Време великих промена на глобалном нивоу у којем данас живимо, изазваних пандемијом и економским интересима великих светских сила и центара моћи, убрзало је све оне негативне процесе, који су се дешавали задњих деценија, а који стално иду на штету радничке класе и наших грађанских права.

Синдикати су затечени дешавањима, која неминовно шире страх и неизвесност међу радницима, али и међу малим и средњим предузетницима-послодавцима. Покушаји државе да краткорочним мерама умањи негативне економске и социјалне последице, изазване пандемијом, чини се као куповина времена док се нешто не промени на светском нивоу, а које нисмо у могућности да контролишемо.

У оваквим околностима тешко је пронаћи праве речи које би могле бити подстрек сваком од нас да ће бити боље сутра али, живот иде даље...

И зато не смемо устукнути ни пред овим "невидљивим непријатељем", ни пред свим изазовима које нам носи ново време за рад. Не смемо дозволити да нам страх одузме наду, вољу и жељу да се боримо за правду и слободан живот достојан човека. Само такав живот вреди живети, јер слобода није нешто што се купује, добија или поклања, већ је то лични избор сваког од нас.

Срећан вам празник, чувајте себе и друге и

Живите слободно другови радници!

Очување безбедности и здравља на раду је значајно у било ком времену, а поготово сада - током актуелне пандемије. Због тога је данашњи, Светски дан безбедности и здравља на раду посвећен управо тренутној ситуацији и изазовима са којима се, већ целу годину, широм света, боре и запослени и њихови послодавци.

Међународна организација рада у извештавању "Предвидите, припремите се и одговорите на кризе. Унесите сада у издржљиве системе за заштиту на раду", поводом Светског дана безбедности и здравља на раду, позива на креирање издвојених система безбедности и здравља на раду за будуће ванредне ситуације.

Притисци и ризици са којима суочавају здравствени радници током пандемије такође су узели данак на њиховом менталном здрављу: један од пет здравствених радника широм света пријавио је симптоме депресије и анксиозности. Од појаве пандемије COVID-19, радници у одређеним секторима, попут хитне, здравствене и социјалне заштите, посебно су осетљиви на ризик од инфекције. Према подацима наведеним у извештају МОР, у свету је 7.000 здравствених радника умрло од избијања криза, док је 136 милиона здравствених и социјалних радника у ризику да се послују COVID-19. У Србији је више од 6.280 званично преминулих због COVID-19., Најмање трећина запослених, међу којима и више од стотину лекара. Много друга радна места су извор епидемије ЦОВИД-19, када се запослени налазе у затвореном окружењу или проводном времену у непосредној близини, укључујући заједнички смештај или превоз. Проблеми са којима се налази велики број запослених сусрео тичу се и социјалне изолације услед преласка на тзв. "Рад на даљину" током пандемије, јер је рад на даљину био пресудан за ограничавање ширења вируса, одржавање радних места и континуитет пословања и пружање радницима веће флексибилности, такође замаглио линије између посла и приватног живота.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, почетком године објавило је и Водич за безбедност и здрав рад од куће који послодавцима даје практичне смернице и препоруке, попут обавеза и одговорности послодаваца и запослених, услова које радни простор код куће треба да испуњава, брига послодаваца за здравље запослених и одговори на бројна друга питања.
Поводом Светског дана безбедности на раду Конфедерација слободних синдиката упозорава да је епидемија коронавируса довела до већег угрожавања безбедности и здравља на раду запослених да су запослени посебно у неформалној економији у високом ризику од заразе вирусом, да већина нема приступ основној социјалној заштити, попут боловања. Због тога што постоје законски оквири заштите и безбедности запослених на раду неопходно је да се подстиче социјални дијалог као најбољи начин да се осигурају поступци и протоколи ефикасно примењујући и прихватајући a све у циљу смањења ризика по запослене и социјално-економских последица пандемије. Потребне су боље националне политике заштите на раду, институционални и регулаторни оквири, као могући одговор на кризу. Неопходно је да се успоставе здрави и отпорни системи заштите на раду који би умањили ризике за све у свету рада у случају будућих здравствених ванредних ситуација. То захтева улагање у инфраструктуру за заштиту на раду и њено интегрисање у свеукупне националне планове за приправност и реаговање у ванредним ситуацијама, како би се заштитила сигурност и здравље радника и подржао континуитет пословања предузећа.

У 2021. години за Првомајске и Васкршње празнике не ради се почев од 30. априла закључно са 4. мајем.

Наиме, према Закону о државним и другим празницима, у Републици Србији празнују се Васкршњи празници почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса. У 2021. године, Васкршњи празници празнују се почев од 30. априла (петак) закључно са 3. мајем (понедељак).

У Републици Србији Празник рада је државни празник који се празнује 1. и 2. маја. Како овај државни празник у 2021. години пада у суботу и недељу, то се, сагласно наведеном закону, не ради и први наредни радни дан после Васкршњих празника који пада у уторак 4. маја 2021. године.

Детаљније

На данашњи дан пре 22 године почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (СРЈ) у којем је, за 11 недеља, према незваничним изворима погинуло око 2.500 цивила и око 1.000 војника и полицајаца.

Бомбардовање СР Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН, а уследило је повлачење војске и полиције из покрајине и улазак међународних војних трупа.

Извор