БИЗНИС

Аутор: Biznis.rs

15. авг 2022 09:03

Фото: Shutterstock

Преговори о минималној цени рада почињу данас. И док су и држава, и послодавци и репрезентативни синдикати сагласни да он треба да буде већи, поставља се питање да ли ће учесници за преговарачким столом успети да се договоре око самог износа или ће на крају о овом питању последњу реч дати Влада Србије.

И док је држава већ изашла са предлогом од 40.000 динара, синдикати сматрају да је и то мало и да преговори губе суштину докле год се минимална зарада не изједначи са минималном потрошачком корпом. Са друге стране, 68,3 одсто послодаваца сматра да су се стекли услови за подизање минималне цене рада између девет и 12 одсто, што значи да би минимална месечна зарада износила 41.500 динара.

Да подсетимо, минимална зарада за ову годину износи 35.012 динара. Она је у 2021. години била 33.000 динара и након прошлогодишњих преговора за наредну годину повећана је за 9,4 одсто.

Љиљана Павловић, руководилац сектора за чланство и чланица преговарачког тима Уније послодаваца Србије, оцењује за наш портал да су послодавци у недавно спроведеној анкети показали да разумеју потребу повећања минималне цене рада, али да су за њено подизање неопходни и неки уступци послодавцима.

"Сви ми живимо и радимо у Србији и свесни смо реалне ситуације, скока потрошачких, али и цена репроматеријала, утицаја на животни стандард. Међутим, да би се исплатила повећања минимална цена рада нужни су на другој страни и неки уступци послодавцима. То није ствар ничијег хира, већ објективног стања у коме многа предузећа, посебно средња и мала, с муком исплаћују и досадашње зараде, односно тешко задржавају постојећа радна места. Одатле је захтев послодаваца да се држава одрекне дела својих прихода, пре свега кроз смањење оптерећења на плате, а потенцијално и кроз укидање неких непотребних парафискалних намета", истиче Павловић.

Према њеним речима, већина послодаваца прихватљивим сматра повећање од девет до 12 одсто, а колико ће то тачно износити може се израчунати тек када се заврше преговори.

"Унија послодаваца са пуним поштовањем свих саговорника приступа предстојећим преговорима. То значи да нити желимо да уцењујемо, нити наступамо са ултимативних позиција. Колико тачно ће бити умањење дажбина на плате ствар је разговора које тек треба да започнемо, а према досадашњем искуству, посебно из најгорег периода пандемије, можемо рећи да држава показује разумевање за стање у којем се налази привреда. Зато верујемо и да ће постојати спремност за овакву врсту уступака, јер сваки други приступ не би био добар ни за раднике, ни за предузећа, самим тим не може бити добар ни за државу", истиче саговорница портала Biznis.rs.

Коментаришући чињеницу да у Србији минимална зарада још увек није изједначена са минималном потрошачком корпом, која је, према тврдњама синдиката, знатно већа од званичне, одговарајући на питање какво је мишљење послодаваца - када ће доћи до изједначавања, Павловић каже да су овакве процене незахвалне, јер зависе од услова на које нико на свету више не може да утиче.

"Сви смо ми веровали да се до сада могло догодити то изједначавање, али ко је могао да претпостави да ће у 2020. години избити пандемија вируса Цовид-19, а она траје и даље. Ко је могао да очекује сукоб у Украјини који мења геостратешку слику света и утиче на пословање буквалног сваког предузећа широм планете. С обзиром на ове дубоко поремећене параметре за пословање, заиста није тренутак да се изјашњавамо око потенцијалног и жељеног, мада тренутно неизвесног изједначавања минималца и потрошачке корпе", оцењује она.

Фото: Shutterstock

На питање колико ће раст минималне зараде утицати на остале плате, Павловић каже да тај утицај увек постоји, па иако остале зараде нису формално везане за минималну цену рада, по природи ствари ће и следећи нивои плата доживети одређену корекцију. "Колико ће то бити заиста зависи од предузећа до предузећа", закључује саговорница.

За синдикате минимална цена рада треба буде усклађена са инфлацијом

Виши саветник за економска и социјална питања Уједињених гранских синдиката "Независност" Зоран Ристић сматра да је од преговора најреалније очекивати да ће се оно што је председник Србије већ изнео у јавност по питању минималне зараде и реализовати.

"Закон је такав да уколико се социјални партнери не сложе влада има дискрециону могућност да одлучи сама о висини минималне цене рада. Мислим да је позиција синдиката у односу на оно што је већ предложено од стране председника таква да постоји битна разлика у погледима шта та минимална цена рада треба да обезбеди", каже Ристић.

Минимална цена рада, како напомиње, морала би да обезбеди егзистенцију оних који примају тај ниво зарада, а ако се посматра параметар који би требало да одреди шта је то минимални ниво егзистенције онда је то свакако минимална потрошачка корпа, која према последњим расположивим подацима износи 43.695 динара. Зато је, за Ристића, свако преговарање о висини минималца који не обезбеђује покриће минималне потрошачке корпе беспредметно.

Фото: Горан Срданов/Nova.rs/Shutterstock

"Још 2018. године имали смо закључак Социјално-економског савета према коме у наредне три године минимална цена рада треба да достигне ниво минималне потрошачке корпе. Ми сада преговарамо о минималној цени рада за 2023. годину и још увек нисмо достигли оно што је био закључак СЕС-а из 2018. године. Наравно, свакако треба имати у виду и окружење које је битно промењено, али, са друге стране, ако посматрамо резултате, барем званичне податке и оне које презентују представници власти, нелогично је у ситуацији када се остварује раст и напредак да не можемо да достигнемо нешто што је зацртано као циљ 2018. године", сматра Ристић.

Због свега наведеног, он каже да ће свакако у току предстојећих преговора инсистирати на томе да се минимална цена рада изједначи са минималном потрошачком корпом, иако су синдикати свесни да она не задовољава егзистенцијалне потребе запослених, имајући у виду садржај минималне потрошачке корпе и да са тих 43.000 динара, колико тренутно она износи, тешко да може неко да преживи.

"Било би прихватљиво да она у овом тренутку буде 43.000, али не би било прихватљиво да она 1. јануара 2023. године буде 43.000 динара", подвлачи он и додаје да су синдикати због тога захтевали да се о минималној цени рада преговара у току ове године.

На питање који је то износ минималне цене рада који је за синдикате прихватљив за наредну годину, виши саветник за економска и социјална питања синдиката "Независност" одговара да је то износ који подразумева пројектовану инфлацију до краја године, односно подизање трошкова живота до краја године у односу на тренутни износ минималне потрошачке корпе.

Извор