Мандати специјалног известиоца за право на слободу мирног окупљања и удруживања; специјални известилац за право свакога на уживање највишег могућег стандарда физичког и менталног здравља; специјалног известиоца за људска права миграната; специјалног известиоца за савремене облике ропства, укључујући његове узроке и последице; Специјалног известиоца за трговину људима, посебно женама и децом и Специјалног известилац о насиљу над женама, његовим узроцима и последицама

Реф.: OL SRB 3/2022

(Молимо користите ову референцу у свом одговору)

7. април 2022.

Екселенцијо,

Имамо част да Вам се обратимо у својству Специјалног известиоца за право на слободу мирног окупљања и удруживања; Специјалног известиоца за право сваког на уживање највишег могућег стандарда физичког и менталног здравља; Специјалног известиоца за људска права миграната; Специјалног известиоца за савремене облике ропства, укључујући његове узроке и последице; Специјалног известиоца за трговину људима, посебно женама и децом и Специјалног известиоца о насиљу над женама, његовим узроцима и последицама, у складу са резолуцијама Савета за људска права 41/12, 42/16, 43/6, 42/10, 44/4 и 41/17.

С тим у вези, желимо да скренемо пажњу Влади Ваше Екселенције на информације које смо добили у вези са нацртом Закона о сезонском и другом повременом запошљавању у одређеним пословним делатностима ("Нацрт закона") који је предложила Влада Ваше Екселенције, а који би, уколико буде усвојен, могао нарушавање остваривања права на слободу удруживања, укључујући право на оснивање и придруживање синдикату и колективно преговарање, право на слободу мирног окупљања, посебно право на штрајк, и право на слободу мишљења и изражавања у сектору рада.

Ова права су загарантована међународним правом о људским правима, посебно члановима 19, 21 и 22 Међународног пакта о грађанским и политичким правима (ICCPR), који је Србија наследила 12. марта 2001. године; према члану 8 Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (ICESCR), који је Србија наследила 12. марта 2001; према члановима 13. и 26. Међународне конвенције о заштити права свих радника миграната и чланова њихових породица (ICMW), коју је Србија потписала 11. новембра 2004. године; као и Конвенције бр. 11, бр. 87 и бр. 98 Међународне организације рада ("Конвенције МОР"), које је Србија ратификовала 24. новембра 2000. године.

С поштовањем достављамо ове коментаре у светлу међународних стандарда људских права и најбољих пракси у вези са правима на слободу удруживања и мирног окупљања, као и права на слободу изражавања и мишљења, и спремни смо да даље сарађујемо са Владом Ваше Екселенције ово питање.
 

Детаљније »

ДАНАС ЈЕ МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА - 1. МАЈ: СИМБОЛ БОРБЕ ЗА ПРАВА И ДОСТОЈАНСТВО РАДНИКА

Овај датум се обележава у знак сећања на велике демонстрације у Чикагу у мају 1886. године, када су радници штрајковали тражећи осмочасовно радно време и боље услове рада. Тада је на улицама протествовало близу 40.000 радника а њихови захтеви су симболично истакнути у три чувене осмице, осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног уздизања. Демострације су се завршиле крвавим сукобима са полицијом када је шест радника убијено, а око 50 рањено. Велики број радника је ухапшен, пет радничких вођа је осуђено на смрт, а тројица на робију. На првом конгресу Друге интернационале 1889. одржаном три године касније, донета је одлука да се сваког Првог маја одржавају радничке демонстрације. У Краљевини Србији прве прославе 1. Маја органзоване су у Београду, Шапцу, Неготину, Крагујевцу, Пожаревцу, Обреновцу и Бајној Башти. Прославе су попримиле масовни карактер после оснивања Главног радничког савеза и Српске социјалдемократске странке 1903. године.

Обележавање Празника рада у Србији прешло је дуг пут - забране одржавања којој су пркосили радници протестним шетњама, бојкотом рада и зборовима, преко првомајских уранака до обавезе уведене 1945. године.

Данас, један од главних проблема са којима се радници срећу јесу угрожена права радника у Србији, али и отежане околности да се са синдикатом удуржи и избори за своја загарантована права. Радницима је отежано синдикално удруживање у предузећима, јер им се прети да ће добити отказ. Ангажовање радника по основу разних уговора, онемогућава њихово синдикално организовање, јер постоји страх од отказа од стране послодавца.

Минималац је мањи од потрошаке корпе а сваком трећем раднику су угрожена радна права.

Без радника нема напретка у предузећу, друштву, односно држави, јер су радници ти који стварају и граде.

