ЕКОНОМИЈА - НИЈЕ ИСТА ПРОЦЕДУРА ЗА СВЕ ГРАЂАНЕ: АКО СТЕ ЗАДРЖАЛИ БАР ЈЕДНУ БЕСПЛАТНУ АКЦИЈУ, 6.000 ДИНАРА ВАМ ЛЕЖЕ ДИРЕКТНО НА РАЧУН

К. Деспотовић
12.09.2026

У СРБИЈИ у току је пријављивање грађана за једнократну новчану помоћ коју додељује држава у износу од 6.000 динара. Према подацима Министарства финансија досад се за ту накнаду пријавило више од милион грађана.

Фото: Janusz Pieńkowski/Пантхермедиа /Профимедиа

Та мера свакако привлачи пажњу, али је важно истаћи да иста процедура не важи за све грађане који желе да ту помоћ искористе. Другим речима, сви они који су и даље уписани као власници бесплатних акција немају потребе да се пријављују како би добили 6.000 динара новчане помоћи.

Њихов статус је аутоматски препознат у систему и они до помоћи долазе без икаквог подношења захтева или одласка на портале Управе за трезор, о чему је и "Блиц Бизнис" раније писао.

Новац се овим грађанима уплаћује директно на наменске рачуне за бесплатне акције који су отворени у Банци Поштанска штедионица, односно на рачуне које су грађани накнадно доставили и повезали са својим власничким рачуном.

Исплата се врши из средстава Акционарског фонда, која су се годинама прикупљала од продаје предузећа у власништву државе. Грађани новац могу подићи на шалтерима пошта или банке уз личну карту, без плаћања било какве провизије.

Шта је Акционарски фонд

Акционарски фонд је иначе основан 2010. године као затворено акционарско друштво. Фонд је настао изменама и допунама Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду. Његова основна сврха и задатак је да на једном месту окупи имовина коју надлежни нису успели да продају током спровођења процеса приватизације друштвених и државних предузећа.

Конкретно, држава је ту имовину пренела на Акционарски фонд са циљем да се она постепено уновчи, а сав остварени приход сачува и подели грађанима који имају право на бесплатне акције.

Данас се Акционарски фонд бави управљањем предузећима, прикупљањем дивиденди тамо где оне остварују профит, као и спровођењем поступака продаје преосталих државних пакета акција. Министарство привреде обавља послове у име и за рачун тог фонда, расписује тендере и организује аукције.

Тренутно се у фонду налази укупно 373 предузећа из различитих привредних грана. Она су подељена на активне фирме, њих 232 које и даље послују на тржишту, и на фирме у стечају или ликвидацији, укупно 141 код којих се чека завршетак распродаје имовине ради намирења преосталих обавеза.

Када говоримо о власничкој структури, власници Акционарског фонда су великом већином грађани Србије. Грађани у укупној власничкој структури поседују чак 98,65 одсто акција фонда, док преосталих 1,35 одсто припада Републици Србији. Право на ове акције остварило је тачно 4.822.175 грађана. То су сви они који су на дан 31. децембра 2007. године били пунолетни држављани Србије, имали пребивалиште на територији земље и који пре тога нису у ранијим процесима приватизације добили бесплатне акције предузећа у којима су радили.

Пријављивање за ове акције спроведено је током 2008. године, када је формирана званична Евиденција носилаца права. Сваком грађанину са тог списка додељено по седам акција Акционарског фонда, чија је номинална вредност приликом оснивања износила 550 динара по акцији.

Кроз тај процес, започет 2010. године ти грађани добили су пакете бесплатних акција три предузећа.

Тако је свако од њих на своје име добио пет акција Нафтне индустрије Србије, једну акцију Аеродрома Никола Тесла у Београду и 31 акцију предузећа Телеком Србија као и поменутих седам акција Акционарског фонда.

У евиденцији фонда се и данас налазе сви људи који у свом власништву имају акције сва три предузећа, а имају право и на дивиденде у случају да их наведене фирме исплаћују.

Постоје и они који су акције једног предузећа продали, а другог задржали. Такође, чак и они грађани који су у претходним годинама одлучили да продају акције и НИС-а и Аеродрома Никола Тесла на Београдској берзи, и даље се званично воде као акционари и по том основу имају право на помоћ без пријављивања преко портала Управе за трезор.

Разлог за то лежи у чињеници да они и даље поседују акције Телекома Србија.

Иначе, то предузеће, још увек није изашло на берзу. Пошто акције Телекома нису укључене у берзанско трговање, грађани их не могу слободно продати на тржишту и на тај начин их претворити у готовину. Међутим, иако се акцијама Телекома не тргује, то не значи да оне немају вредност. Грађани као акционари имају потпуно право на исплату дивиденде, односно на део профита које то предузеће оствари у свом пословању.

Тако грађанин који досад никада није подизао новац са свог наменског рачуна, на име дивиденди предузећа Телеком Србија у овом тренутку поседује око 2.643 динара.

Сви грађани који су уписани као власници фонда, имају право да у сваком тренутку слободно подигну као готовину дивиденде које исплаћују фирме чије су им бесплатне акције подељене. Исплата се врши на шалтерима било које поште или у експозитурама Банке Поштанска штедионица, а све што је грађанима потребно за подизање новца јесте важећа лична карта.

Приликом подизања новца не наплаћује се никаква провизија нити административна накнада, па грађани на тај начин добијају комплетан износ који им припада.

(Блиц)

Извор