СВЕТСКИ ДАН СОЦИЈАЛНЕ ПРАВДЕ

Oдлукoм Уjeднињeних нaциja, Свeтски дaн сoциjaлнe прaвдe, oбeлeжaвa сe 20. Фeбруaрa, кaкo би били истaкнути глoбaлни прoблeми сирoмaштвa, сoциjaлнe и eкoнoмскe искључeнoсти и нeзaпoслeнoсти нa нивoу свeтскe пoпулaциje.

Дан социјалне правде, посвећен je борби против сиромаштва, незапослености и пружању једнаких шанси за све. Социјална правда се заснива на принципима поштења, једнакости, поштовања различитости и примене људских права у свим сегментима живота, укључујући и радна места.

Заснована на овим принципима, социјална правда представља основни предуслов за остваривање просперитетног живота свих грађана у друштву, а ипак према званичним подацима Tимa зa сoциjaлнo укључивaњe и смaњeњe сирoмaштвa Влaдe Србиje, линиja aпсoлутнoг сирoмaштвa изнoси 24.064 динaрa мeсeчнo, a пoтрoшњу нижу oд тoгa имaлo je чaк 5,9 oдстo стaнoвникa Србиje. Ризику oд сирoмaштвa нajвишe су излoжeни млaђи oд 18 гoдинa, jeр joш увeк имa дeцe кoja нису у oбрaзoвнoм систeму, кoja су излoжeнa тeшким физичким пoслoвимa или дeцe кoja рaдe или живe нa улици. Угрoжeнe кaтeгoриje су и пoрoдицe сa двoje и вишe дeцe, стaрa лицa, нeзaпoслeни.

Кao сведоци укидања разних сoциjaлних услуга и буџетских средстава, где све мање места има за оне којима је помоћ најпотребнија имaмo oбaвeзу дa истaкнeмo и пoдсeтимo дa je сoциjaлнa oдгoвoрнoст и oбaвeзa држaвe дa сe бринe o свим свojим грaђaнимa a пoсeбнo o oнимa кojи нису у стaњу дa сe брину o сeби.

Конфедерација слободних синдиката се залаже за сoциjaлну прaвду која пoдрaзумeвa зaштиту слaбих, ствaрaњe jeднaких мoгућнoсти зa нoрмaлaн живoт рaзличитих групa стaнoвништвa и пoштoвaњe зaкoнa и зaтo сматрамо да je oбaвeзa држaвe дa у буџeту пoвeћa издвajaњa зa нajсирoмaшниje и дa улaжe у пoбoљшaњe живoтних услoвa зa дeцу, млaдe и стaрe, крoз фeр рaспoдeлу друштвeних и мaтeриjaлних дoбaрa, инсистирaњe нa jeднaкoсти, сoлидaрнoсти, уз увaжaвaњa рaзличитoсти кao и бoрбe прoтив сирoмaштвa и ствaрaњa jeднaких шaнси зa нaпрeдaк свих грaђaнa.
 

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЉУДСКИХ ПРАВА

"Сви људи су рођени слободни, са једнаким достојанством и једнаким правима" каже први члан Универзалне декларације о људским правима. Рођењем и првим тренутцима живота човек поседује људска права. Она су загарантована, неотуђива и регулисана низом међународних докумената.

Универзална декларација о људским правима створена је са циљем да нас оснажи у борби за сопствено достојанство и достојанство наших сународника и њени принципи су релевантни данас као што су били и 1948. године. Морамо да се заузмемо за своја права и права других. Ми можемо и морамо да предузмемо акцију у свакодневном животу, да подржимо права која нас све штите и тиме учинимо корак ка бољитку и заштити сопствене егзистенције.

У декларацији се наводи да су сви људи једнаки без обзира на националну, идеолошку, социјалну и културну припадност. На жалост то у Србији није случај. Најугроженије групе су Роми, жене, деца, особе са инвалидитетом, старије особе и припадници ЛГБТ популације. Неопходно је да се маргинализоване и вишеструко дискриминисане групе грађана и грађанки препознају као равноправни чланови нашег друштва, да равноправно остварују сва своја права и да имају једнаке могућности за живот и рад.

Људско достојанство и слобода темељ су у изградњи модерног и развијеног друштва а то достојанство је тешко градити и још теже одржати уколико су вам угрожена егзистенцијална права као што је право на зараду, квалитетне услове за живот и рад, немогућност да остварите своје потенцијале зато што сте жена, припадник националне мањине или особа са инвалидитетом.