РАДНА ПРАВА

Коврлија: "НЕ ЗНАМ ЗАШТО РУКОВОДСТВО БАС-А НАС ГЛЕДА КАО НЕКУ РУШИЛАЧКУ СНАГУ, А МИ СМО САМО ТУ ДА ПОКУШАМО ДА ПОКРЕНЕМО ОВО НЕКАДА ЈАКО УСПЕШНО ПРЕДУЗЕЋЕ"

Независни синдикат радника Београдске аутобуске станице одржао је у понедељак конференцију за медије поводом одбијања сарадње менаџмента предузећа са синдикатом и радницима и актуелне финансијске кризе у БАС-у.

Машина 21.03.2022.

Поглед на градилиште Београда на води са долазних перона аутобуске станице; Фото: Игор Павићевић / Камерадес

На конференцији одржаној у Медија центру у Београду јавности су се обратили Сретен Максић, члан ИО "Независног" синдиката, Слободан Коврлија, председник Сретен Максић "Независног" синдиката БАС а.д и Ивица Цветановић, председник конфедерације слободних синдиката.

Представници синдиката су упознали јавност са тим да постоје тешкоће пословању БАС-а и тешкоће који се тичу пресељења аутобуске станице на нову локацију. Они су истакли да су радници забринути за судбину предузећа, чији су, као акционари, и делимични власници, те за судбину њихових радних места и личних доходака. Истовремено, посебне проблеме представља то што радници не могу да дођу до тачних информација на ове теме, а руководство је, по њиховим наводима, неспремно како да те информације пружи, тако и да са радницима и представницима већинског и јединог репрезентативног синдиката радника ступи у социјални дијалог.

Сретен Максић, члан ИО "Независног" синдиката, је констатовао да аутобуска станица у блоку 42, локацији на коју је БАС требало да буде пресељен, неће бити усељива до краја месеца.

"Нова београдска аутобуска станица се гради као Скадар на Бојани, већ више деценија", истакао је Максић, констатујући да су у том периоду мењани планови и предвиђене локације за нову станицу, а да је издатке за пројектну документацију плаћао БАС. Радници су, како каже, до недавно веровали да до пресељења никада неће ни доћи, али је потпуно рушење старе станице, ипак, постало извесније са напредовањем изградње Београда на води. Он је констатовао да је Београд на води испунио обавезе према БАС-у, али да не верује да ће се нова станица изградити ни у наредних 4-5 година, проценивши да радови на њеној изградњи теку споро.

Како истиче Максић, "Независни" синдикат је покушао да иницира разговор са делом руководства, "писао молбе и захтеве", у циљу расветљавања разлога за кашњење и даљих планова, али није наишао на добру вољу руководства. Зато је већина података којима радници располажу непроверена и из неформалних извора.

У непроверене податке спадају информације о томе да део руководства за кашњење окривљује генералног директора, а део град који, могуће, није на време издао дозволу за градњу. Из града, са друге стране, и опет неформално, кривца виде у самом предузећу, које је уносило измене у пројектну документацију, успоравајући тиме издавање дозвола. Максић је навео и да постоје индикације да постоји конфликт у вези са власништвом земљишта на локацији изградње нове аутобуске станице. Земљиште би требало да буде у власништву града, али је у марту ове године породица Мартиновић наводно од катастра тражила упис власничких права на читавој парцели.

Представници синдиката тврде да не успевају да дођу до података о томе на шта је до сада потрошено 15 милиона евра намењених за изградњу нове станице, будући да нису успели да ступе у контакт са извођачима радова, нити у шта је тачно планирано да се уложи нових најављених педесетак милиона евра.

"Најновија непроверена информација је да су са извођачима раскинути уговори и да ће у току ове седмице бити ангажовани нови извођачи, као и да су обезбеђена новчана средства за финансирање нових радова, па би требало да се убудуће ради по убрзаној процедури и да радови буду готови до јуна", изнео је Максић. Он је додао да раднике брину и - неформалне - информације о томе да од увођења ванредног стања због пандемије, а услед економске кризе, предузеће послује са великим губицима као и да многим превозницима и добављачима дугује новац за карте и робу, што, могуће, угрожава улагање у нову станицу. Он је нагласио да је "Независни" синдикат руководству понудио програм мера за рентабилно пословање и наставак изградње нове станице, о ком руководство није желело да разговара.

"Због свега напред наведеног, као и других непроверених информација, код радника расте страх да неко жели да нам отме фирму јер су радници уједно и акционари исте, да ће нам зараде каснити и по више месеци и па ћемо отићи у пропаст и стечај а фирмине дугове на крају морати да плате сами радници, а наши објекти ће бити порушени", закључио је Максић.

