KSS :: KONFEDERACIJA SLOBODNIH SINDIKATA

АРХИВА

АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА

сви 2025. (!)

02.04.2025.

ДРУШТВО
СИНДИКАТИ УЗ ПОДРШКУ СТУДЕНАТА ТРАЖЕ ПРОМЕНЕ ЗАКОНА О РАДУ И ШТРАЈКУ

Гојко Влаовић
02.04.2025.

НИН / Митар Митровић

Пет синдикалних централа у Србији, на састанку одржаном 22. марта на Филозофском факултету у Београду, донело је одлуку да заједнички наступе у борби за измене закона о раду и штрајку. Лидери најутицајнијих синдикалних организација сели су за исти сто на иницијативу студената у блокади.

Упућени у збивања на домаћој синдикалној сцени састанак оцењују као преседан, а није претеривање назвати га чак и историјским, јер годинама уназад централе не могу да се усагласе око било чега када је реч о заступању интереса радника, па чак ни око организовања заједничке прославе 1. маја.

Студенти, чије су протесте синдикати окупљени на састанку на Филозофском факултету званично подржали, успели су да радничке трибуне уједине након 11 година. Те 2014. све централе су учествовале у протесту поводом доношења Закона о раду, који су оцениле као изузетно лош по права запослених, односно окарактерисале да је написан у потпуности у корист послодаваца.

Сагласност за стварање уједињене синдикалне колоне дали су челници обе репрезентативне синдикалне организације, Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати "Независност". То је учинила и Конфедерација слободних синдиката, која окупља најмоћније синдикате у јавним предузећима. Тој централи је, иначе, ресорно Министарство рада 2012. године доделило решење о репрезентативности на републичком ниовоу, али на Социјално-економском савету јој до данас, због противљења његових чланица, није верификован тај статус. У исти синдикални строј су ступили и Асоцијација слободних и независних синдиката, као и Удружени синдикати Србије "Слога" који нису репрезентативни на нивоу државе, али јесу у великом броју предузећа широм земље и послодавци су дужни да преговарају са њима у случају спорова у предузећу.

Уједињени наступ пет највећих синдиката, од којих сви листом законе о раду и штрајку сматрају "антирадничким", односно по мери интереса крупног капитала, свакако ће бити &quoкрупан залогај" за Владу Србије. Нарочито ако синдикати успеју да свој фронт прошире и на студенте, али и на удружења грађана која симпатишу борбу радника за своја права. Притисак кроз организовање протеста, укључујући и генерални штрајк, који једино могу да прогласе синдикати, у борби за измену спорних закона може значајно да ојача позиције њених заговорника у преговарачком процесу са надлежнима у држави.

Председник Центра за достојанствен рад, Марио Рељановић, каже за НИН да је окупљање синдиката на иницијативу студената важан корак у тежњи да се промене закони за које сматрају да нису у интересу запослених.

"Сасвим је јасно да су шансе да остваре своје циљеве знатно веће ако наступе у јединственом фронту, а не свака синдикална централа за себе. С обзиром на то да за испуњење захтева имају и подршку студената, јасно је да би у случају организовања уличних манифестација и штрајкова у циљу притиска на надлежне могли да рачунају на знатно већи број присутних на тим скуповима, него што је то био случај када су протестовали 2014. године", објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, синдикалци би требало да се договоре око 20 до 30 тачака које би прецизирале шта нови закони о раду и штрајку треба да садрже и да не одустају од захтева да измене које предлажу буду и усвојене. Заједнички наступ и такав приступ, сматра Рељановић, обезбедио би им далеко бољу позицију у преговорима са Владом и увећао шансе да остваре оно што су зацртали.

"С правом се може закључити да су закони о раду и штрајку, како то синдикати често оцењују, антираднички, односно да не штите права запослених на адекватан начин. Довољно је погледати измене Закона о раду из 2014. године и уверити се да се решења у корист радника, садржана у њему, могу побројати на прсте једне руке. Са друге стране, бар тридесетак одредби које су тада промењене дају превагу послодавцима. Из тога се да јасно видети да је тада власт, из улоге посредника у преговорима, директно стала на страну власника капитала. То је учињено на тај начин што су поништени сви колективни уговори, а процедуре које су у корист радника скраћене, док су оне које су по вољи послодавцима продужене. Што је најгоре у свему томе, није понуђено ниједно рационално објашњење због чега је до тих промена, које су противне интересима запослених, уопште и дошло. Управо је то и разлог фрустрације синдикалаца и објашњење зашто та два закона они дефинишу као антирадничке. Може се констатовати да су у вези с тим потпуно у праву. Закон о раду је иначе и прилично застарео, па га и по том основу треба мењати, а не садржи ни међународне ста� �дарде рада које је нужно имплементирати како би био на нивоу закона који регулишу права запослених у развијеним земљама света", наводи Рељановић.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката, Ранка Савић, за НИН каже да је пет синдикалних централа већ усагласило неке захтеве везане за Закон о раду, а раде и на формирању заједничке позиције када је реч и о свим другим кључним тачкама на којима ће инсистирати.

"Најважнија ствар је да смо се коначно окупили и договорили да наступимо са заједничком платформом. Већ смо се сложили да затражимо да запослени који су ангажовани по уговорима по привременим и повременим пословима добију права која немају, јер их закон у овом тренутку посматра као запослене са којима се не заснива радни однос. На тај начин губе могућност да имају плаћени годишњи одмор, боловање, и друге ствари које уживају запослени у радном односу. Ми тражимо да се они у свим тим правима изједначе. Такође, усагласили смо став да жене које су родиле, када се врате на посао, послодавац не може распоредити на лошије радно место од оног на коме су биле пре него што су отишле на одсуство због порођаја. Сада је то могуће, а ми тражимо да се са таквом праксом престане кроз измене законских решења које предлажемо", објашњава наша саговорница.