Није довољно да се задовољавамо похвалама међународне заједнице да смо на добром путу већ је потребно да уз помоћ закона и стратегија али и конкретних мера унапређујемо социјална и економска права и омогућимо свим грађанкама и грађанима Републике Србије да достојанствено живе.

Људска права припадају свима без обзира на држављанство, пол, национално или етничко порекло, боју коже, вероисповест, језик или било који други статус. Сви људи имају подједнака права, без дискриминације. Та права су међусобно повезана, међузависна и недељива. Она су ствар социјалне одговорности сваког појединца и у њиховом остваривању треба свако подједнако да учествује и свакодневно да се залаже за њихово поштовање.
 

ЖИВОТ У РИНГУ: ЧИЈИ ЈЕ ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ

Где су радници и њихова права данас у Србији, погледајте кроз мишљења и ставове професора др Бојана Урдаревића и Јована Протића у емисији "Живот у рингу" на Инсајдер ТВ каналу »

ОДРЖАНА РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА КСС

Редовна годишња седница Скупштине Конфедерације слободних синдиката, одржана је у четвртак, 17. новембра 2022. године, у Београду, у сали Студентског дома "Карабурма".

У радној атмосфери, присутни делегати су упознати са радом Конфедерације у 2019-тој,2020-тој и 2021-ој години путем опширног извештаја, изнетог од стране Ивице Цветановића, Председника Конфедерације. У конструктивној дискусији је учествовало више делегата.

Имајући у виду да се због пандемије Ковид 19 седница Скупштине КСС није одржала у 2020. и 2021. години, сви извештаји и планови су урађени за три године – 2019., 2020. и 2021. годину. Након усвајања извештајa о раду Конфедерације слободних синдиката, извештаја Надзорног одбора о пословању, годишњих финансијских извештаја и финансијских планова, као и плана активности за 2022. годину, извршена је верификација пријема нових синдиката. Нове чланице Конфедерације су:

Синдикат завода за уџбенике;

Слободни синдикат путара Србије;

Синдикат УНИ-ТЕЛ ЦЕТИН;

Слободни синдикат ЈКП „Топлана Стара Пазова“;

Синдикат контролног тела Југоинспект Београд;

Синдикат ПТТ СО „Србијамарка“;

Синдикат УНИ-ТЕЛ Моби банка;

Слободни синдикат радника „Застава оружје“;

СИНГЛУС Драма Народно позориште;

Слободни синдикат ЈКП Водовод и канализација Крагујевац;

Слободни синдикат ЈП „Сурчин“;

Слободни синдикат образовања Србије.

У наставку можете да погледате фотографије са Скупштине Конфедерације:

НЕМА ДОСТОЈАНСТВЕНОГ РАДА У СРБИЈИ УЗ ОВАКВУ (МИНИМАЛНУ) ЗАРАДУ
(поводом 07. октобра Међународног дана Достојанственог рада)

Право на адекватну зараду је нормирано у бројним уговорима међународног права (Устав МОР из 1919. године, Универзална декларација о људским правима из 1948, Пакт о економским, социјалним и културним правима из 1966. године и Конвенција 131 МОР о Минималној заради из 1970.) које је ратификовала Република Србија и тиме се обавезала на поштовање, заштиту и остварење овог права. Уколико минимална зарада не омогућава остварење достојанственог живота радника и његове породице, тада није остварено право на адекватну зараду.

У Републици Србији се, од 2000-те све више одомаћила пракса да се разни "критеријуми" за вредновање и плаћање рада запослених и радно ангажованих радника по разним основама, везују за минималну зараду, као да она може да обезбеди достојанствен живот запослених и њихових породица.

У већем броју закључених уговора државе Србије о такозваним директним страним инвестицијама инвеститори се обавезују да будућим запосленима обезбеде зараде у најнижем износу од минималне зараде увећане за одређени проценат (најчешће 20%). Овако нешто нема никаквог економског оправдања, будући да то значи да ће тај конкретни послодавац од самог почетка рада моћи да се понаша као да се његово пословање налази на рубу стечаја. Овакав приступ не одговара ни неолибералним теоријама о слободном тржишту роба, капитала и радне снаге - јер се оне примењују у неким другим приступима када би требало умањити права запослених, док је у оваквим случајевима званична политика да је сасвим прихватљиво уговарати тек нешто вишу зараду од минималне, без обзира на то које ће послове запослени обављати и колика ће бити вредност њиховог уложеног рада.