Слободан Коврлија, председник "Независног" синдиката БАС а.д, је подсетио на то да су радници БАС-а 21. јануара одржали штрајк упозорења, протестујући и због кашњења плата, али првенствено због невољкости управе да са њима ступи у дијалог. Иако је од тада прошло пуна два месеца, а ништа се није променило, указао је Коврлија: управа је раднике позвала само једном, да разговара о условима рада током евентуалног наредног штрајка. Управа, по његовим речима, не одговара ни на дописе Независног синдиката у којима су писменим путем тражили одговоре на питања која их муче. Представници синдиката су реакцију захтевали и од надлежних градских и републичких институција, које су власници 40% акција предузећа.

Ивица Цветановић, председник конфедерације слободних синдиката је констатовао да је БАС добро функционисао до пандемије, након чега је спао на око 70% профита због чега су пале и плате око 680 запослених.

"Сваки послодавац у Србији је обавезан да преговара са радницима", истакао је Цветановић, на шта послодавце, по његовим речима, обавезује закон о раду и међународне конвенције, а уз то и постојање колективног уговора и присуство репрезентативног синдиката. Цветановић је зато позвао руководство, као о градску власт - пре свега секретаријат за саобраћај, али и заменика градоначелника и градоначелника - да се укључе у разговор. Он је навео да ће конфедерација подржати независни синдикат радника БАС-а у њиховим захтевима и будућим могућим штрајковима и тражити од Агенције за мирно решавање спорова да се укључи и да утиче на послодавце да почну да воде социјални дијалог.

"Тражимо да нас транспарентно обавесте о свим нашим дуговањима према било коме: превозницима, граду, добављачима; да знамо тачно какво је наше финансијско стање, да бисмо након тога кроз дијалог нашли најбоље решење. Морам да нагласим да не знам зашто руководство БАС-а нас гледа као неку рушилачку снагу, а ми смо само ту да покушамо да покренемо ово некада јако успешно предузеће", закључио је Коврлија.

Независни синдикат радника БАС-а ће у четвртак о овим проблемима разговарати са замеником градоначелника Београда Гораном Весићем.

И.К.

Извор

Поштоване колегинице, честитамо Вам Дан жена!

Дан жена установљен је на Другој међународној конференција жена социјалиста 8. марта 1910. у Копенхагену, на иницијативу Кларе Цеткин, вође немачких социјалиста и женског радничког покрета.

Тај дан се обележава у знак сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. и њујоршки марш више од 15.000 жена, које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа.

Од 1911. су 8. марта славиле жене у Аустрији, Данској, Немачкој, Швајцарској, а у Србији, где су га обележиле социјалдемократкиње у органу Једнакост, прва прослава одржана је у Београду, у тадашњем Народном дому, 1914. године.

Уједињене нације су званично 8. март прогласиле Међународним даном жена у другој половини седамдесетих година 20. века

Конфедерација слободних синдиката жели да подсети да је и даље актуелна чињеница да су плате жена још увек ниже него плате мушкараца, да жене у бизнису или политици не учествују равноправно с мушкарцима, да их нема довољно на местима одлучивања и руководећим положајима, да трпе насиље у породици, на радном месту.

8. март је прилика да се сетимо свих жена које су се током векова бориле против дискриминације и сагледамо шта се још мора урадити у циљу побољшања положаја жена и унапређења равноправности полова.
 

ДАН ЉУДСКИХ ПРАВА

Данас је 10.децембар, Дан људских права.

У времену у којем радимо и живимо са својим породицама све чешће се срећемо са кршењем ових права у друштву које настоји да постане држава слободе избора, социјалне правде и једнаких могућности.

Зато вас, који их поштујете, и оне друге потсећамо на документ усвојен од стране Уједињених нација, Универзалну декларацију о људским правима », уграђену у Устав Републике Србије.
 

СВЕТСКИ ДАН ДОСТОЈАНСТВЕНОГ РАДА

Oд 2008. гoдинe oд кaкo сe 7. oктoбaр обележава кao Светски Дан Достојанственог рада, Кoнфeдeрaциja слoбoдних синдикaтa истичe да запослени имају право на пристojaн посао и безбедан рад и на jaснo дeфинисaнo радно време које ће им у дану оставити довољно слободног времена за њихове породице, за одмор и разоноду.

На жалост и овe гoдинe сe Дaн Дoстojaнствeнoг рaдa oбeлeжaвa у свeтлу пaндeмиje COVID 19.

