РАДНА ПРАВА
РАДНА ПРАВА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Иако закони и међународне конвенције номинално заступају инклузију и равноправност, особе са инвалидитетом, невидљиве и маргинализоване, се и даље свакодневно суочавају са препрекама у остваривању својих радних права.

Машина
25.04.2025.

Фото: Машина

Дискриминација приликом запошљавања, неприлагођено радно окружење и недостатак системске подршке само су неки од изазова који онемогућавају пуну инклузију особа са инвалидитетом на тржишту рада.

У Србији, права особа са инвалидитетом, посебно у контексту рада и запошљавања, уређена су Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом који прописује право особа са инвалидитетом на професионалну рехабилитацију, дефинише мере и подстицаје за њихово запошљавање, као и обавезе послодаваца.

На папиру све регуларно

Закон такође омогућава субвенције за прилагођавање радног места, као и финансијску и саветодавну подршку послодавцима. Поред овог закона, значајну заштиту номинално даје и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, који забрањује непосредну и посредну дискриминацију у свим областима живота, укључујући запошљавање.

Додатно, Закон о раду гарантује равноправност свих радника и забрањује дискриминацију по основу инвалидитета. Права особа са инвалидитетом потврђена су и међународним документима, међу којима посебно место заузима Конвенција Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, коју је Србија ратификовала 2009. године, чиме се обавезала да ће обезбедити пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у свету рада. Кровну заштиту пружа и Устав Републике Србије.

Како је наведено у Водичу кроз права особа са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања "Положај особа са инвалидитетом у нашој земљи уређен је бројним законским и подзаконским актима, те се тако одредбе везане за права особа са инвалидитетом сусрећу у свим важнијим законима које је Народна скупштина усвојила. Готово сваки законски акт у бар једном свом члану говори о неком праву особа са инвалидитетом. Поред позитивних прописа усвојених од стране Народне скупштине, положај особа са инвалидитетом уређен је међународним конвенцијама које је наша земља ратификовала, чиме су оне постале део унутрашњег права или унутрашњих позитивних прописа и као такве се могу непосредно примењивати."

Фото: Марко Рисовић / Камерадес

Особе са инвалидитетом – широка категорија становништва

Светска здравствена организација дефинише инвалидитет не само кроз медицински, већ и функционално и друштвено, те се инвалидитет посматра као комплексни однос између здравственог стања појединца и фактора из његовог окружења, како физичких, тако и друштвених и ставова заједнице.

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом дефинише особе са инвалидитетом као "лице са трајним последицама телесног, сензорног, менталног или душевног оштећења или болести које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом, које се суочава са социјалним и другим ограничењима од утицаја на радну способност и могућност запослења или одржања запослења и које нема могућности или има смањене могућности да се, под равноправним условима, укључи на тржиште рада и да конкурише за запошљавање са другим лицима."

Светска здравствена организација наглашава неопходност да се препреке и баријере на које особе са инвалидитетом наилазе у животу уклањају како би се обезбедиле једнаке шансе и равноправно учешће у друштву.

Према подацима Светске здравствене организације, око 1,3 милијарде људи широм света, односно око 16 одсто глобалне популације живи са значајним обликом инвалидитета, што се повећава старењем становништва.

У Србији, према прелиминарним резултатима Пописа становништва из 2022. године, нешто више од 350.000 особа живи са инвалидитетом. Међутим, према наводима Уницефа, прецизни подаци о броју особа са инвалидитетом, посебно међу децом, нису доступни због непостојања јединствене дефиниције и класификације инвалидитета у законодавству и јавним политикама, што отежава прикупљање тачних информација.

Како је раније пренела Нова економија, "на претходном попису њихов број био је 571.780. За једанаест година 215.376 особа са инвалидитетом у Србији је "нестало", наводи се у ауторском тексту који је објавило Удружење новинара Србије."

Разлози су административни и методолошки, но питање које се у овом тексту истакло јесте како планирати подршку за особе са инвалидитетом ако није јасно колики је проценат становништва припада овој групи.

Како до посла?

И глобално и локално постоји исти проблем – евиденција се не води адекватно. Нема прецизне и кредибилне статистике која би нам рекла колико је незапослених особа са инвалидитетом јер су због мањка инклузије, неприступачности и системске и структурне дискриминације многи економско неактивни – посао не траже јер знају да га неће добити.

У Србији, према подацима Националне службе за запошљавање према наводима медија, у току 2024. са евиденције те службе запослено је укупно 4.496 особа са инвалидитетом. Током 2023. године запослено их је нешто више 5.340.

Како наводи платформа Солидарност, особе са инвалидитетом се суочавају са искљученошћу са тржишта рада и дискриминацијом приликом тражења посла и на послу. "Неприступачно окружење и јавни превоз, недостатак услуга подршке и негативни ставови послодаваца додатно отежавају укључивање на тржиште рада. Према званичним подацима стопа запослености особа са инвалидитетом је само 13 одсто што је вишеструко мање у односу на општу популацију."

Пре добијања посла особе са инвалидитетом морају да прођу процедуру процене радне способности од стране Националне службе за запошљавање, што, како тврде из Солидарности, представља административно оптерећење за особе са инвалидитетом јер није сврсисходна, јер "процењује радну способност ван радног места, те за рачун послодаваца филтрира раднике/це са инавлидитетом и неоправдано их дели на продуктивне и непродуктивне."

М.М.

Извор