Коалиција Европске индустрије која обухвата послодавце, синдикате и еколошке организације у борби за "Зелени договор" Европе који препознаје људе и раднике из Аутоиндустрије. Пакет Fit for 55, мора бити праведан и одговоран.

ПАКЕТ FIT FOR 55

Брисел, јул 2021.

Најављен пакет Европске комисије Fit for 55 који садржи решенја за остваривање Зеленог договора ЕУ, Закона о клими и повећање циљева до 2030. године узроковао је формирање коалиције пословаваца у Аутоиндустрији Европе, синдиката окупљених око IndustriAll Evrope и еколошких организација које раде на заштити животне средине под условом да због мера заштите не страдају људи и њихови садашњи послови у Аутоиндустрији. Коалиција се обраћа челницима Комисије и бираним речима и аргументима указује на недостатке тренутног оквира пакета Fit for 55.

Следеће недеље Комисија ће објавити дуго очекивани пакет Fit for 55, који ће поставити регулаторни оквир за примену Зеленог договора ЕУ, Закона о клими и повећање циљева за 2030. годину. Као индустрија, синдикати, послодавци и еколошке организације, подржавамо циљ климатске неутралности до 2050. године и потребу за повећаном амбицијом 2030. године да се то постигне. Слажемо се и са вашом цитираном изјавом да ће "доћи до праведне транзиције или је уопште неће бити". Уз веће климатске амбиције, желимо видети индустријску трансформацију и иновације у Европи, а не деиндустријализацију и друштвене поремећаје. Ово захтева оквир политике који обезбеђује праведну транзицију за све индустрије обухваћене пакетом Греен Деал и Фит фор 55. Овај оквир мора подржати предвиђање и управљање променама, укључујући, али не искључиво, вештине и обуку, те бити подржан снажним социјалним дијалогом. Тренутно не постоји такав оквир за 16 милиона радника у нашем екосистему мобилности, а посебно европски аутомобилски сектор који је покретач индустријског запошљавања. Ауто сектор чини више од 6% укупне запослености у Европи и 8,5% радних места у Европи. Пре кризе, овај сектор је производио скоро 10% БДП-а само у Немачкој, заједно са 40% потрошње земље на истраживање и развој. Овај сектор игра кључну улогу у трговини, а Европа је одговорна за више од 50% светског извоза аутомобилских производа. Европски зелени договор убрзаће трансформацију ланца снабдевања аутомобила. Постизање климатске неутралности до 2050. захтева брзо јачање инструмената политике који покривају аутомобилску индустрију. Ово је индустријска револуција историјских размера. Радници који зависе од аутомобилске индустрије у Европи тренутно се суочавају са брзим силама промена. Брза декарбонизација појачава економске промене у сектору са реструктурирањем такође изазваним последицама кризе изазване вирусом ЦОВИД 19, дигитализацијом и као резултат ширег развоја трговине и тржишта. Низ публикација је квантифицирао потенцијалне губитке радних мјеста, добитке и промјене у аутомобилском сектору због тренутне трансформације. Недавна студија закључила је да би трансформација само у сегменту путничких аутомобила захтевала усавршавање и преквалификацију 2,4 милиона радника. Европски савез за батерије тврди да је за амбиције ЕУ у области е-мобилности потребно 800.000 квалификованих радника. Док ће се, на пример, отварати нова радна места у екосистему електромобилности у производњи батерија и инфраструктури за пуњење, губици радних места биће велики у компанијама из ланца снабдевања ИЦЕ-ом и одређеним регионима. Послови се неће лако мењати јер се често налазе на различитим местима и захтевају различите скупове вештина. Европска комисија је већ идентификовала регионе у зависности од аутомобилске индустрије који су изложени вишеструким изазовима док се ЕУ декарбонизује, чинећи потребу за подршком регионалној политици виталном. Оквир праведне транзиције ЕУ за аутомобилску радну снагу недостаје и хитно је потребан Упркос важности индустрије и обима трансформације која је у току, потребно је још јасно и детаљно мапирање последица по запослење и трендова преласка ка ауто-индустрији која је климатски неутрална. Ово је у потпуној супротности са ситуацијом за 8,8 милиона радника у екосистему енергетски интензивних индустрија и европским регијама са интензивним емисијама угљеника које већ имају успостављен нови, али растући оквир политике, уз техничку подршку путем Платформе за праведну транзицију и финансирање за регионалне планове путем Механизма праведне транзиције, укључујући наменски фонд за праведну транзицију. Ови ресурси се не могу раширити тање јер су већ потребни за важан изазов у регијама и индустријама које зависе од угља и емисије угљика, међутим могу понудити модел праведне транзиције за аутомобилски и шири систем мобилности. Такав оквир праведне транзиције мора бити изграђен на: Одговарајући ресурси Подршка политици и размена најбољих пракси Планирање транзиције и социјални дијалог Неактивност има велики ризик за Европу. С обзиром на број радних места у питању и обим текуће трансформације, друштвени поремећаји услед лоше вођене транзиције могли би озбиљно угрозити способност Европског зеленог договора да успе. Свесни смо да свет гледа како ЕУ спроводи своје климатске амбиције, и желели бисмо да Европа предводи свет у спровођењу Праведне транзиције.

