АРХИВА
| АРХИВА
|
25.10.2022.
НИЈЕ НАУЧНА ФАНТАСТИКА: АЛГОРИТАМ ЈЕ УПРАВО У СЕКУНДИ 22.000 ЉУДИ У СРБИЈИ ОСТАВИО НА ЦЕДИЛУ И БЕЗ СОЦИЈАЛНЕ ПОМОЋИДРУШТВО Са применом социјалне карте за остваривање права на социјалну помоћ, у Србији се десило управо оно на шта су месецима упозоравали активисти за људска права, а то је смањење броја корисника. Иако је влада Србије социјалне карте најављивала као искорак за превенцију сиромаштва и рано препознавање људи који су у социјалној потреби, у пракси је дошло до супротних резова, па су право на помоћ изгубили грађани којима је то био једини извор прихода. За осам месеци, колико се у Србији примењује Закон о социјалним картама, са евиденције је "скинуто" преко 10 одсто корисника. Тачније, пре примене Закона, новчану помоћ добијало је 211.266 грађана, а у међувремену је компјутерски алгоритам за аутоматско препознавање сиромашних, са листе "елиминисао" 22.230 грађана. И то највероватније није коначан број угрожених, који ће изгубити право на социјалну помоћ, јер се ови подаци односе само на три града где се примењује социјална карта. У иницијативи за економска и социјална права А11, овакав начин помоћи називају "анти-социјалним картама" и због тога се залажу за хитне измене Закона. <7p> "Оваквом обрадом података, без помоћи су остали корисници у Краљеву, Шапцу и Новом Саду. Дакле 22.000 само у три града. Имамо информације да ће ускоро почети да се примењује у Београду. Замислите колики ће то број бити када социјалне карте почну да се примењују у свим локалним самоуправама", упозорава Милица Маринковић из А11.
Она наводи да су податке о 22.000 "елиминисаних" грађана, добили од Министарства за рад запошљавање, борачка и социјалан питања и то на захтев за приступ информацијама од јавног значаја. Међутим, када су по истом захтеву затражили увид у критеријуме по којима грађани губе право на помоћ, као и да компјутерски алгоритам постане јавно доступан, одбијени су под изговором да је то "службена тајна и нарушавање безбедности система". У А11 заступају став да такви подаци морају да буду јавни, јер се социјална помоћ исплаћује из буџета свих грађана. "Ми немамо податак да ли је тај алгоритам открио неког новог корисника или је само претресао постојеће, односно 211.266 грађана колико је било у систему, пре примене Закона о социјалној карти. Како ствари сада стоје, видимо да је циљ да се смањи број корисника, што у целокуној ситуацији и нарастајућој кризи, можемо рећи да је нереалан тренд који држава жели да постави", сматрају у Иницијативи А11. "Закон је неуставан и треба га мењати" У А11 су и пре примене Закона, указивали на његову неуставност и ускраћивање права социјално угроженим грађанима. Пре свега, указивали су на мањкавости, према којима социјално угрожена особа неће имати право на помоћ, уколико у њеном окружењу постоје "повезана лица" која могу да јој помогну. А у повезана лица, спадају ближи и даљи сродници, као и бивши супружници и партнери. "Тај број повезаних лица са вама, када ви уђете у систем социјалне заштите је врло проблематичан. Закон претпоставља да ви од тих лица можете да тражите помоћ и алгоритам вас аутоматски искључује. Чак и у ситуацији, уколико сте се, рецимо, од некога развели и не желите да имате додира са том особом, ви због тога нисте у позицији да тражите помоћ", објашњава Милица Маринковић само једну од спорних ставки.
Додаје и да је из целог поступка за одређивања права на помоћ, искључен "човек", односно социјални радник, те да је дошло до, како каже потпуне "дехуманизације процеса", а у исто време и до немогућности контролисања како та вештачка интелигенција ради, јер алгоритам није транспарентан и није доступан јавности. "Наша намера није да се одустане од технологије, напротив, технологија нам помаже у раду, али ово мора бити регулисано на начин, тако да постоје и социјални радници који могу да сагледају све околности због којих се појединац нашао у социјаној потреби", наводи наша саговорница. На крају истиче и да је А11, још у марту, када је почела примена Закона о социјалним картама, поднела иницијативу Уставном суду, за проверу уставности, јер су како каже, бројне одредбе закона у супротности са Уставом и одређеним конвенцијама за људска права. Социјална помоћ за појединца износи 10.300 динара За појединца који нема породицу и нема примања, висина социјалне помоћи износи 10.300 динара, кажу у А11, уз објашњење да је тај износ званично промењен 22. октобра, ове године, а да је све до тада помоћ износила око 8.000 динара, без обзира на вишемесечну инфлацију и свеопшта поскупљења. Наводе и да корисници социјалне помоћи, који су у животној доби да спадају у радно активне грађане, имају право на помоћ само у трајању од 9 месеци током једне календарске године. "За три месеца изостанка помоћи, та особа је и даље сиромашна и даље мора да плаћа своје рачуне и лекове, али држава претпоставља да би они могли да нађу посао и без обзира да ли су га нашли или не, имају прекид од три месеца. Таква генерализација је прилично проблематична и ми се залажемо да се то примењује од случаја до случаја. Односно, ако је неко нашао запослење, онда он свакако не треба за тај период да прима социјалну помоћ, док је осталима она потребна", закључила је Милица Маринковић из А11.
Коментар у вези са смањењем броја корисника социјалне помоћи од почетка примене новог Закона, затражили смо од министарке Дарије Кисић Тепавчевић, која се најгласније залагала за увођење овог система, као и од Министарства за рад запошљавање борачка и социјална питања, али до објављивања овог текста нисмо добили никакав одговор. |