Иако је суштина достојанственог рада да производи позитивне промене у животима људи у Србији радничке плате су и дaљe, недовољне за достојанствен живот, a на раднике се гледа као на трошак који треба смањити где год и када је то могуће, радно време је подређено потребама послодавца, обавезна заштита на раду се не поштује и доживљава као непотребан трошак o чeму свeдoчи све више повреда и нeсрeћних случajeвa на радном месту.

Према истраживанју Фондације центра за демократију, Србија је међу европским земљама са највећом стопом незадовољених потреба за послом, у 2020.години број незапослених и подзапослених износио је 620.000. зараде већине запослених не омогућавају достојанствен живот запосленима и њиховим породицама: Преко 683.000 запослених има зараде са којима не могу да подмире трошкове минималне потрошачке корпе, a њих преко 1,6 милиона нема довољно средстава да приушти просечну потрошачку корпу. Право на новчану накнаду не остварује 93% незапослених који су пријављени у служби за запошљавање, а за оне малобројне који је примају она није гаранција да прескоче праг сиромаштва.

Само троје од петоро запослених у Србији има уговор на неодређено време али ни тај уговор није гаранција сигурности будући да запослени у Србији имају најнижи ниво заштите запослења.

Многи запослени немају право на накнаду зараде у висини од 100% основа зараде за запослене који привремено одсуствују са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, многи су у страху да ће остати без посла, а многи и јесу остали без посла. У комплетној ситуацији јако је тeшкo гoвoрити o дoстojaнству зaпoслeних, кaдa сe прeгoвaрa o минимaлнoj цeни рaдa кoja ниje дoвoљнa дa пoдмири пoтрeбe ни jeднoг члaнa дoмaћинствa a o пoтрeбaмa вишeчлaнe пoрoдицe сa дeцoм дa ни нe гoвoримo.

Кoнфeдeрaциja слoбoдних синдикaтa ћe нaстaвити дa инсистирa нa праву свих зaпoслeних дa рaдe у сигурним условимa рада, праву дa oбaвљajу посао без стреса и страха од отпуштања, праву на своје достојанство на послу, праву и слободи удруживања у синдикате и колективно преговарање, праву да учествују у креирању закона и прописа који се директно тичу њиховог живота и рада. Зaлaгaћeмo сe и бoрити дa сви зaпoслeни имajу приступ здравственим услугама и здравственој заштити, образовању, дa зa свoj рaд дoбиjу зaрaду од које они и њихове породице могу пристојно да живе, а не тек да преживљавају.

БОРБА ЗА ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВЕН РАД ЈЕ ЗАДАТАК СВИХ НАС!
 

НОВИ ЗАКОН О СЕЗОНСКИМ РАДНИЦИМА: ЗАПОСЛЕНИ И ОНИ ДРУГИ

БИЗНИС, Аутор:Н1, Београд, 23. сеп. 2021 19:39 > 22:08

Јавна расправа о Нацрту закона о радном ангажовању због повећаног обима посла у одређеним делатностима управо је завршена. Организације окупљене око иницијативе "Живим и ван сезоне" затражиле су од Владе Србије да повуче нацрт овог закона јер је у супротности са Уставом Србије и међународним конвенцијама. Професор Правног факултета у Крагујевцу, Бојан Урдаревић, за Н1 истиче да цео поступак око овог закона треба - вратити на почетак и прво урадити анализу какве ће последице примена новог прописа имати на сезонске раднике, али и оне у другим делатностима које се не могу подвести под сезонске послове.

Организације окупљене око иницијативе "Живим и ван сезоне" затражиле су од Владе Србије да повуче нацрт Закона о радном ангажовању јер је у супротности са Уставом Србије и међународним конвенцијама које је Србија ратификовала, саопштено је данас.

Бојан Урдаревић, професор Правног факултета у Крагујевцу за Н1 каже да причу треба вратити - на почетак.

"Акционим планом владе из 2019. године предвиђено је проширење примене закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима који је ступио на снагу 2018. године. И тада је у циљу смањење рада на црно било предвиђено проширење на друге делатности, није наведено које", објашњава Урдаревић.

Извор : Н1

НАЛЕД је, каже, урадио "ex ante" анализу. То, каже, не би било спорно да ова анализа у ствари није "ex ante".

"Колеге из НАЛЕД-а нису консултовале прописе. Сада се десило да се заврши јавна расправа а да немамо пре тога урађену ову анализу о последицама и ефективма које овај закон може да произведе у правном систему наше државе. Дошли смо у ситуацију да смо, по први пут без ваљане анализе текста, већ завршили јавну расправу", упозорава Урдаревић.

НАЛЕД, каже, приликом писања те студије није консултовао Закон о планском систему Србије и две уредбе.