Охрабрујемо Комисију да хитно представи оквир праведне транзиције за аутомобилски екосистем и ширу мобилност. Спремни смо активно допринети ко-дизајну оквира праведне транзиције за европску аутомобилску радну снагу.

Извор
 

Дан рудара у Србији обележава се у знак сећања на почетак штрајка 6. августа 1903. године у Сењском руднику, првој и најстаријој јами у земљи, која је данас у саставу "Рембаса". Штрајк је избио због отпуштања тројице рудара који су штитили права радника. Рудари су се тада, после девет дана штрајка, изборили да се њихове колеге врате на посао, али и за скраћење радног времена.

Поводом празника који се ове године прославља у више од 200 активних рудника у Србији, Конфедерација слободних синдиката честита свим рударима 6. август и жели да нагласи да ће наставити да се залаже за побољшање стандарда и континуиран рад на увођењу бољих и квалитетнијих мера здравствене заштите запослених у рудницима и коповима као и безбедности радника и побољшању услова рада и живота на радним местима, а нарочито оних који раде на високо ризичним пословима.

СРЕЋНО!

Време великих промена на глобалном нивоу у којем данас живимо, изазваних пандемијом и економским интересима великих светских сила и центара моћи, убрзало је све оне негативне процесе, који су се дешавали задњих деценија, а који стално иду на штету радничке класе и наших грађанских права.

Синдикати су затечени дешавањима, која неминовно шире страх и неизвесност међу радницима, али и међу малим и средњим предузетницима-послодавцима. Покушаји државе да краткорочним мерама умањи негативне економске и социјалне последице, изазване пандемијом, чини се као куповина времена док се нешто не промени на светском нивоу, а које нисмо у могућности да контролишемо.

У оваквим околностима тешко је пронаћи праве речи које би могле бити подстрек сваком од нас да ће бити боље сутра али, живот иде даље...

И зато не смемо устукнути ни пред овим "невидљивим непријатељем", ни пред свим изазовима које нам носи ново време за рад. Не смемо дозволити да нам страх одузме наду, вољу и жељу да се боримо за правду и слободан живот достојан човека. Само такав живот вреди живети, јер слобода није нешто што се купује, добија или поклања, већ је то лични избор сваког од нас.

Срећан вам празник, чувајте себе и друге и

Живите слободно другови радници!

Очување безбедности и здравља на раду је значајно у било ком времену, а поготово сада - током актуелне пандемије. Због тога је данашњи, Светски дан безбедности и здравља на раду посвећен управо тренутној ситуацији и изазовима са којима се, већ целу годину, широм света, боре и запослени и њихови послодавци.