Овакав приступ вредновању рада у Србији доводи до апсурдних ситуација да се у предузећима, секторима и делатностима, где зараде споро или уопште не расту (посебно тамо где се држава појављује као власник или има свој удео у финансирању и управљању) разне врсте послова (без обзира на квалификације и друге услове рада) вреднују испод, у висини минималне цене рада или нешто мало изнад ње. Са растом минималне цене рада, све више различитих послова улази у наведену категорију, тако да број ових радника из дана у дан расте, независно од осталих економских услова. Процењује се да је број радника који се тренутно налазе, или ће се наћи у наведеној групи преко 500.000.

У Закону о раду запослени у случају отварања стечаја код послодавца има право на накнаду до девет минималних зарада из Фонда солидарности. Оваква и неке друге одредбе закона доводе до тога да сви актери на тржишту рада употребљавају институт минималне зараде као репер за разне политике зарада у Републици Србији - на пример, у реторици синдиката види се да је висина минималне зараде веома значајно социјално питање, што је директна последица непоштовања Закона о раду од стране послодаваца који ту зараду уводе као уговорену или се у односу на њу вреднују све врста послова код послодавца.

Најновији подаци и чињенице говоре у прилог наведеног наслова...

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна плата је око 73.000 динара, међутим, медијална, коју добија 50 посто запослених, је око 50.000 динара, тек нешто виша од минималне. Просечна потрошачка корпа за трочлану породицу је данас око 90.000 динара, не рачунајући остале трошкове живота који су вишеструко увећани.

Европска банка за обнову и развој оценила је да реалан пад просечне плате за више од 9 одсто, ставља Србију на последње место, између 25 земаља које та банка прати.

Да ли се, после свега наведеног, данас може уопште говорити о "животном стандарду" и "достојанственом раду" Српског радника са просечном зарадом, а камоли оних са мањом или минималном? Дефиницију сиромаштва потражите на википедији или у архиву текстова са нашег сајта.

Од филованих статистичких података и разних обећања се не живи, а од чега ви данас преживљавате, знате сами...

а нисте сами, само ако се удружимо и кренемо заједно у борбу за одбрану достојанства нашег рада и свих нас - радника, да не бисмо (п)остали грађани другог реда!

Конфедерација слободних синдиката

ДAНAС JE ДAН РУДAРA

6. aвгуст 2022 године

Дaн рудaрa сe oбeлeжaвa у знaк сeћaњa нa 6. aвгуст 1903. гoдинe кaдa je у Сeњскoм руднику, првoj и нajстaриjoj jaми у зeмљи, кoja je сaдa у сaстaву Рeмбaсa, пoчeo штрajк збoг лoших рaдних и финaнсиjских услoвa рудaрa. Штрajкaчи су сe тaдa избoрили зa бoљи пoлoжaj и скрaћeњe рaднoг врeмeнa. Нeпoсрeдaн пoвoд штрajкa у Сeњскoм руднику биo je "oтпуштaњe сa пoслa трojицe рaдничких aктивистa". Нaкoн дeвeт дaнa штрajкa, рудaри Сeњскoг рудникa су сe избoрили зa пoврaтaк нa пoсao двojицe oтпуштeних рaдникa, скрaћeњe рaднoг врeмeнa и бeсплaтaн oлaj зa oсвeтљeњe".

Синдикaти сe и дaнaс бoрe зa вeћу бeзбeднoст и здрaвљe нa рaду, с oбзирoм дa рудaри рaдe у вeoмa тeшким и oпaсним услoвимa. Брoj смртних и тeшких пoврeдa нa рaду сe нe смaњуje у рудaрскoм сeктoру, иaкo су дoнeти квaлитeтни зaкoни. Дaнaс je прoсeчнa мeсeчнa плaтa рудaрa у Србиjи веома ниска, а прeдстaвници синдикaтa смaтрajу дa би њихoвe плaтe трeбaлo дa буду вишe, с oбзирoм нa ризик прoфeсиje и услoвa у кojимa рaдe.

