У Србији 37 одсто пунолетних свакодневно или повремено конзумира цигарете. Истраживања показују да они са најнижим прихода троше већи удео свог буџета на дуванске производе, од оних са већим примањима.

Пише: М.М.Ј.

07.08.2022. 11:30

ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА

Пушачи ће радије смањити трошкове за храну, здравље, образовање или одећу него што ће оставити цигарете. То показује истраживање Института економских наука које потврђује да из године у годину расте део буџета који домаћинства у Србији троше на дуван. Посебно она са најнижим приходима - за те потребе она издвајају око 10 одсто буџета, а они богатији око осам процената, пише Јуроњуз.

Према истраживању Института економских наука, издаци на дуван значајно смањују потрошњу домаћинстава на храну, одећу и образовање и то значајније код оних са ниским примањима. У односу на непушаче, конзументи цигарета троше више новца на кафиће, ресторане и на алкохол. Забрињавајуће је да ова категорија издваја трећину новца мање од непушача за здравствене услуге.

Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије каже да је држава најавила да ће од 2025. године подићи акцизе на све дуванске производе, и да ће бити ускладјене са акцизама ЕУ.

"Самим тим ће велики број пушача можда и одустати од конзумације, само из тих разлога што ће цене бити поприлично веће и свакако ће то бити осетан удар на џеп потрошача", каже Драгић.

Стручњаци кажу да је квалитет цигарета у Србији исти као у Европи и да би, по европским стандардима требало увести строже мере које би довеле до смањења броја пушача.

"Код нас је то једноставно незамисливо и код нас би сигурно опало конзумирање цигарета или било ког дургог дуванског производа, да се ограничи конзумација само на одређене делове локала, или да је искључиво забрањено на јавним местима", сматра Драгић.

Потрошња цигарета у Србији последњих година јесте смањена, али издаци нису, јер су цене расле брже него што је опадао број попушених цигарета.

Јован Зубовић, директор Института економских наука и руководилац пројекта о опорезивању дуванских производа истакао је за Јуроњуз да је Србија по броју пушача у самом европском врху, док се у појединим земљама Европске уније број пушача рапидно смањује. Он наводи да је повећање акциза и цена дуванских производа најефиксанији начин борбе против пушења, као и да су млади и даље главна циљна група дуванских компанија.

ФОТО: SHUTTERSTOCK

Међутим, додаје да се и поред повећања цена дуванских производа њихова продаја у Србији није много смањила, а то утиче на саме породице, али и ширу економију земље на дуже стазе.

"На основу наших истраживања се потврдило да се људи одричу издвајања за храну, за образовање, то је оно што у принципу највише забрињава. Ако посматрамо средњерочно и дугорочно то ће у ствари имати највећи утицај на смањење капацитета зарада младих људи у домаћинствима. То преливање средстава са једне стране које долази као последица повећања издатака за трошкове пушења, смањује ове издатке које смо навели међутим у исто време долази до повећавања потрошње комплементарних производа као што су алкохол и ресторани односно барови", каже Зубовић.

Он напомиње да пушење не прави трошак само директно кроз цену цигарета већ да додатни производи иду паралелно, јер је, како објашњава, логично ако је неко пушач и ако је дозвољено и пушење у баровима, односно кафићима, да ће му се додатно повећати и ти расходи.

Извор