Међународна организација рада у извештавању "Предвидите, припремите се и одговорите на кризе. Унесите сада у издржљиве системе за заштиту на раду", поводом Светског дана безбедности и здравља на раду, позива на креирање издвојених система безбедности и здравља на раду за будуће ванредне ситуације.

Притисци и ризици са којима суочавају здравствени радници током пандемије такође су узели данак на њиховом менталном здрављу: један од пет здравствених радника широм света пријавио је симптоме депресије и анксиозности. Од појаве пандемије COVID-19, радници у одређеним секторима, попут хитне, здравствене и социјалне заштите, посебно су осетљиви на ризик од инфекције. Према подацима наведеним у извештају МОР, у свету је 7.000 здравствених радника умрло од избијања криза, док је 136 милиона здравствених и социјалних радника у ризику да се послују COVID-19. У Србији је више од 6.280 званично преминулих због COVID-19., Најмање трећина запослених, међу којима и више од стотину лекара. Много друга радна места су извор епидемије ЦОВИД-19, када се запослени налазе у затвореном окружењу или проводном времену у непосредној близини, укључујући заједнички смештај или превоз. Проблеми са којима се налази велики број запослених сусрео тичу се и социјалне изолације услед преласка на тзв. "Рад на даљину" током пандемије, јер је рад на даљину био пресудан за ограничавање ширења вируса, одржавање радних места и континуитет пословања и пружање радницима веће флексибилности, такође замаглио линије између посла и приватног живота.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, почетком године објавило је и Водич за безбедност и здрав рад од куће који послодавцима даје практичне смернице и препоруке, попут обавеза и одговорности послодаваца и запослених, услова које радни простор код куће треба да испуњава, брига послодаваца за здравље запослених и одговори на бројна друга питања.
Поводом Светског дана безбедности на раду Конфедерација слободних синдиката упозорава да је епидемија коронавируса довела до већег угрожавања безбедности и здравља на раду запослених да су запослени посебно у неформалној економији у високом ризику од заразе вирусом, да већина нема приступ основној социјалној заштити, попут боловања. Због тога што постоје законски оквири заштите и безбедности запослених на раду неопходно је да се подстиче социјални дијалог као најбољи начин да се осигурају поступци и протоколи ефикасно примењујући и прихватајући a све у циљу смањења ризика по запослене и социјално-економских последица пандемије. Потребне су боље националне политике заштите на раду, институционални и регулаторни оквири, као могући одговор на кризу. Неопходно је да се успоставе здрави и отпорни системи заштите на раду који би умањили ризике за све у свету рада у случају будућих здравствених ванредних ситуација. То захтева улагање у инфраструктуру за заштиту на раду и њено интегрисање у свеукупне националне планове за приправност и реаговање у ванредним ситуацијама, како би се заштитила сигурност и здравље радника и подржао континуитет пословања предузећа.

У 2021. години за Првомајске и Васкршње празнике не ради се почев од 30. априла закључно са 4. мајем.

Наиме, према Закону о државним и другим празницима, у Републици Србији празнују се Васкршњи празници почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса. У 2021. године, Васкршњи празници празнују се почев од 30. априла (петак) закључно са 3. мајем (понедељак).

У Републици Србији Празник рада је државни празник који се празнује 1. и 2. маја. Како овај државни празник у 2021. години пада у суботу и недељу, то се, сагласно наведеном закону, не ради и први наредни радни дан после Васкршњих празника који пада у уторак 4. маја 2021. године.

Детаљније

На данашњи дан пре 22 године почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (СРЈ) у којем је, за 11 недеља, према незваничним изворима погинуло око 2.500 цивила и око 1.000 војника и полицајаца.

Бомбардовање СР Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН, а уследило је повлачење војске и полиције из покрајине и улазак међународних војних трупа.

Извор