.

Као социјално одговорна синдикална централа, Конфедерација слободних синдиката од 2012. године, има организовану Женску синдикалну мрежу са циљем заштите радних и родних права и елиминације дискриминације жена и која се залаже за имплементацију принципа родне равноправности како на нивоу институција тако и на нивоу сваког појединачног радног места.

Подсећамо, да је према акционом плану за приступање ЕУ, Република Србија у обавези да усвоји између осталих и Закон о родној равноправности. У борби за равноправност полова неопходно је остварити сарадњу између надлежних министарстава и других државних органа, представника цивилног друштва у овим областима, синдиката и других асоцијација.

Закон о забрани дискриминације, у члану 4. гласи: „Сви су једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства“ тако да са тим циљем, очекујемо да и предлог Закона о родној равноправности, који је прошао јавну расправу под покровитељством Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије, у складу са међународним правом, конвенцијама и европским законодавством из области родне равноправности, буде што пре усвојен.

КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
 

Грађевинари у Србији обележавају свој дан у знак сећања на штрајк у којем су се пре 77 година на улицама борили за своја права. Подсећају да су некад били лидери у области грађевинске индустрије, а да су наши стручњаци били међу најцењенијим мостоградитељима у свету.

Грађевински радници Земуна и Београда су кроз бројне штрајкове у периоду од 1935. па све до 1940. године тражили побољшање свог положаја, веће наднице, краће радно време и боље услове живота и рада на градилиштима. Незадовољни резултатима бројних штрајкова, преговорима са послодавцима у скоро петогодишњем периоду, грађевински радници Београда и Земуна су 4. августа 1940. године отпочели свој највећи и најорганизованији штрајк. У Ваљеву је било најдраматичније. На штрајкаче су ударили жандари и полиција. Штрајк је угушен терором, насиљем и крвопролићем. Штрајк је окончан 8. августа 1940. године, испуњавањем свих штрајкачких захтева. Закључен је колективни уговор са свим постављеним условима од стране штрајкача. Све што се збивало тих година а посебно дешавања у августу 1940. године, определило је да 8. август буде проглашен Даном грађевинара Србије.

Грађевинари и ове године, као и претходних, траже минимум достојанства, правде, реда, поштовања, побољшања услова рада и стандарда, више посла, веће плате и бољу безбедност на раду.

Конфедерација слободних синдиката честита свим грађевинарима Србије 77 година синдикалне борбе са вером да ће се наши грађевински радници и стручњаци поново наћи међу најцењенијима у свету.

Дан рудара, 6. август, обележавају запослени и пензионери у свим активним рудницима у нашој земљи.

Дан рудара је установљен у знак сећања на 6. август 1903. године када је у Сењском руднику, првој и најстаријој јами у земљи, која је данас у саставу "Рембаса", почео штрајк због лошег положаја рудара. Штрајкачи су се тада изборили за бољи положај и скраћење радног времена.

Непосредни повод штрајку у Сењском руднику те године, 50 година после проналаска и почетка копања угља у Сењу, било је "отпуштање са посла тројице радничких активиста.

За девет дана штрајка, рудари Сењског рудника су "изборили повратак на посао двојице отпуштених радника, скраћење радног времена и бесплатан олај за осветљење". Главни рударски савез је организовао митинге у Београду, бројним чланцима "Београдске новине" као и "Радничке новине" дале су подршку штрајкачима.

Министар је издао наређење да се испуне захтеви рудара.

У знак сећања на 6. август 1903. установљен је Дан рудара у Србији .

Иако су учињена знатна побољшања од доношења Закона о рударству, положај рудара у Србији је и даље тежак a oд рударства у Србији данас живи више од 20.000 породица!

Рударство није само посао већ, опстанак, јер је основна делатност у неразвијеним подручјима. Рудари у Србији имају бенефицирани радни стаж, на годину дана добијају бенефицију шест месеци због тешких услова рада али то није довољно. Рударски посао је један од најтежих послова на свету и веома је важно да се побољша материјални положај рудара као и услови рада у рудницима. Потребно је континуирано побољшавати услове рада и живота на радном месту свих радника а нарочито оних који раде на високо ризичним радним местима.

Рудари, СРЕЋНО!

У просторијама Синдиката медицинских сестара и техничара Србије 31.07.2017. почели разговори о даљим активностима СМСТС након спроведене акције прикупљања потписа у циљу повлачења нацрта Закона о запосленима у јавним службама.

Састанку присуствовали Председници ОО СМСТС са територије Града Београда: ОО Клинички центар Србије, ОО КБЦ Звездара, ОО КБЦ "Др Драгиша Мишовић", ОО КБЦ Земун, ОО Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије "Др Вукан Чупић", ОО Институт за реуматологију Србије, ОО Институт за ортопедско-хируршке болести "Бањица", ОО Универзитетска дечија клиника Тиршова, ОО Градски завод за плућне болести и ТБЦ, ОО ДЗ Савски венац, ОО ДЗ Стари град и ОО ДЗ Гроцка. Председница ОО Института за ментално здравље била је оправдано одсутна због коришћења годишњег одмора.

О даљим активностима СМСТС, које имају за циљ бољи положај наше професије, благовремено ћемо обавештавати чланство СМСТС.