Када је реч о Закону о штрајку, она истиче да је он веома лош по интересе запослених, а да је то такође случај и са Законом о раду, те да је потребно из њега уклонити све одредбе које нису добро дефинисане.

"Између осталог, рок од најмање десет дана за пријаву генералног штрајка је предугачак и треба га смањити на пет дана, а такође и прецизирати коме се тачно генерални штрајк пријављује. Из тог закона, наиме, треба уклонити све одредбе које обесмишљавају и ограничавају право запослених на штрајк", наводи Ранка Савић.

ТАЊУГ / Страхиња Аћимовић

Председник Савеза самосталних синдиката Србије, Љубисав Орбовић, за НИН каже да се та синдикална централа годинама уназад залаже за измене законских решења, као што су она која регулишу одређена права запослених, синдикалних лидера и колективне уговоре.

"То питање смо претходно покретали у више наврата на Социјално-економском савету, али досад до промена законских одредби које смо предлагали није дошло. На састанку на Филозофском факултету је постигнут договор да заједнички наступимо у тој борби. О томе како и на који начин ћемо усагласити ставове, разматра Радна група, која на предлог студената заседа на факултетима", објашњава наш саговорник.

Извршни секретар Уједињених гранских синдиката "Независност", Милош Миљковић, каже за НИН да у овом тренутку није познато да ли ће од надлежних бити затражено да се донесу два потпуно нова закона или ће се ићи само на измене њихових појединих одредби.

"Свака централа има своје виђење како би ова два закона требало да изгледају и шта је нужно да се измени. Због тога је потребно да се договоримо и изнесемо заједнички предлог како би ти закони требало да гласе. Потребна нам је, дакле, заједничка платформа и на томе ћемо радити. Оно што у овом тренутку могу да кажем је то да ће дефинитивно бити затражено да се измене одредбе које регулишу минимални процес рада. Тај сегмент Закона о штрајку је проблематичан и стога га је потребно променити", наводи Миљковић.

Председник Конфедерације слободних синдиката, Ивица Цветановић, за НИН каже да Закон о раду треба изменити јер унижава права радника, док је Закон о штрајку на снази још од 1996, те је неопходно доношење потпуно новог.

"Када су 2014. године ступиле на снагу измене Закона о раду, њима је, између осталог, прецизирано да рад на одређено време траје две године, да се минули рад обрачунава само код последњег послодавца, а ограничена су и права синдикалних активиста. Све су то ствари које је нужно исправити изменама Закона о раду, и дефинисати рад сезонских радника, као и волонтера. Са друге стране, Закон о раду је превазиђен, па је потребно донети потпуно ново и савремено решење у складу са стандардима развијених европских земаља. Актуелни Закон о раду не дефинише на ваљан начин појам генералног штрајка, што је поприличан нонсенс, јер је реч о једном од главних механизама којим синдикати могу да штите права запослених", објашњава наш саговорник.

Председник Удружених синдиката Србије „Слога“, Жељко Веселиновић, за НИН каже да би један од првих корака заједничког наступа требало да буде организовање радничког марша, чији би циљ био да се надлежнима формално уручи захтев за измену закона о раду и штрајку.

"Већина синдикалаца присутних на састанку се није изјаснила о том предлогу, тако да је то засад само наша иницијатива. Ми ћемо, наравно, наставити да се залажемо да она буде и усвојена, јер сматрамо да је то учинковит начин на који би наша заједничка борба требало да започне", закључује Веселиновић.

Према његовим речима, основна бољка актуелног Закона о раду је та што је, како каже, "потпуно недоречен".

"Управо је и писан на такав начин да би свако могао да га тумачи како хоће. Поједине одредбе послодавац може да тумачи на један начин, инспекција на други, а синдикат на трећи. Уместо таквог решења треба успоставити закон који ће на системски начин штитити права запослених. "Слога" је већ припремила сет решења како би Закон о раду и Закон о штрајку требало да изгледају и представићемо их на састанцима Радне групе. Сматрамо да се наш предлог веома детаљно и на квалитетан начин бави заштитом радничких права, те да представља модел који би требало усвојити. Једна од ствари на којима инсистирамо је та да радни спорови морају да буду завршени у року од шест месеци. То сад није случај и може се десити да прође чак и пет година да суд донесе правоснажну одлуку. То послодавце мотивише да злоупотребљавају ту чињеницу и запослене отпуштају из реваншизма, знајући да ће спор потрајати. Ако би се тај процес ограничио на шест месеци, послодавци више не би тако лако доносили одлуке о отказима. Закон о штрајку је штур и потпуно превазиђен, и зато га треба променити у потпуности. Садашње решење је веома лоше. Између ос� �алог, омогућава послодавцу да сам своју делатност дефинише као делатност од јавног значаја, а она то у суштини није, и одређује на тај начин минимални процес рада како њему одговара. То је потпуно недопустиво, јер озбиљно опструише штрајк као методу борбе за остварење радничких права", закључује председник Удружених синдиката Србије "Слога".

Извор

АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА

сви 2025. (!)

ДРУШТВО СИНДИКАТИ УЗ ПОДРШКУ СТУДЕНАТА ТРАЖЕ ПРОМЕНЕ ЗАКОНА О РАДУ И ШТРАЈКУ

ДРУШТВО
СИНДИКАТИ УЗ ПОДРШКУ СТУДЕНАТА ТРАЖЕ ПРОМЕНЕ ЗАКОНА О РАДУ И ШТРАЈКУ