ЕКОНОМИЈА
МАРЖЕ РАСЛЕ И ПРЕКО 40 ОДСТО, АЛИ ДА ЛИ СУ ТРГОВЦИ ЈЕДИНИ КРИВЦИ ЗА ВИСОКЕ ЦЕНЕ?

Војислав Стојсављевић
12.02.2025.

Фото: Н. И. / Данас

Није новост да високе цене у маркетима задају главобоље потрошачи у Србији. Међутим, иако имају изузетно високе марже, трговински ланци нису увек једини кривац за овакво стање.

Талас бојкота трговинских ланаца након зачетка у Хрватској, захватио је већи део региона, а ни потрошачи у Србији нису остали изван њега.

Наиме, код нас је одржан једнодневни бојкот пет великих трговинских ланаца – Делезе у склопу ког послују "Maxi" и "Shop&Go", затим Меркатор, чији су "Идеа" и "Рода", као и "ДИС", "Лидл" и "Univerexport", као упозорење због високих цена.

Ипак, овај један дан, иако је успео да обори промет ових ланаца за 36 одсто, није био довољно упозорење. А према тврдњама Удружења за заштиту потрошача Ефектива, поједини су још повећали цене.

Када апели нису уродили плодом, ово Удружење позвало је потрошаче на још један бојкот, овог пута у трајању од пет дана.

Фото: Н. И. / Данасојкот

Идеја је да тих дана потрошачи уопште не купују у наведеним маркетима, како би им се значајно оборио промет и послала порука да је моћ у њиховим рукама.

Оваква акција је потенцијално уродила плодом у Црној Гори, где је промет током једноденвног бојкота у пет највећих трговинских ланаца забележило пад од 56,14 одсто.

Након тога, уследила је и реакција, где је највећи малопродајни ланац позвао државу да смањи дажбине, како би се овај проблем решио и снизиле цене.

Дакле, иако грађани велики новац остављају у трговинским ланцима, питање је да ли су ти ланци једини кривци за то и каква је ту улога произвођача, добављача и државе.

Економиста Драгован Милићевић за Данас каже да је ово сада радикалнија прича него претходни бојкот од једног дана.

"Јесу велики ланци моћна организација која много тога дефинише по питању политике маржи, условљавања слабијих добављача да им одобре додатне касе, разне дисктонте неценовне баријере… Међутим, нисам склон искључивостима по питању дефинисања кривице", указујe он.

Наш саговорник додаје да у тој причи постоје и додатне приче, односно кривице.

"Велики дистрибутери су моћне организације које су практично толико јаке да условљавају и саме ланце, јер ексклузивно дистрибуирају произведе велике маркетиншке и тржишне снаге, где сваки ланац мора да их има у понуди", упозорава Милићевић.

Он наглашава да треба обратити пажњу само на то које бренове заступа „НЕЛТ“, као кључни тржишни играч маркетиншки јаких брендова.

"Они дистрибутери и снабдевачи који су у изградњу бренда и маркетинг уложили велики новац иду по систему – ‘ако ти нећеш, има ко хоће’, јер већ имају креирну тражњу", објашњава Милићевић.

Тренутни бојкот је, по њему, мало промашена тема.

"Шта ћемо са малим трговцима где су цене, због њихове скромне снаге, углавном више него у помутим ланцима? Ово је, пре свега, велико системско питање, проблем увозничких лобија, великих играча, јефтиног евра… све то даје могућност за присвајање екстра профита, који наравно иде моћним системима&qupot;, указује Милићевић.

Што се тиче улоге државе, он каже да она може да смањи намете тако што ће смањити акцизу на алкохол и друго или да смањи ПДВ.

"Међутим, то да неко помене, спаковали би га у установу Лаза Лазервић одмах, јер држва ‘камчи’ средства да исплати просветаре и кога све не у овим временима", наводи Милићевић.

Председник Ефективе Дејан Гавриловић за Данас каже да највећи проблем јесте у трговцима.

"У извештају Комисије за заштиту конкуренције (КЗК) стоји да су марже удвостручене са неких 17 или 18 на 36 одсто, а у Делезу чак и на 45 одсто", подсећа он.

Наш саговорник тврди да су трговцима потрошачи свакако прва мета.

"Мислимо да су они најодговорнији у том ланцу и све указује на то да јесу&qwuot;, каже он.

Гавриловић пита како то да је исти производ у једној продавници 400, а у другој 900 динара.

"Дакле, то није до увозника већ до алавости великих трговинских ланаца. Они су та прва адреса. Приход им је учетворостручен што је, такође, показао извештај КЗК", наглашава он.

Што се тиче државе, Гавриловић сматра да не може пуно тога да уради.

"Једино може мало да смањи стопу ПДВ-а, што свакако неће урадити јер им не одговара због буџета. Не видим које још дажбине утичу на то да цене буду оволике", наводи он.

Како додаје, и да им држава спусти порезе и доприносе на раднике, то не би пуно променило јер они свакако дају "бедне" плате.

"Ни то не би утицало пуно на цене, па то не би имало логике", закључује Гавриловић.

Извор