БЛИЦ/ВЕСТИ/ДРУШТВО - НЕДОСТАЈУ ПРОФЕСОРИ ПРИРОДНИХ НАУКА НАСТАВНИКЕ ТРАЖЕ НА ФАКУЛТЕТИМА И ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА

Аутор : РТС
09.09.2022. 07:54

Кад професор оде у пензију, чак се и на друштвеним мрежама постављају огласи и траже се студенти завршних година који би предавали у школи.

Аутор : РТС
09.09.2022. 07:54

Фото: ФОТО: С. КРСТИЋ / РАС СРБИЈА пријемни испит на факултету 03_РАС_фото снежана крстић

Слабо је интересовање за наставничка занимања, лоши уписни рокови из године у годину, па су на огласним таблама појединих факултета и понуде за посао, а наставници се траже и по друштваним мрежама.

- Традиционално читав август, па и кад почне школска година, на недељном нивоу добијамо молбе директора из школа да поставимо некакав оглас, да позовемо наше студенте, чак и оне који нису завршили, али су при крају да покрију наставу - каже проф. др Небојша Икодиновић, продекан за наставу Математичког факултета.

На неколико природних факултета у јунском року уписано је мање од десет кандидата који желе да раде у просвети. На Хемијском факултету од 2017. постоје интегрисане академске студије и само тада је уписано 18 будућих професора, пише Телеграф.

- То је било само тада и никад више, бројеви су одмах постали једноцифрени, да би ове године били четири, што значи да смо ми са становишта једне високообразовне установе, уствари промашили, имамо читав један студијски програм који је постао неинтересантан - каже проф. др Рада Баошић са Хемијског факултета.

Продекан Физичког факултера др Зорица Поповић каже да је Општа физика намењена образовању студената који ће да раде у настави, а да је на том смеру нарочито имамо смањен број студената, и да је у јунском уписном року уписам само једна студент.

На непопуларност наставничке професије утицале су зараде, ограничење запошљавања у јавном сектору, урушен положај наставника у друштву.

- Плате су исувише мале за толики труд, ипак није лако завршити наш факултет, систематски је кроз законе уништаван ауторитет професора, што значи да сви имају већа права него професори, што је недопустиво - каже проф. др Зоран Ракић, декан Математичког факултета.

Продекан за наставу Географског факултета др Даница Шантић додаје да проблем треба системски да се реши.

- Тај материјални положај да буде на једном другачијем нивоу, да наставник буде као што је некада био, али да има то поштовање и ученика и родитеља - објашњава.

На Катедри за српски језик на Филолошком факултету кажу да у току године добију свега неколико захтева да позову студенте да предају у школи, најчешће на замени.

- Када нека школа упути допис катедри за српски језик и тражи препоруку, ми их препоручујемо искључиво на основу успеха који су постигли на студијама, трудимо се да у све школе пошаљемо наше најбоље студенте - каже др Весна Николић са Катедре за српски језик, Филолошког факултета.

На евиденцији Националне службе за запошљавање у Београду најмање има професора математике, хемије, биологије, историје и физике. Школе траже наставнике и на краћи период, за неколико недеља, чак и дана...

- На све потребе школа ми одмах реагујемо, информишемо сва лица која испуњавају њихове услове и онда даље они контактирају школу. Значи уколико их има у евиденцији, ми их све информишемо и упућујемо у школу - каже Душица Лукић из Националне службе за запошљавање.

Очекује се да ове године ниједан факултет који има наставничке смерове неће попунити буџетска места. Није за утеху, али ситуација је слична и у земљама у окружењу. Наставници, нарочито математике, недостају и у Хрватској и Црној Гори.

Извор