08.12.2013.

Датум: 8. 12. 2013. / Медиј:ГЛАС СРПСКЕ / Рубрика: Друштво / Аутор: Агенције

ИСТЕ МУКЕ СИНДИКАТА И ЗАКОНДАВЦА У СРБИЈИ И ХРВАТСКОЈ

Београд - Србија и Хрватска суочавају се са сличним проблемима у вези са променама радног законодавства.

Несугласице око тога какво треба да буде радно законодавство показале су да транзицијска мука на простору бивше Југославије не познаје границе, јер се са сличним проблемима боре синдикати, али и представници власти и у Србији и Хрватској.

Министарство привреде Србије чврсто стоји на становишту да ће измнене Закона о раду у скупштинску процедуру ући до краја године, а да ће закон бити усвојен већ у јануару, иако репрезентативни синдикати сматрају да ће поједина рнешења нарушити ионако тежак положај запослених, због чега су изашли из преговора, затражили оставку министра привреде Саше Радуловића, а стигле су и најаве протеста.

Од Министарства је затражено и прецизирање спорних одредби, које, како сматрају, иду на руку послодавцима, након чега ће одлучити да ли ће се вратити у преговоре.

Синдикалци су неприхватљиве предлоге сврстали у три групе и то оне којима се умањују права запослених приликом исплаћивања отпремнина, приликом губитка посла и одласком у пензију.

Удржење послодоваца, пак, указују на неопходност доношења закона који као системско рнешење треба да допринесе подстицању побољшања свеукупног пословног амбијента.

У суснедној Хрватској је, такође, тражена оставка министра. На мети је министар рада Мирандо Мрсић због, како су навели синдикати, једнострано наметнутих рнешења у новом Закону о раду.

На незадовољство синдиката у Хрватској и најаву да ће се против предложених рнешења у Закону о раду борити свим законским средствима, Влада је одлучила да повуче приједлог закона са седнице, објаснивши да то не значи и одустајање од закона, већ узимање "тајм аута" за додатно усклађивање са социјалним партнерима.

Мрсић је позвао синдикате да расправе сва отворена питања и консензусом донесу тај закон и навео да треба видјети да ли је предлог измена усклађен са правном тековином ЕУ, за шта је потребно одређено вријеме с обзиром на бројне директиве које се односе на радно законодавство.

То међутим није спречило велики протест против измјена радног законодавства у центру Загреба, прије три дана, који је прерастао у протест против владе, коју су синдикални челници оценили најгором владом за раднике у посљедњих 20 година која ће, како је речено, од радника направити социјалне случајеве.

Слична ситуација је и у Србији гдје су два репрезентативна синдиката најприје одлучила да се повуку из преговора о Закону о раду а потом и затражила смјену министра привреде Саше Радуловић, а новоосновани Српски синдикални фронт који је ујединио четири синдиката је, незадовољан предложеним рјешењима, најавио протест за 10. децембар.

Предсједник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић изјавио је прије неколико дана да је потпуно неприхватљиво то да измјенама Закона о раду буду смањене зараде запосленима и најавио интензивнију синдикалну борбу уколико предложене законске измјене не буду враћене у прихватљиве оквире.

Због низа неприхватљивих предлога за измјене и допуне тог закона, који су дати у првом реду од Министарства привреде, два репрезентативна синдикатаи, СССС и Уједињени грански синдикати "Независност" одлучили су да изађу из преговора о томе, подсјетио је он.

Орбовић је нагласио да је синдикат спреман за такву борбу, која би обухватила организовање синдикалних трибина, скупљање потписа против предложених измјена закона, па ако буде неопходно и позивање радника да изађу на протесте у градовима широм Србије.

"Све ћемо урадити да не дође до тако екстремне ситуације, да не излазимо на улице и да не улазимо у такав облик конфликта, али ако друга страна не буде спремна на преговоре и компромисе, онда ћемо морати да уђемо у овакву борбу", истакао је Орбовић.

За синдикат је неприхватљив финансијски дио измјена закона који предвиђа смањивање у региону ионако најнижих зарада, које би пале за четири до осам одсто.

Неприхватљив је и предлог да буде основана агенција за запошљавање, јер би тако, оцијењује синдикат, били створени услови за евентуалне злоупотребе тако што би послодавци отпуштали раднике па их онда примали преко те агенције, али одређивањем зарада мањих и до 50 одсто.

Камен спотицања још на почетку разговора о измјенама закона био је и начин рјешавања исплате опремнина јер синдикати сматрају да би то требало чинити за све године стажа, а послодавци и министарство рада само за године проведене код посљедњег послодавца.

Послодавци су предлагали да се рад на одређено продузи на три године, али је у игри и "средње рјешење" да то ипак буде двије године.