ЕКОНОМИЈА
УПОЗОРЕЊЕ СИНДИКАТА: СЛЕДИ ТАЛАС ОТПУШТАЊА - ПИТАЊЕ ЈЕ САМО КОЛИКИ ЋЕ БИТИ

Гојко Влаовић
23.04.2025.

НИН / Ђорђе Којадиновић

Страни инвеститори, суочени са тешкоћама у пословању, до краја године би могли да затворе значајан број радних места у Србији, тврде синдикати, али такође и наводе случајеве отпуштања у фабрикама у власништву иностраног капитала.

Синдикалне процене о размерама тренутних и отпуштања у скорије време варирају од неколико стотина до неколико хиљада у градовима широм земље.

Своје тврдње да су отпуштања већ почела, али и да ће се тај процес, неизмерно болан за сваког радног човека јер га оставља без средстава за живот, наставити како у овој, тако и у следећој години, с тенденцијом да буде актуелан и у 2027, поткрепљују и конкретним примерима. Тако је првог априла 100 радника фабрике "Фалк ист" у Књажевцу, у власништву италијанског послодавца, остало без посла јер су проглашени за технолошки вишак. Претход је отпуштено њих око 500. Без радног места је остало и око 350 запослених у кинеској фабрици “Џонсон електрик” у Нишу, али треба нагласити и то да из колектива нико није отишао против своје воље, већ добровољно и уз, синдикалци кажу, пристојне отпремнине. Да ће остати без посла, прибојава се и 300 радника фабрике чарапа "Пролетер" у Ивањици, иначе у немачком власништву, јер предузеће одлази у стечај. За разлику од својих колега у “Пролетеру”, запослени у такође немачкој компанији, "Дрекслмајер", у Зрењанину, не страхују, него већ у овом тренутку знају да губе радна места јер је пословодство саопштило да ће фабрика у којој ради око 2.000 радника бити затворена током 2026. године. Треба додати и то да у Лесковцу јужнокорејска компанија "Јура" и британски “Аптив” запосленима у својим погонима нуде потписивање споразумног раскида уговора.

Синдикалци тврде да се незванично увелико "шушка":; о томе да се откази спремају и у неким другим фабрикама.

Разлог томе је економска криза, са којом се суочава цео свет, која очито прави велике проблеме послодавцима, па они, како би снизили трошкове и обезбедили веће приходе, прибегавају радикалним и најједноставнијим потезима. А то је смањење радне снаге по разним основама, добровољни одлазак из предузећа, технолошки вишак или одлазак предузећа у стечај. Криза највише погађа оне који послују у оквиру аутомобилске индустрије, али је исто тако закуцала и на врата произвођача обуће и одеће.

НИН / Ђорђе Којадиновић

Изрека каже да увек може горе, па се синдикалци стога прибојавају да је отпуштање дела запослених само привремено решење којим се страни инвеститори боре са пословним недаћама те да ће у крајњој нужди прибећи и гашењу својих погона. Један од разлога због кога власници страног капитала размишљају о измештању производње је тај што је радна снага у неким другим земљама јефтинија него код нас.

Секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић за НИН каже да је губитак радних места, у првом реду услед кризе аутомобилске индустрије, неминовност која нас очекује до краја године.

"На удару су такозвани компоненташи који израђују ауто-делове. Тако, примера ради, "Јура" у Лесковцу нуди споразумни раскид уговора уз отпремнину. Такав потез менаџмент фабрике правда променљивим тржишним условима, растућим ценама сировина и смањеним интересовањем за куповину електричних возила. Такође, фирма "Аптив", која у Лесковцу производи електроинсталације за аутомобиле, понудила је запосленима који су већ дуже време на плаћеном одсуству споразумни раскид радног односа6quot;, објашњава наш саговорник.

"Аптив" је запосленима понудио отпремнину од око 80.000 динара по години, а "Јура" од 350.000 до 400.000 динара.

Према речима Михајловића, аутомобилска индустрија је услед кризе принуђена да прави планове за отпуштање запослених у својим фабрикама. Самим тим, биће мање наруџби и посла за компоненташе код нас. То ће, напомиње он, условити и смањење броја запослених.

НИН / Ђорђе Којадиновић

"Нису угрожене само фирме које производе ауто-делове, већ недаће постоје и у другим гранама. Тако, фабрика чарапа `Пролетер` у Ивањици иде у стечај, па се на тај начин сви радници суочавају са могућношћу губитка посла. Посебан проблем је што је у сличној ситуацији још известан број фирми у страном власништву, а готово све су већ изашле из периода у коме због добијених субвенција нису могле да отпуштају запослене. Такву обавезу више немају и како се буде смањивао обим производње, део запослених ће изгубити своја радна места", каже Михајловић.

Наш саговорник истиче да, с обзиром на тренутно стање, треба очекивати да ће до краја године без посла остати неколико хиљада радника широм земље.

"Отпуштање запослених је болан проблем, а додатно се може повећати ако се страни послодавци у једном тренутку одлуче да затворе своје погоне. То аутоматски значи да сви радници у предузећу губе посао. Инвеститори из иностранства то разматрају јер постоје тржишта на којима је радна снага јефтинија него код нас. Једини начин да се то спречи је тај да држава интервенише кроз нове субвенције и тиме мотивише послодавце да не одлазе и затварају радна места", наводи Михајловић.

Председник Удружених синдиката Србије 6quot;Слога" Жељко Веселиновић за НИН каже да је у фабрици "Фалк ист" у Књажевцу од 1.200 запослених, колико их је било некад, у фабрици остало око 400. Према његовим речима, о отпуштању радника се размишља и у фабрици "Леони" у Малошишту.

