РАДНА ПРАВА
"КАД ПОЧНУ ДА РАДЕ, СВЕ ВРЕМЕ ПЛАЧУ": НОВО ИСТРАЖИВАЊЕ ОТКРИВА АЛАРМАНТНЕ УСЛОВЕ РАДА У ТЕКСТИЛНОЈ ИНДУСТРИЈИ У СРБИЈИ

Ниске плате, прековремени рад, злостављање и честе повреде на раду су свакодневица запослених у текстилној индустрији у Србији.

Машина
01.04.2025.

Илустрација рада у текстилној индустрији; Фото: Yevgenia Belorusets / Clean Clothes Campaign

Центар за политике еманципације (ЦПЕ) објавио је ново истраживање које пружа детаљан увид у услове рада у текстилној индустрији Србије. Истраживање, засновано на дубинским интервјуима са радницима и радницама из пет фабрика, указује на озбиљна кршења радних права и лоше услове рада у овом сектору.

ЦПЕ скреће пажњу на то да је свакодневица запослених у текстилној индустрији обележена ниским платама, прековременим радом, злостављањем и честим повредама на раду.

Радници и раднице у текстилној индустрији Србије суочавају се са изузетно ниским примањима која често нису довољна за покривање основних животних трошкова. Продужавање радног дана за сат или два је уобичајена пракса, а и суботе су врло често радне.

"Просечна исплаћена нето зарада испитаница износи око 65.000 динара, односно, 554 €, укључујући и бонусе, прековремени и ноћни рад. Овај износ је нешто већи од онога који наводи Привредна комора Србије, 61.133 динара, односно, 521 €. Уговорена зарада је доста нижа, и у просеку износи 50.000 динара, односно, 426 €. Гледајући испитиване фабрике засебно, најнижа просечна исплаћена зарада износи 59.600 динара, односно, 508 €, и забележена је у фабрици у којој су бонуси значајно нижи него у другим испитиваним фабрикама. Генерално, бонуси представљају кључан додатак на зараду чинећи да примања буду нешто већа од законски гарантоване минималне зараде", апострофира се у истраживању.

Четири од десет испитаница и испитаника ради додатни посао како би надоместило мањак у буџету за најосновније животне потребе, наводи се. У питању су хонорарни сезонски послови у пољопривреди, чишћење зграда, достава, продаја половне гардеробе или молерски радови. "Остали радници и раднице кажу да их постојећи посао толико исцрпљује да не могу да раде додатно", констатује се.

Штрајк синдиката Слога у компанији Фалк Ист; Фото: Милош Ћирковић

Претње и омаловажавање

Већина радница наводи да су биле изложене различитим врстама злостављања, укључујући претње отказом, увреде и омаловажавање од стране надређених, а преовлађује осећај несигурности и константни страх од губитка посла.

"Надређена се драла на једну радницу што не носи прслук, а то је чиста синтетика. Радница јој каже: ‘инжењерка, није ми добро морам да скинем’. Ова јој није дала. Радница се вратила на место сва уплакана. И кад је отишла кући завршила у болници прекјуче, инфаркт."

"Због боловања, због пада перформанса, иде шефица и прича да си глупа. Вређају те стално, када одеш нешто да питаш, да ти дају слободан дан, вратиш се уплакана. Верујем да имају тренинге како да нас киње, нису толико паметни да смисле то сами."

"Видела сам неке колегинице, посебно када тек почну да раде, како скоро читаво време плачу", само су нека од сведочанстава из истраживања.

Повреде на раду су честе, а падање у несвест због премора и високих температура је редовна појава у већини фабрика. Како се наводи, повреде на раду су имале – или су сведочиле повредама својих колегиница – готово све испитанице. "Оне сматрају да се доста повреда на раду дешава због умора и исцрпљености, као и превеликог притиска за постизањем превисоких норми", констатује се.

Протест радница Клуза у Београду; Фото: Марко Рупена / Камерадес

ЦПЕ захтева хитну реакцију надлежних институција

Како наглашавају из ЦПЕ-а, посебно забрињава чињеница да многе од ових фабрика послују у склопу ланаца снабдевања великих модних брендова, што додатно истиче потребу за побољшањем стандарда рада и већом одговорношћу међународних компанија.

"У истраживању смо се трудили да сачувамо што више директних изјава самих радница и радника, имајући у виду да њихова реч описује стање реалније од сваке интерпретације истраживача. Верујемо да је ово посебна вредност публикације коју вам овим путем представљамо", наводе истраживачице и истраживачи.

ЦПЕ захтева хитну реакцију надлежних институција, које годинама игноришу кршења радних права у текстилној индустрији:

"Држава не само да не реагује на системске злоупотребе, већ их активно подржава кроз субвенције страним инвеститорима и послодавцима који израбљују раднике. Послодавци, уз прећутну сагласност власти, настављају са праксама које угрожавају здравље и достојанство запослених. Истовремено, велики модни брендови, који остварују огромне профите, одбијају да преузму одговорност за услове рада у фабрикама својих добављача у Србији".

Центар за политике еманципација захтева хитне и конкретне мере како би се осигурало поштовање радних права и достојанствени услови за све запослене у овом сектору. ЦПЕ је део међународне мреже Clean Clothes Campaign. Док је ово истраживање део свеобухватних напора ове мреже да прати и бележи систематско кршење радних права у глобалној индустрији моде.

И.К.

Извор