ЕКОНОМИЈА
КОЛИКО КОШТА ЈЕДАН ДАН ХАОСА? СТО МИЛИОНА ЕВРА!

В.Н.
13.09.2026

Толико једну од најмоћнијих економија Европе може да кошта само један дан озбиљног застоја железнице.

Фото: Н. Фифић

Није реч о земљи без инфраструктуре, новца или резервног плана. Реч је о Немачкој, индустријској сили чија економија зависи од тога да људи, сировине и роба стигну тамо где треба, онда када треба.

Када су немачке машиновође почетком 2024. ушле у вишедневни штрајк, нису стали само путнички возови. Проблем је постао много већи оног тренутка када је почео да се прекида транспорт робе. Воз који не крене из станице није само проблем путника који касни на посао.

То може да буде челик који није стигао у фабрику. Хемикалија која није стигла у постројење. Део без ког производна линија не може да настави рад. Контејнер који касни, камион који мора да га замени и компанија која сваког сата губи новац.

Немачки Институт за економију проценио је да продужени штрајк железнице наноси штету привреди од 100 милиона евра дневно. Сто милиона за 24 сата. А Немачка није једина.

Два дана штрајка француских контролора лета у јулу 2025. направила су хаос много даље од Француске. Кашњења су се прелила на Шпанију, Велику Британију, Италију и остатак европске мреже. Према Еуроконтролу, само трошкови кашњења и отказаних летова процењени су на око 120 милиона евра.

У Белгији је током седам великих дана индустријских акција 2025. око 275.000 путника остало без планираних летова са бриселског аеродрома. Процењена цена за белгијску економију била је 175 милиона евра.

И ту долазимо до онога што се у снимцима блокираних путева, празних перона и затворених аеродромских шалтера не види. Рачун.

Зато што застој има своју цену чак и када траје само неколико сати. Камион који стоји и даље кошта. Радник који не може да стигне до радног места не производи. Фабрика која чека сировину губи време. Хотел коме гост није стигао губи резервацију. Авион који остане на земљи не превози путнике. Роба која закасни купцу значи изгубљен посао.

А што застој траје дуже, последице почињу да се шире кроз читаву економију.

Француска је то посебно добро видела током протеста "жутих прслука". Блокаде путева, затварање продавница и поремећаји у трговини крајем 2018. погодили су баш период године када трговци остварују највећи промет. Француски Парламент касније је забележио процену да су тржни центри изгубили око две милијарде евра промета, док је у појединим погођеним трговинама пад био драматичан.

Право на протест и штрајк део је сваког демократског друштва. Али када протест прерасте у дуготрајну блокаду, последице више не остају на улици. Преливају се на фабрике, продавнице, саобраћај и радна места, а рачун почињу да плаћају и људи који са политичким сукобом немају никакве везе.

Економија не пита ко је био у праву. Она сабира изгубљене сате, отказане послове, неиспоручену робу, затворене продавнице и инвеститоре који почињу да се питају могу ли да рачунају на земљу у којој послују.

Због тога ова европска искуства треба пажљиво гледати и из Србије.

Земља која жели нове фабрике, веће плате, више туриста и нове инвестиције мора да буде земља кроз коју људи и роба могу да се крећу, у којој производња може да ради и у којој компанија зна да ће оно што данас произведе сутра моћи да испоручи.

Јер политички сукоб може да траје један дан. Блокада може да траје неколико сати.

Али изгубљени уговор, затворена фабрика или инвестиција која је отишла на друго место не враћају се када се улица поново отвори.

Најскупљи рачун хаоса није онај који видимо истог дана. Он стиже касније. А тада га не плаћају политичари, ни организатори протеста. Плаћају га привреда, радници и грађани. Са каматом.

Пут може да се одблокира за пет минута. Поверење да је једна земља сигурно место за посао и улагање гради се годинама. А може да почне да се губи за само један дан.

Извор