НЕРАДНИ ПЕТАК: НОВИ ТРЕНД КОЈИ ОСВАЈА СВЕТ. ДА ЛИ ЈЕ ОВАКО НЕШТО ИЗВОДЉИВО И У СРБИЈИ?

23. 06.2023. 08:10

Европа и свет

У многим европским земљама јавила се идеја нерадног петка, односно радне недеље са само четири радна дана као одговор на свеопшту кризу. Иако је овакав начин расподеле радног времена наговештен још пре шест година, тада није било заинтересованих за реализацију. Велике глобалне промене на тржишту рада промениле су перцепцију радног времена како запослених тако и послодаваца. То је резултирало увођењем нерадног петка широм Европе и света. Овакав модел је прво започет у Немачкој и сам циљ је био одговор на кризу и начин да се смањи потреба за отпуштањем квалитетних кадрова који се касније тешко надомешћују.

Данас многе европске земље примењују овакав систем рада и код већине се показао као изузетно ефикасан. У појединим земљама постоје чак и државне субвенције како би се овакав систем одржао.

Према глобалној кампањи "4 Day Week Global" оваква расподела радне недеље може једноставно заживети нарочито у секторима где није неопходно вршити производњу 5 дана у низу. Највећа ефикасност се показала у секторима који се базирају на пружању интелектуалних услуга.

Шта је нерадни петак?

Идеја нерадног петка је једноставна – запослени би радили четири радна дана у недељи док би били исто плаћени и уживали иста права као и до сада, али са истим обимом посла. Због тога се овај концепт понекад назива моделом "100-80-100". Запосленом ће се и даље исплаћивати 100% плате у замену за 80% сати рада, али са 100% количине посла који запослени обавља. То је уједно и прво потенцијално решење са којим може да се започне пробни период од 4 недеље да би се видело да ли систем уопште може у пракси да заживи.

Оно што је плашило послодавце и запослене јесте како да се одједном пређе на нови систем рада, али се и за то нашло неколико решења.

Варијације овог модела распореда радног времена су бројне, те наилазимо на други модел под називом "клизни дан" који се базира на томе да једна група запослених не ради петком, док друга група не ради понедељком и онда се могу ротирати тако да свако има одређени број нерадних дана односно петак и понедељак.

Трећи модел који је уједно и најмање популаран је децентрализовани модел у којем је скраћено радно време тако да радници фактички добијају нерадан дан када се сабере укупан број радних сати недељно.

Иако на први поглед делује да највише профитирају запослени јер раде мање за исту плату, заправо највише користи од оваквог система има послодавац, јер су му трошкови услед смањења броја радних сати смањени и нема потребе за отпуштањем квалитетних кадрова.

А шта је поента свега? Циљ овакве "скраћене" радне недеље је да се направи друштво одморних људи али поред тога и продуктивних, док са друге стране послодавац и даље профитира и чак штеди на трошковима.

А шта кажу стручњаци?

Закључак до ког се дошло многобројним истраживањима која су спроведена након увођења нерадног петка је то да се за 4 радна дана успешно обавља сваки посао за који је раније било потребно 5 радних дана, током којих су људи одуговлачили свој посао, успоравајући темпо и саму продуктивност.

Оно што претежно мотивише запослене, јесте то што су имају више времена за себе и своје породице, а то доводи до тога да долазе на посао задовољнији и спремнији да ажурније обављају своје задатке, без повећаног притиска, стреса и ужурбаног темпа (ткз. Work-Life Balance).

Запослени су срећни и самим тим се лепше опходе према другим колегама као и према својим клијентима, јер је према наводима испитаника "боље провести мање времена на послу али фокусирано, него проводити више, а забушавати".

Шта кажу запослени и послодавци?

Према истраживању Форса, које је спроведено у Немачкој која је пионир идеје нерадног петка, 71 одсто људи који раде у Немачкој желели би да имају могућност да раде само четири дана у недељи.

Нешто више од три четвртине испитаних рекло је да подржава владу која истражује потенцијално увођење четвородневне седмице. Међу послодавцима већина је подржала ову идеју.