Поред Малошишта, та компанија фабрике има још и у Прокупљу, Нишу и Краљеву и у њима ради око 12.000 запослених.

"За сад нема званичних информација, али међу радницима се увелико прича да је пословодство спремно на такву могућност. Реч је, иначе, о једном од највећих послодаваца на нашим просторима, а као што је познато, пословање компаније је везано за ауто-индустрију која је већ дуже време у кризи", каже Веселиновић.

НИН / Ђорђе Којадиновић

Он истиче да у конкретној ситуацији синдикати треба да инсистирају на томе да, ако већ мора да дође до смањења броја запослених, то буде на добровољној бази. Као позитиван пример у том сегменту наводи кинеску компанију "Џонсон електрик", која производи електро-компоненте.

"Пословодство је у договору са синдикатима одлучило да из фабрике оду само они који то желе. И заиста, фабрику је добровољно напустило око 350 радника, што млађи који сматрају да ће лако наћи други посао, тако и старији близу границе за одлазак у пензију. Оно што је најважније је то да су сви они добили отпремнине веће од оних које гарантује закон. Такође, менаџмент фабрике се потрудио да за део људи чија су радна места затворена нађе посао код других послодаваца, што је такође коректно. Сматрамо да је то модел по коме треба да се решава питање прекобројних радника, а никако кроз формирање спискова за технолошки вишак", наводи Веселиновић.

Извршни секретар Уједињених гранских синдиката "Независност" Милош Миљковић за НИН каже да та синдикална централа има сазнања да се о отказима размишља у појединим фирмама у којима има своја повереништва.

"Наиме, међу запосленима круже информације да ће отпуштања бити и тако су те тврдње дошле и до наших активиста. Ми у овом тренутку не бисмо хтели да излазимо у јавност са именима тих предузећа. Чекамо да ли ће се пословодства званично огласити на ту тему и обратити запосленима и синдикатима. Ако би до тога дошло, ми бисмо свакако реаговали", истиче наш саговорник.

Наговештаје да ће до краја године један број радника у фирмама које су у страном власништву бити отпуштен, Миљковић оцењује као реалне и наводи да на то утиче економска ситуација у земљама Европске уније.

"Познато је да се глобална аутомобилска индустрија налази у кризи и то се онда одражава на тржишта на којима егзистира, попут нашег. Тај процес ствара могућност за отпуштање радника. Не очекујем да ће, бар не у првом таласу, њиме бити обухваћен велики број радника. Другим речима, верујем да ће се број изгубљених радних места ипак мерити у стотинама, а не хиљадама", наводи Миљковић.

Председник Гранског синдиката металаца "Независност" Слободан Миладиновић за НИН каже да је, када је реч о фирмама у којима је та грана активна, до отпуштања запослених дошло у "Џонсон електрику".

"Вишак запослених у тој фирми је решен кроз добровољни одлазак уз отпремнине. Поред тога, имамо сазнања да су радна места угрожена у фабрици "Дрекслмајер" у Зрењанину, с обзиром на то да је пословодство најавило затварање погона у току следеће године, што значи да ће сви запослени остати без посла. Тренутно се воде преговори о висини њихових отпремнина. Америчка компанија "Лир", која има своју фабрику у Новом Саду, има пројекат пословних активности до 2027. године. Нови им није одобрен, тако да постоје индиције да ће та фабрика у наредном периоду бити суочена са отпуштањем запослених. Ако централа у Америци не дозволи нови пословни план, погон у Новом Саду би тиме био осуђен на затварање и сви који раде у фабрици би остали без посла. Постоје индиције да су страни инвеститори који држе фабрике за производњу делова за ауто-индустрију спремни на затварање својих погона у Србији, односно да их преселе у афричке земље где је цена рада нижа. Такође, у плану им је и постепено редуковање радне снаге како би се снизили трошкови пословања", објашњава наш саговорник.

Председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић за НИН каже да је услед економске кризе у Европи тенденција отпуштања радника присутна и на нашим просторима.

"Код нас има доста такозваних компоненташких фирми које се баве производњом делова за аутомобилску индустрију. Тај сектор је свакако најугроженији када је реч о могућим отказима. Карактеристично за фирме које размишљају о смањењу радне снаге и евентуалном затварању погона је то да су оне из редова оних које су од државе добиле субвенције. Стога су са власницима капитала сачињени и уговори који прецизирају шта и како у случају отпуштања запослених. Ако до тога дође, свако ко буде проглашен за технолошки вишак мора да добије законски предвиђену отпремнину", истиче наш саговорник.

Према његовим речима, са синдикалне тачке гледишта, најбоља опција је да нико не буде отпуштен.

"Стога синдикалне централе, без обзира да ли имају своје чланство у предузећима где се деле откази или не, треба да инсистирају код надлежних да се радницима којима прети отпуштање помогне. То у првом реду значи да држава мора да инсистира да до отпуштања не дође и учини све са своје стране да се то не деси. У случају да послодавац остане непоколебљив у својој накани, онда је обавеза државе да радницима асистира у тражењу новог посла. То се може остварити проналажењем новог инвеститора код кога би се запослили. У крајњем случају, ако друго решење не постоји, држава може да преузме улогу послодавца у том предузећу ако оно има потенцијал да опстане на тржишту. Таква опција у циљу очувања радних места потпуно је легитимна",, закључује председник Конфедерације слободних синдиката.

Извор