ЕКОНОМИЈА
ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: СРБИЈА ИЗБЕГЛА ЕНЕРГЕТСКИ ХАОС - ГРАЂАНИ НИСУ ОСЕТИЛИ ПОСЛЕДИЦЕ КРИЗЕ, НИЈЕ БИЛО РЕСТРИКЦИЈА

В.Н.
10.09.2026

МИНИСТАРКА рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да је Србија у претходне четири године значајно унапредила енергетску сигурност кроз диверсификацију праваца снабдевања, упркос бројним геополитичким историјским изазовима.

Фото : Ненад Костић

- Грађани Србије нису осетили последице енергетске кризе нити су, на пример, као у бројним европским земљама стајали у реду за гориво или на било који начин били ограничавани. Такође, санкције НИС-у где се Србија налази између две светске силе, нису оставиле последице по самог грађанина. Најнижи водостај Дунава у последњих 100 година отежао нам је и производњу струје овог лета али никаквих рестрикција, као у суседним земљама, није било. Србија их је избегла захваљујући стабилности система те адекватним планирањем И правовременим деловањем државног руководства. Уз то, И добру повезаност са суседима, а у кризним ситуацијама помагали смо околним земљама испорукама електричне енергије. Зато је подизање нивоа регионалне повезаности један од наших најважнијих циљева - рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић осврнула се и на изградњу нових производних капацитета и јачање електроенергетских и гасних интерконекција, те нагласила да ће наставак регионалног повезивања бити један од кључних услова за већу отпорност енергетског система, рекла је учествујући данас на конференцији "БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори".

Министарка је истакла да енергетска сигурност ниједне земље не може да се заснива искључиво на сопственим капацитетима, већ да зависи и од повезаности са суседима и функционисања регионалног и европског тржишта.

- Србија је једна од земаља са великим бројем електроенергетских интерконекција и наш циљ је да прекограничне капацитете повећамо са око 4.000 на 6.000 мегавата - рекла је она.

- Данас имамо значајно мање елемената који недостају да бисмо додатно унапредили нашу енергетску сигурност и отпорност него пре четири године. У том периоду смо први пут диверсификовали правце снабдевања гасом, после 30 година изградили нови капацитет за производњу електричне енергије, док смо инсталисане капацитете из Сунца и ветра повећали више од три пута, са око 400 мегавата на 1,3 гигавата. Укинули смо и мораторијум на изградњу нуклеарних електрана чиме смо отворили могућност да нуклеарна енергија постане део будућег енергетског микса, а завршетак прве фазе нуклеарног програма планирамо средином 2027. године - рекла је министарка.

Она је навела да је завршен велики део преговора са Светском банком о финансирању новог гасног програма који ће бити усмерен на јачање унутрашње гасне инфраструктуре и могућности транспорта природног гаса са југа на север и са истока на запад земље и да се чека одлука Одбора директора Светске банке.

- Када је реч о обновљивим изворима енергије, аукције за доделу тржишних премија већ дају конкретне резултате. Кроз два круга аукција добили смо 17 нових ветропаркова и соларних електрана, од којих је осам већ на мрежи - рекла је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, Србија ради на додатном јачању електроенергетских коридора са суседним земљама, укључујући Централнобалкански коридор, као и на завршетку Трансбалканског коридора, чиме ће регион бити боље повезан и са Италијом преко подморског кабла.

Она је додала да ће ускоро почети радови на гасној интерконекцији са Северном Македонијом, док се ради и на повезивању са Румунијом, као и на диверсификацији праваца снабдевања нафтом и развоју јужних рута које би омогућиле већу размену нафтних деривата са Северном Македонијом и Грчком.

Ђедовић Хандановић је рекла да Србија жели и брже повезивање са европским енергетским тржиштем, наводећи да је земља међу првима испунила регулаторне предуслове за спајање тржишта електричне енергије.

- Наш циљ је да будемо спремни да 2028. године дође до спајања тржишта. Истовремено, заједно са Грчком, Северном Македонијом и Бугарском развијамо регионалну иницијативу у којој учествују оператори преносних и транспортних система за електричну енергију и гас. Почетком октобра у Нишу одржаћемо самит на којем ћемо наставити дијалог о критичним питањима која треба да повећају енергетску сигурност и отпорност региона - рекла је она.

Говорећи о диверсификацији снабдевања гасом, министарка је истакла да ослањање на једног добављача носи одређене ризике, због чега је важно обезбедити инфраструктуру која омогућава приступ различитим изворима и правцима снабдевања.

- Србија је, као и велики део европских земаља, деценијама имала партнерство са Руском Федерацијом у енергетском сектору и ослањала се на сигурне и поуздане испоруке гаса по конкурентним условима. Геополитичке околности у Европи су се промениле, многе земље су прекинуле снабдевање, чак и на штету својих економија, сигурности снабдевања и конкурентности. Србија иде својим путем и у најбољем интересу сопственог народа. Уколико имате више алтернатива, то је диверсификација, а да бисмо то имали, морамо имати више материјалних могућности, па смо сада у стању да се ослањамо на више добављача - рекла је Ђедовић Хандановић.

Говорећи о сарадњи са Сједињеним Америчким Државама, Ђедовић Хандановић је истакла потенцијал пројекта реверзибилне хидроелектране "Ђердап 3", који би имао значај не само за Србију већ и за енергетску сигурност читавог региона.

- РХЕ Ђердап 3 је добра прилика за развој заједничког пројекта на основу споразума о стратешкој сарадњи са САД у области енергетике, који је ратификован у Народној скупштини. То је пројекат са снажном регионалном димензијом, јер је свима потребно више капацитета за складиштење енергије. Истовремено, пружа могућност да додатно ојачамо сарадњу са Румунијом и развијамо стратешке односе са САД. Ђердап 3 има потенцијал да буде једна од највећих батерија у Југоисточној Европи, па и шире - рекла је министарка.

Извор