Кoнфeдeрaциja слoбoдних синдикaтa свojим члaнoвимa чeститa 6 aвгуст и истичe дa иако су учињена знатна побољшања од доношења Закона о рударству, положај рудара у Србији је и даље тежак a oд рударства у Србији данас живи више од 22.000 породица. Зaтo je потребно континуирано побољшавати услове рада и живота на радном месту свих радника а нарочито оних који раде на високо ризичним радним местима jeр рударство има стратешки значај за Србију и ново време у којем ће рудари имати изразито важну улогу у привредном и свеопштем развоју.

Дан рудара 6. августа 2022 године протиче у сећању на несрећу у руднику "Соко", у којој је страдало осам радника. Године иза нас и сличне трагедије које су се десиле, биле су опомена за све нас да је ниво превентивне и непосредне заштите живота и здравља радника на овим пословима највећи приоритет.
 

Мандати специјалног известиоца за право на слободу мирног окупљања и удруживања; специјални известилац за право свакога на уживање највишег могућег стандарда физичког и менталног здравља; специјалног известиоца за људска права миграната; специјалног известиоца за савремене облике ропства, укључујући његове узроке и последице; Специјалног известиоца за трговину људима, посебно женама и децом и Специјалног известилац о насиљу над женама, његовим узроцима и последицама

Реф.: OL SRB 3/2022

(Молимо користите ову референцу у свом одговору)

7. април 2022.

Екселенцијо,

Имамо част да Вам се обратимо у својству Специјалног известиоца за право на слободу мирног окупљања и удруживања; Специјалног известиоца за право сваког на уживање највишег могућег стандарда физичког и менталног здравља; Специјалног известиоца за људска права миграната; Специјалног известиоца за савремене облике ропства, укључујући његове узроке и последице; Специјалног известиоца за трговину људима, посебно женама и децом и Специјалног известиоца о насиљу над женама, његовим узроцима и последицама, у складу са резолуцијама Савета за људска права 41/12, 42/16, 43/6, 42/10, 44/4 и 41/17.

С тим у вези, желимо да скренемо пажњу Влади Ваше Екселенције на информације које смо добили у вези са нацртом Закона о сезонском и другом повременом запошљавању у одређеним пословним делатностима ("Нацрт закона") који је предложила Влада Ваше Екселенције, а који би, уколико буде усвојен, могао нарушавање остваривања права на слободу удруживања, укључујући право на оснивање и придруживање синдикату и колективно преговарање, право на слободу мирног окупљања, посебно право на штрајк, и право на слободу мишљења и изражавања у сектору рада.

Ова права су загарантована међународним правом о људским правима, посебно члановима 19, 21 и 22 Међународног пакта о грађанским и политичким правима (ICCPR), који је Србија наследила 12. марта 2001. године; према члану 8 Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (ICESCR), који је Србија наследила 12. марта 2001; према члановима 13. и 26. Међународне конвенције о заштити права свих радника миграната и чланова њихових породица (ICMW), коју је Србија потписала 11. новембра 2004. године; као и Конвенције бр. 11, бр. 87 и бр. 98 Међународне организације рада ("Конвенције МОР"), које је Србија ратификовала 24. новембра 2000. године.

С поштовањем достављамо ове коментаре у светлу међународних стандарда људских права и најбољих пракси у вези са правима на слободу удруживања и мирног окупљања, као и права на слободу изражавања и мишљења, и спремни смо да даље сарађујемо са Владом Ваше Екселенције ово питање.
 

Детаљније »

ДАНАС ЈЕ МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА - 1. МАЈ: СИМБОЛ БОРБЕ ЗА ПРАВА И ДОСТОЈАНСТВО РАДНИКА

Овај датум се обележава у знак сећања на велике демонстрације у Чикагу у мају 1886. године, када су радници штрајковали тражећи осмочасовно радно време и боље услове рада. Тада је на улицама протествовало близу 40.000 радника а њихови захтеви су симболично истакнути у три чувене осмице, осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног уздизања. Демострације су се завршиле крвавим сукобима са полицијом када је шест радника убијено, а око 50 рањено. Велики број радника је ухапшен, пет радничких вођа је осуђено на смрт, а тројица на робију. На првом конгресу Друге интернационале 1889. одржаном три године касније, донета је одлука да се сваког Првог маја одржавају радничке демонстрације. У Краљевини Србији прве прославе 1. Маја органзоване су у Београду, Шапцу, Неготину, Крагујевцу, Пожаревцу, Обреновцу и Бајној Башти. Прославе су попримиле масовни карактер после оснивања Главног радничког савеза и Српске социјалдемократске странке 1903. године.

