Непоштовање радних права и репресија над радницима и синдикатима су достигли највиши ниво у последњих девет година колико Међународна конфедерација синдиката спроводи глобално истраживање о поштовању радних права. Србија је, као и прошле године, добила оцену 4 што значи да се у нашој земљи систематски крше права радника и радница.

Машина

29.06.2022.

Радници Фиајта испред Сава центра; Фото: Александар Кораћ

Као најзначајнији пример кршења радних права у Србији истраживачи Међународне конфедерације синдиката (International Trade Union Confederation, ITUC) су истакли гушење штрајка и застрашивање радника и синдикалаца у предузећу Фијат пластик током прошле године. У истраживању је истакнуто да је менаџмент удаљавао са посла чланове штрајкачког одбора, као и да је премештао машине и производњу како би опструирао штрајк.

Сукоб радника Фијат пластика са руководством није у потпуности решен још увек, већ је на одређен начин пренет у сам Фијат где су током актуелних протеста управо синдикалци из Фијат пластика једни од најактивнијих.

Опструкција штрајка у Фијат пластику је свакако довољно значајан пример. Ипак они који редовније прате радна права у Србији могу посведочити о низу других случајева и проблема који нашу земљу квалификују као ону у којој се систематски крше радна права. Ту су пре свега закони који поред неуставних имају и одредбе које су у супротности са међународним конвенцијама, затим спречавање синдикалног организовања у страним компанијама као и прогони синдикалних активиста како у државним тако и у приватним предузећима.

Србија је у истраживању добила оцену 4 која сугерише на систематско кршење радних права. Истраживање покрива 148 земаља а оцене су на скали од 1 до 5+, а веће оцене сугеришу и на веће кршење права радника и радница. Србија има најлошију оцену међу републикама некадашње Југославије, а у Европи је у рангу са Румунијом, Мађарком и Грчком.

Илустрација истраживања; Извор: https://www.globalrightsindex.org/en/2022

Радна права на јако ниском нивоу у целом свету

Србија није усамљена када се говори о кршењу радних права, а позиција радника и радница је у многим земљама чак и на лошијем нивоу.

Готово свим параметрима које истраживање узима у обзир дошло се до најлошијих резултата у последњих девет година од када синдикална конфедерација прави овај глобални индекс.

Током претходних годину дана је у 113 земаља радницима онемогућено право на оснивање синдиката или им је забрањивано да се учлане у синдикат. Власти у 74% земаља су ометале регистрацију синдиката, што је у неким државама пратила и репресија државних органа над синдикалним активистима. У чак 50 земаља су радници били изложени физичком насиљу, а у невероватних 87% држава је кршено право радника и радница на штрајк. У четири од пет земаља долазило је до блокирања колективног преговарања, што се дешава како у јавном тако и у приватном сектору у целом свету.

И то није све - синдикалци су, због свог ангажмана, убијени у тринаест земаља! 41% земаља је ускраћивало или ограничавало слободу говора и окупљања, радници су доживјели произвољна хапшења и били притварани у 69 земаља, а 66% земаља је ускратило или ограничило радницима приступ правди.

"Свету је потребан нови друштвени уговор да би почео да поништава ову штету. У суштини то значи враћање радних људи у центар економије", изјавила је Шаран Бароу (Sharan Burrow), генерална секретарка ИТУЦ-а.

Она је додала и да су радни људи ти који први трпе последице ратова, ауторитарних влада, експлоататорских послодаваца и неактивности у борби против климатских промена.

"Њихови интереси морају бити стављени на прво место у одлукама за решавање ових криза, и они морају имати глас у доношењу одлука кроз своје синдикате", закључила је Бароу.

Међународна конфедерација синдиката окупља синдикалне централе из 163 земље које представљају око 200 милиона радника.

М.М.

Извор