"Та студија је написана по слободној медотодолгији цитирајући ставове са послодавачке стране без консултовања оних на које ће се закон примењивати. А, закон доноси велике промене", указује Урдаревић.

Без такве анализе, сматра, треба вратити ствари на почетак и тамо где је требало да буду у старту.

Шта даље

"Министарство за рад треба да уради анализу како је и предвиђено законом. И треба да укључи што већи број социјалних партнера, заинтересованих страна и трећих лица, није довољно само послодавце. Када прочитате шта је НАЛЕД написао - анкетирали су фокус групу послодаваца који ангажују раднике на сезонским пословима. Анкетирани и грађани по слободном узорку", наводи саговорник Н1.

Закон је, подсећа, већ прошао јавну расправу и сада ће министарство покупити коментаре и донекле изменити текст али је битно да се схвати да је ово пример како не треба да се доносе закони - без анализе ефеката по цело друштво и на ангажована лица.

"Пред усвајањем смо закона, а не можемо да сагледамо његове последице", указује Урдаревић.

Ко су запослени, а ко они други

По Уставу, наводи саговорник Н1 - свако има право на достојанствен рад - право на одмор, ограничено радно време, правичну новчану накнаду итд.

"Ми већ преко 20 година живимо у деоби правног система где су одређена права по основу рада резервисана само за оне који раде по уговору о раду и зову се запослени. Они други раде по другим уговорима и зову се радно ангажована лица", наводи Урдаревић.

По нацрту овог закона више се на помињу сезонски послови већ се пропис зове: Нацрт закона о радном ангажовању због повећаног обима посла у одређеним делатностима.

Његово дејство и на области које не подразумевају само сезонски рад, него су њиме обухваћени они који се баве пословима у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства, физичким пословима на грађевини, у сектору услуга, смештаја и исхране, пословима у угоститељству, туристички водичи, хостесе, они који се баве пословима помоћи у кући и то чишћењем, чувањем деце и старијих лица, као и послови чишћења стамбених зграда.

Те делатности по свом карактеру, како истиче - нису сезонске.

"Зато инсистирам на томе да се уради поново еx анте анализа, јер се ради о материјално потпуно новом пропису који може да буде веома озбиљан по својим последицама на одређене делатности", указује саговорник Н1.
 

Која права имају радници
 

На питање како људи да се заштите од последица који доноси овај закон Урдаревић кратко одговара: "Ни на који начин".

"Јасно је речено да је ово рад ван радног односа. Једина права ових радника су на безбедне и здраве услове рада, право на социјално осгиурање, право на спречавање злостављања на раду и забрану спречавања дискриминације. Немају право на ограничено радно време, на боловање, породиљскко одсуство и сл", истиче Урдаревић.

Идеја је, каже, била да се мења закон о поједостављеном радном ангажовању на сезонским пословима а не да се пише нови закон.

"Променила се динамика и уместо да се мења - написан је нови закон који претходни ставља ван снаге. Он је шири по обухвату, јер су му придодате неке делатности којих није претходно било. Тачно су наведени послови у датим делатностима, што је за примену заиста немогуће. Уз то, јавној расправи је промакао члан 6 - део који се односи на странце и који каже да странац коме у складу са визним режимом није потребна виза за улазак може да буде ангажован по овом закону. Поставља се питање за кога је закон писан, стиче се утисак - за странце, а не за домаћу радну снагу", указује Бојан Урдаревић.

Извор
 

Србија и Република Српска обележавају данас 15. септембар, Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Датум за нањновији државни празник одабран је у знак сећања на пробој Солунског фронта 1918у Првом светском рату.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе је општи српски празник који није везан само за Србију, већ за све наше грађане, где год живели.

Ово је прво обележавање тог празника, уведен је прошле године на заседању Високог савета за сарадњу Србије и Републике Српске.

Због пандемије корона вируса прошле године није уприличена прослава а данас ће овим поводом у Београду бити одржане бројне манифестације, док ће централна свечаност бити одржана на Савском тргу поред споменика Стефану Немањи.
 

ИВИЦА ЦВЕТАНОВИЋ НА ТВ ПИНК 19.8.

ДАН РУДАРА - 6. АВГУСТ

1. МАЈ 2021. - НОВО ВРЕМЕ ЗА БОРБУ

СВЕТСКИ ДАН БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

САОПШТЕЊЕ ЗА ПРВОМАЈСКЕ И ВАСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ 2021 ГОДИНЕ

ПРЕ 22 ГОДИНЕ ПОЧЕЛО НАТО БОМБАРДОВАЊЕ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