РАДНА ПРАВА
РАДНИЦИ ДОНОСЕ ОДЛУКЕ У СИНДИКАТУ И ЗБОГ ТОГА СЕ УЧЛАЊУЈУ МЛАДИ, КАЖЕ ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА ИТ РАДНИКА У РУМУНИЈИ

Синдикат ИТ радника у Румунији успешно се организује и преговара дуже од деценију, чему, према речима Флорентина Јанкуа, доприноси и демократско одлучивање.

Машина
11. 05.2023. 08:10

Промо материјал СИИТ за обележавање 10 година од оснивања; Извор: Sindicatul IT Timisoara / Facebook

Синдикат ИТ радника у Румунији СИТТ је настао 2009. године као раднички синдикат компаније Алкател-Луцент (Alcatel-Lucent), а данас је активан на територији целе Румуније са око 8000 чланова који раде у мултинационалним ИТ компанијама као што су Atos, Nokia, Accenture, HP, Infosys, Tech Mahindra.

Први колективни уговор о раду СИТТ је постигао 2009. године са француском телекомуникационом компанијом Alcatel-Lucent у Темишвару. Синдикално организовање, које је укључивао и штрајкове, је био одговор на реструктурисање које је компанија започела без консултације са радницима. Права радника су морала бити заштићена у случају аутсорсинга, објаснио нам је у ранијем интервјуу председник СИТТ-а Флорентин Јанку (Florentin Iancu).

Успех у Алекателу је постао инспирација за колективне уговоре не само у ИТ, већ и у другим секторима. Чланство СИТТ је у последњих непуних две године порастао са пет на осам хиљада.

"Ми смо сада присутни у 11-12 компанија. Постигли смо више од 20 уговора, колективних уговора који важе за преко 16-17.000 радника у овом сектору. Сви договори су пропраћени правилницима који регулишу плате, бонусе, компензације за прековремени рад, социјалне мере у случајевима отпуштања и све ситуације везано за одморе, додатне слободне дане и тако даље" изјавио је у интервјују са Владимиром Митевим Флорентин Јанку.

Једна од уобичајених упозорења против синдиката је да ће стране компаније да оду у другу државу уколико се радници организују. Јанку се не слаже и каже да се та распрострањена прича мора пропитивати:

"Компаније ће увек покушати да блокирају организовање и рећи ће шта год желе. Али ја мислим да је важно да се из наше приче нагласи да су сви постигнути договори били први договори ове врсте за њих откако су присутни у Румунији. Они су и даље у Румунији 15 година касније. Иако испреговарамо ову врсту услова, они не одлазе. Стране компаније имају новца да плате за ову врсту услова, бољих услова, чак и у Румунији, Бугарској, или било где другде на истоку. Корпорације имају новца да плате за услове сличне као на западу. Имају новца да ураде доста тога."

Флорентин Јанку, председник СИТТ

Председник синдиката нема право вета, а кључне одлуке доносе радници. Према Јанку учешће у доношењу одлука подстиче људе да се учлане и да имају поверења у вођство синдиката.

"Трудимо се да наш синдикат буде партиципативан, демократски и транспарентан колико је највише могуће. Ако постоји нешто што људи данас желе, посебно млади људи, то је да верују вођству синдиката и да буду део начина понашања синдиката. У нашем случају, уколико су преговори у току и стигне коначна понуда од компаније, ништа се не одлучује унутар мањих група. Одлуке доносе сами радници. (…) Тако да ово није јако бирократизована, централизована организација. Ово је децентрализована, потпуно отворена организација у којој чланови имају највећу моћ, а не на пример ја као председник. Ја немам никакво право вета. Не могу ништа сам да одлучим. Радници воде процес. И на тај начин смо осигурали да нам се придружи пуно младих људи."

Од 2010. године, вредност румунског ИТ сектора је учетворостручена на 4.9 милијарде евра. Градови који расту су дали приоритет ИТ сектору. Један такав град, Клуж (Cluj), броји 1200 ИТ компанија, преко 20.000 запослених и на путу је да постане "водећи дигитални хаб у Источној Европи". Иако ИТ сектор ужива више видљивости, ИТ&Ц као и грађевинска индустрија су биле једнако важне за раст румунске економије, јер доприносе по више од 6,5% румунског БДП-а. Просечна месечна плата у ИТ и ИТ&Ц је била 2041 евро у 2023. години, у грађевинском сектору 1362 евра, а републички просек је 851 евро. Румунски ИТ сектор наставља да ради већински за страни капитал глобалне економије аутсорсовања.

А.Ј.

ELMO East European Context, Cross-Border Talks

Извор