ЕКОНОМИЈА - У СРБИЈИ ХРАНА НАЈВЕЋИ ТРОШАК: КАКВО ЈЕ СТАЊЕ У РЕГИОНУ?

Демостат/ Мирјана Стевановић
05.02.2026.

Фото: Н. И. / Данас

Непосредно пред доношење уредбе којом су ограничене марже у трговинским ланцима, просечна српска породица издвојила је само за храну, у августу прошле године 42,5% просечне зараде.

То је за 1,5% више него на почетку године, а за један проценат је већи и удео хране у просечној потрошачкој корпи (у јануару је износио 40%, сада је 41%) која се гради према потрошњи трочлане породице.

У региону, већи део просечне плате за храну издвајају, према рачуници тамношњих синдиката, само домаћинства у Црној Гори – око 47,7%, пише Демостат.

Најбоље по том критеријуму стоји Словенија где се за трошкове исхране одваја 16,1% просечне зараде, док Хрвати, код којих се на списку потрепштина уз храну налазе и средства за хигијену, одвајају 26,9% просечне плате. При том, све три земље потрошњу рачунају према потребама четворочлане породице.

По правилу, у Србији тек у понеком од последњих месеци деси се ситуација да запослени са просечном платом покрију просечне месечне трошкове или да радници на минималцу савладају минималну потрошачку корпу. Углавном, зафали новца. Јер, у августу прошле године просечна плата износила је 105.590 динара (902 евра). Просечна корпа “тежила” је 109.449 динара (935 евра) а за храну је, према просечној потрошњи, одлазило 44.876 динара (383 евра).

Према последњој упоредивој објави регионалних статистика, у августу 2025. Словенија је имала просечну нето зараду од 1.562 евра док је минималац за целу ту годину износио 877 евра, плус накнаде трошкова за оброк у току рада, превоз и трошкове службених путовања (у Србији се за те ставке умањује износ исплаћеног минималца).

Минимална зарада која се утврђује најкасније у јануару за ту годину, мора бити између 20% и 40% изнад минималних животних трошкова на шта се додаје и увећање за проценат инфлације. Такође, у Словенији су послодавци дужни да свим радницима исплаћују годишњи додатак, најмање у износу минималне плате, као и божићни бонус од најмање половине најниже зараде, чиме се на месечном нивоу и просечне и минималне зараде увећавају за најмање 112 евра. Кад је реч о трошковима, у Словенији су од хране доминантнији издаци за превоз и комуникације као и трошкови становања.

Колико кошта комотан живот

У Хрватској, запосленима је у просеку за август месец исплаћено 1.446 евра док је минимална зарада одређена за целу годину и износила је 750 евра. На ставку за храну, на којој се налазе и основна средства за хигијену, трочлана породица месечно троши 389 евра што је 26,9% просечне плате.

Црногорска просечна зарада у августу је износила 1.015 евра а четворочлане породице само за храну издвајају 645 евра. Ту рачуницу су извели синдикати који су пре две године од званичне статистике преузели да воде ту категорију података. Ако се грубо прерачуна на трочлано домаћинство, издаци за исхрану су око 480 евра или 47,7% зараде.

У ове податке свакако треба укључити и сезонски фактор, па у туристичким центрима све три државе бивше Југославије цене неопходних намирница током лета могу да порасту, што се у извесној мери одражава и на повишени удео хране у укупним трошковима домаћинстава.

А колико је стварно потребно за “комотан” живот на овим просторима, израчунао је портал НУМБЕО. Њихови статистичари тврде да би за покриће месечних трошкова, четворочлана породица у Београду требало да припреми 2.370 евра или скоро три, тачније 2,7 просечне плате. У Подгорици би прошла јефтиније, са 2.184 евра (незнатно више од двоструке зараде), у Загребу је потребно 2.811 евра (што је за неких 80 евра мање од две просечне плате) док је у Љубљани неопходно 2.919 евра (две плате за око 200 евра премашују тај процењени трошак).

Луксуз и сиромаштво

Насупрот тој “луксузнијој” варијанти трошкова, просечна потрошачка корпа у Србији садржи знатно оскуднији списак намирница и издатака док се потпуно игнорише потреба за већим уделом ставки попут образовања, здравства, културе, није предвиђено ни издвајање за годишњи одмор нити оно што је у Европи стандард, да се и у минималној потрошњи предвиди бар пет одсто за штедњу.

Другим речима, чак ни просечна корпа не покрива стварне потребе породица а још је већи апсурд обрачунавање минималне потрошачке корпе. Она код нас још увек постоји и обрачунава се на основу потрошње 800.000 најсиромашнијих породица. Требало би да је "покрива" минимална зарада, али осим што сведочи о сиромаштву, ова корпа је и знатно лакша од просечне, па често добија назив "гладна".

Подсећамо, Демостат је на почетку године писао да се осим другачије структуре намирница у минималној корпи и њихова количина знатно разликује а удео хране достиже више од 47 одсто вредности укупне потрошње.

У просечној корпи налази се 36 килограма производа од жита, 35,4 килограма поврћа, 12,2 килограма воћа, 14 килограма меса, 27,2 литра млека и млечних прерађевина… У минималној нема ни хлеба довољно: налази се 32,7 килограма производа од жита међу којима традиционално доминира управо хлеб, само 23,9 килограма поврћа, 7,3 килограма воћа, 7,9 килограма меса и прерађевина, 18,6 литара млека… И синдикати, социолози и економисти указују да минимална корпа не омогућава излазак из оскудице а да тако високо учешће хране у издацима домаћинстава, и у групи "просечна" и код "минимална" – означава низак стандард становништва. Поређења ради, породице у САД за трошкове исхране издвајају 6% потрошње, у Великој Британији 8% а у Немачкој око 11 %.

Извор