Значајна већина испитаника (75%) верује да би четвородневна недеља била пожељна за запослене, док већина (59%) сматра да би то требало да буде оствариво и за послодавце.

Скоро половина послодаваца (46%) изјавила је да сматра да је "изводљиво" испробавање четвородневне недеље на свом радном месту.

Запослени су рекли да су под мањим стресом, да су мање уморни, да више немају синдром изгарања као и да имају бољи баланс између пословног и породичног живота у току пробног периода четвородневне радне недеље.

Међутим, да ли ће таква мера бити спроведена или ће се разговарати, тек ће се видети. До сада су то углавном мањи стартапови који експериментишу са краћом радном недељом.

Потенцијални проблеми у пракси

Пракса је показала неколико спорних ствари на које треба обратити пажњу при имплементацији нерадног петка. Наиме, у неким случајевима долазило је до великог притиска на запослене четвртком да заврше своје радне обавезе. Овај проблем се потенцијално може решити добрим менаџментом са високом позорношћу када је у питању распоред и организацију радних задатака. Такође, не одговара свим запосленима ова промена, тако да је најбоље да послодавац у договору са запосленима дође до идеалног модела за конкретан бизнис.

Да ли је ово изводљиво у Србији?

Српски Закон о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење, "Закон"), под радним временом подразумева време које је запослени дужан да проведе на раду у току одређеног временског периода. Основни облик радног времена је "пуно радно време", које износи 40 часова недељно. Међутим, Закон омогућава да послодавац општим актом утврди пуно радно време краће од 40 часова недељно, али не краће од 36 часова недељно. И једно и друго радно време јесте пуно радно време и запосленом припадају сва права везана за пуно радно време.

Закон не даје више детаља о радном времену краћем од 40 а до 36 часова недељно, али се може рећи да је циљ ове регулативе да се запосленима омогући краћи рад и више одмора, уз остваривање истих права (зарада, одмор и остала права из радног односа) као да раде 40 часова недељно, јер се у оба случаја ради о пуном радном времену. Значи да увођењем оваквог рада послодавац очекује да запослени за краће радно време остваре исти рад као и до сада, да задрже или повећају продуктивност, а да укупни ефекти рада остану на нивоу 40-часовног радног времена. Дакле циљеви су исти као и код нерадног петка. Очигледно да увођење краћег радног времена од пуног треба да значи задржавање истог обима производње односно пословања, или и његово повећање, због чега је потребно да запослени раде интензивније и продуктивније, за шта ће добити исте или веће зараде од досадашњих, уз краћи рад и дужи одмор између два радна дана. На основу предвиђене могућности увођења краћег радног времена општим актом, одлуку о томе треба да донесе надлежни орган послодавца – одбор директора, надзорни одбор или директор тамо где ови колективни органи не пост оје.

Са друге стране, да бисмо говорили о нерадном петку у свом пуном обиму, улазимо у домен непуног радног времена. Наиме, у том случају радно време би износило 32 сата недељно што је мање од прописаног пуног времена. Наш Закон радно време краће од пуног регулише као непуно радно време и предвиђа сразмерно мања права запосленог у односу на запослене који раде пуно радно време. Према томе, запослени са непуним радим временом у принципу има иста права из радног односа као и запослени са пуним радним временом, али како запослени са непуним радним временом ради мање, он због тог мањег обима рада остварује и мањи обим права из радног односа. Међутим, послодавац општим актом или уговором о раду може да утврди већа права и повољније услове рада од права и услова утврђених Законом, као и друга права која нису утврђена Законом. Према томе, није забрањено да послодавац својим општим актом уреди и непуно радно време за своје запослене са пуним обимом права, уколико то не би довело до дискриминације, тачније уколико би то важило за све запослене код послодавца.

Уместо закључка

Све у свему, чини се да концепт нерадног петка полако али сигурно постаје све више заступљен широм света, али да ли ће владе и осталих земаља дефинитивно усвојити ту идеју остаје да се види.

За крај цитираћемо једног послодавца са Новог Зеланда, који је увео нерадни петак у своју компанију: "Наш циљ је да меримо учинак на основу резултата, а не времена. Верујемо да су стари начини рада застарели и више не одговарају сврси.".

Извор