Обележавање Празника рада у Србији прешло је дуг пут - забране одржавања којој су пркосили радници протестним шетњама, бојкотом рада и зборовима, преко првомајских уранака до обавезе уведене 1945. године.

Данас, један од главних проблема са којима се радници срећу јесу угрожена права радника у Србији, али и отежане околности да се са синдикатом удуржи и избори за своја загарантована права. Радницима је отежано синдикално удруживање у предузећима, јер им се прети да ће добити отказ. Ангажовање радника по основу разних уговора, онемогућава њихово синдикално организовање, јер постоји страх од отказа од стране послодавца.

Минималац је мањи од потрошаке корпе а сваком трећем раднику су угрожена радна права.

Без радника нема напретка у предузећу, друштву, односно држави, јер су радници ти који стварају и граде.

РАДНА ПРАВА

Коврлија: "НЕ ЗНАМ ЗАШТО РУКОВОДСТВО БАС-А НАС ГЛЕДА КАО НЕКУ РУШИЛАЧКУ СНАГУ, А МИ СМО САМО ТУ ДА ПОКУШАМО ДА ПОКРЕНЕМО ОВО НЕКАДА ЈАКО УСПЕШНО ПРЕДУЗЕЋЕ"

Независни синдикат радника Београдске аутобуске станице одржао је у понедељак конференцију за медије поводом одбијања сарадње менаџмента предузећа са синдикатом и радницима и актуелне финансијске кризе у БАС-у.

Машина 21.03.2022.

Поглед на градилиште Београда на води са долазних перона аутобуске станице; Фото: Игор Павићевић / Камерадес

На конференцији одржаној у Медија центру у Београду јавности су се обратили Сретен Максић, члан ИО "Независног" синдиката, Слободан Коврлија, председник Сретен Максић "Независног" синдиката БАС а.д и Ивица Цветановић, председник конфедерације слободних синдиката.

Представници синдиката су упознали јавност са тим да постоје тешкоће пословању БАС-а и тешкоће који се тичу пресељења аутобуске станице на нову локацију. Они су истакли да су радници забринути за судбину предузећа, чији су, као акционари, и делимични власници, те за судбину њихових радних места и личних доходака. Истовремено, посебне проблеме представља то што радници не могу да дођу до тачних информација на ове теме, а руководство је, по њиховим наводима, неспремно како да те информације пружи, тако и да са радницима и представницима већинског и јединог репрезентативног синдиката радника ступи у социјални дијалог.

Сретен Максић, члан ИО "Независног" синдиката, је констатовао да аутобуска станица у блоку 42, локацији на коју је БАС требало да буде пресељен, неће бити усељива до краја месеца.

"Нова београдска аутобуска станица се гради као Скадар на Бојани, већ више деценија", истакао је Максић, констатујући да су у том периоду мењани планови и предвиђене локације за нову станицу, а да је издатке за пројектну документацију плаћао БАС. Радници су, како каже, до недавно веровали да до пресељења никада неће ни доћи, али је потпуно рушење старе станице, ипак, постало извесније са напредовањем изградње Београда на води. Он је констатовао да је Београд на води испунио обавезе према БАС-у, али да не верује да ће се нова станица изградити ни у наредних 4-5 година, проценивши да радови на њеној изградњи теку споро.

Како истиче Максић, "Независни" синдикат је покушао да иницира разговор са делом руководства, "писао молбе и захтеве", у циљу расветљавања разлога за кашњење и даљих планова, али није наишао на добру вољу руководства. Зато је већина података којима радници располажу непроверена и из неформалних извора.

У непроверене податке спадају информације о томе да део руководства за кашњење окривљује генералног директора, а део град који, могуће, није на време издао дозволу за градњу. Из града, са друге стране, и опет неформално, кривца виде у самом предузећу, које је уносило измене у пројектну документацију, успоравајући тиме издавање дозвола. Максић је навео и да постоје индикације да постоји конфликт у вези са власништвом земљишта на локацији изградње нове аутобуске станице. Земљиште би требало да буде у власништву града, али је у марту ове године породица Мартиновић наводно од катастра тражила упис власничких права на читавој парцели.

Представници синдиката тврде да не успевају да дођу до података о томе на шта је до сада потрошено 15 милиона евра намењених за изградњу нове станице, будући да нису успели да ступе у контакт са извођачима радова, нити у шта је тачно планирано да се уложи нових најављених педесетак милиона евра.

