ЕКОНОМИЈА
СТУДЕНТИ СУ УСПЕЛИ НЕШТО ШТО НИКО НИКАД НИЈЕ УСПЕО – ОКУПИЛИ СУ ПЕТ НАЈВЕЋИХ СИНДИКАТА ЗА ЈЕДАН СТО

Војислав Стојсављевић
26.03.2025.

Архива Фото: BETAPHOTO/МИЛОШ МИШКОВ

Синдикати у Србији често имају међусобне несугласице које спречавају заједничко деловање. Међутим, на позив студената, пронашли су заједнички терен на ком могу да сарађују, али саговорници Данаса верују да пут до циља неће бити једноставан.

Пет највећих синдиката у Србији – Удружени синдикати Србије „Слога“, Савез самосталних синдиката Србије, Уједињени грански синдикати "Независност", Асоцијацијом слободних и независних синдиката и Конфедерацијом слободних синдиката постигли су минулог викенда јединство око неколико тачака.

Наиме, они су одржали заједнички састанак у суботу, 22. марта на Филозофском факултету у Београду, на позив студената који су у блокади.

Циљ њиховог јединства јесте заједничко деловање на изменама Закона о раду и Закона о штрајку, објашњено је.

6quot;На састанку је донета одлука о заједничком синдикалном деловању, као и о формирању радне групе правника која ће радити на конкретним предлозима и усаглашавању захтева синдиката", саопштено је.

Синдикати су, такође, изразили јасну подршку студентима у свим њиховим захтевима.

Председник синдиката Слога Жељко Веселиновић за Данас појашњава да је за почетак договор да студенти подрже синдикате у вези са променама Закона о раду и Закона о штрајку, а да синдикати подрже студентске захтеве.

"Како је тренутно Влада Србије у техничком мандату и како још увек не знамо хоће ли бити реконструкције или избора, договор је да се за то време образује радна група коју ће чинити правници из свих синдиката и студенти Правног факултета, који ће радити на усаглашавању предлога измене Закона о раду који су предложили ти студенти“, наводи он.

Веселиновић додаје да, такође, постоји и неколико већ готових предлога Закона о раду, које су урадили синдикати.

"О томе ће се више причати када будемо коначно знали ситуацију око Владе Србије", каже наш саговорник.

Он наводи и да постоје два предлога око технике предаје предлога Закона о раду.

"Један је да га ја предложим као народни посланик. А други, који је по мени бољи и ефикаснији, је тај да сви заједно скупимо 100.000 потписа и да их предамо Скупштини као народну иницијативу", појашњава Веселиновић.

Он додаје да је било речи и о могућности организовања генералног штрајка.

"За то је још увек рано, јер за тако нешто је потребно, пре свега, поверење међу синдикатима, а и мало више времена за организацију. Тако да ће се на томе радити у ходу", каже Веселиновић.

Студенти су, како истиче, успели нешто што нико никад није успео.

"То је да све релевантне синдикате окупе за један сто, са једним заједничким циљем, а то је промена радног законодавства и подршка студентским захтевима", закључио је Веселиновић.

Председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за упоредно право Марио Рељановић за Данас истиче да може да радује чињеница да синдикати и конкретним потезима подржавају напоре студената.

"Организовани студенти су се показали као изузетно релевантна друштвена снага, која истовремено није политички ангажована, у смислу подршке конкретним политичким опцијама, тако да синдикати, који имају шаренолико политички ангажовано чланство, могу да стану иза захтева који су у потпуности усмерени ка остваривању међународних стандарда рада, на које се Србија и званично обавезала, и самим тим представљају цивилизацијски, пре него политички задатак", наглашава он.

Он упозорава да не треба мешати подршку овим напорима студената са подршком генералном штрајку.

"Чини ми се да та тема није била предмет разговора и да заједнички наступ поводом измена Закона о раду и Закона о штрајку охрабрује, али не значи да постоји нека шира елаборирана заједничка платформа", појашњава Рељановић.

Он додаје да је ова подршка само први корак ка неком удруживању око неспорних питања и да је могуће да ће и генерални штрајк бити разматран у будућности.

Професор Факултета политичких наука у пензији и бивши председник УГС Независност Зоран Стојиљковић за наш лист наглашава да је ово охрабрујућа вест и донекле очекивана.

"Зато што су подршка протестима и захтевима студената нешто што су синдикати и до сада исказивали у мањој или већој мери, зависно од делатности", појашњава он.

Међутим, подсећа да је подршка била упитна са становишта студентске приче о генералном штрајку.

"Генерални штрајк, онакав какве му могућности даје постојећи закон из 1996. године практично није могућ. Ми никад нисмо имали праксу генералног штрајка. Нема законске могућности за генерални штрајк. Мора да се мења та регулатива, да унутар штрајка може да се уради нешто више, то је јако важно за синдикате и запослене јер је Закон о штрајку класна борба на терену права", указује он.

Стојиљковић то појашњава тиме да и једни и други "покушавају нормама да дођу у предност".

"Обавеза најаве штрајка дуго пре њега, те прешироко утврђен минимум процеса рада, где је практично немогуће штрајковати је све нешто што је довело до ове ситуације и тога да се штрајк дефинише као реакција на угрожене професионалне и економске интересе. Шта је с политичким штрајком, када те захтеве не упућујете послодавцу, него институцијама власти", пита он.

Стојиљковић закључује да је ово јединство синдиката добра вест, не само синдикате и синдикално чланство, већ и грађане и грађанке Србије, јер показује спремност на заједничке активност око кључних циљева.

Ипак, он сматра да то неће ићи лако, као и да није реално очекивати уједињење.

"Уједињење је степен јединства синдиката који се неће догодити, али рецимо да су на заједничким интересима нашли неку сагласност и врсту координације. Имаће они спорних питања и разлике у конкретним позицијама и интересима, али оно што је стратешки интерес и циљ синдиката, а то је заштита и унапређење права запослених, је са тог аспекта обећавајуће", наглашава наш саговорник.

Закон о раду би, према његовим речима, требало да поставља у бољу позицију, не само запослене, већ да даје веће гаранције и сигурност и за синдикално ангажовање.

"Рад на Закону о раду и Закону о штрајку има практичне консеквенце на конкретно понашање. Закон о штрајку који би био либералнији и другачији, омогућио би да буде лакше и могуће организовати штрајкове, укључујући и нешто што је политички штрајк у ком се захтеви упућују државним органима, као и врсту штрајка солидарности на нивоу читаве земље, што сада не постоји као могућност", закључује Стојиљковић.

Извор