"Најновија непроверена информација је да су са извођачима раскинути уговори и да ће у току ове седмице бити ангажовани нови извођачи, као и да су обезбеђена новчана средства за финансирање нових радова, па би требало да се убудуће ради по убрзаној процедури и да радови буду готови до јуна", изнео је Максић. Он је додао да раднике брину и - неформалне - информације о томе да од увођења ванредног стања због пандемије, а услед економске кризе, предузеће послује са великим губицима као и да многим превозницима и добављачима дугује новац за карте и робу, што, могуће, угрожава улагање у нову станицу. Он је нагласио да је "Независни" синдикат руководству понудио програм мера за рентабилно пословање и наставак изградње нове станице, о ком руководство није желело да разговара.

"Због свега напред наведеног, као и других непроверених информација, код радника расте страх да неко жели да нам отме фирму јер су радници уједно и акционари исте, да ће нам зараде каснити и по више месеци и па ћемо отићи у пропаст и стечај а фирмине дугове на крају морати да плате сами радници, а наши објекти ће бити порушени", закључио је Максић.

Слободан Коврлија, председник "Независног" синдиката БАС а.д, је подсетио на то да су радници БАС-а 21. јануара одржали штрајк упозорења, протестујући и због кашњења плата, али првенствено због невољкости управе да са њима ступи у дијалог. Иако је од тада прошло пуна два месеца, а ништа се није променило, указао је Коврлија: управа је раднике позвала само једном, да разговара о условима рада током евентуалног наредног штрајка. Управа, по његовим речима, не одговара ни на дописе Независног синдиката у којима су писменим путем тражили одговоре на питања која их муче. Представници синдиката су реакцију захтевали и од надлежних градских и републичких институција, које су власници 40% акција предузећа.

Ивица Цветановић, председник конфедерације слободних синдиката је констатовао да је БАС добро функционисао до пандемије, након чега је спао на око 70% профита због чега су пале и плате око 680 запослених.

"Сваки послодавац у Србији је обавезан да преговара са радницима", истакао је Цветановић, на шта послодавце, по његовим речима, обавезује закон о раду и међународне конвенције, а уз то и постојање колективног уговора и присуство репрезентативног синдиката. Цветановић је зато позвао руководство, као о градску власт - пре свега секретаријат за саобраћај, али и заменика градоначелника и градоначелника - да се укључе у разговор. Он је навео да ће конфедерација подржати независни синдикат радника БАС-а у њиховим захтевима и будућим могућим штрајковима и тражити од Агенције за мирно решавање спорова да се укључи и да утиче на послодавце да почну да воде социјални дијалог.

"Тражимо да нас транспарентно обавесте о свим нашим дуговањима према било коме: превозницима, граду, добављачима; да знамо тачно какво је наше финансијско стање, да бисмо након тога кроз дијалог нашли најбоље решење. Морам да нагласим да не знам зашто руководство БАС-а нас гледа као неку рушилачку снагу, а ми смо само ту да покушамо да покренемо ово некада јако успешно предузеће", закључио је Коврлија.

Независни синдикат радника БАС-а ће у четвртак о овим проблемима разговарати са замеником градоначелника Београда Гораном Весићем.

И.К.

Извор

Поштоване колегинице, честитамо Вам Дан жена!

Дан жена установљен је на Другој међународној конференција жена социјалиста 8. марта 1910. у Копенхагену, на иницијативу Кларе Цеткин, вође немачких социјалиста и женског радничког покрета.

Тај дан се обележава у знак сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. и њујоршки марш више од 15.000 жена, које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа.

Од 1911. су 8. марта славиле жене у Аустрији, Данској, Немачкој, Швајцарској, а у Србији, где су га обележиле социјалдемократкиње у органу Једнакост, прва прослава одржана је у Београду, у тадашњем Народном дому, 1914. године.

Уједињене нације су званично 8. март прогласиле Међународним даном жена у другој половини седамдесетих година 20. века

Конфедерација слободних синдиката жели да подсети да је и даље актуелна чињеница да су плате жена још увек ниже него плате мушкараца, да жене у бизнису или политици не учествују равноправно с мушкарцима, да их нема довољно на местима одлучивања и руководећим положајима, да трпе насиље у породици, на радном месту.

8. март је прилика да се сетимо свих жена које су се током векова бориле против дискриминације и сагледамо шта се још мора урадити у циљу побољшања положаја жена и унапређења равноправности полова.