"Без одлучних и циљаних напора да се убрза отварање пристојних радних места, подрже најугроженији чланови друштва и опораве најтеже погођени економски сектори, економски ефекти пандемије могли би трајати годинама уз раст неједнакости и сиромаштва", упозорава генерални директор МОР-а Гај Рајдер.

Машина 11.06.2021.

Илустрација; Извор: pxfuel.com

"Без одлучних и циљаних напора да се убрза отварање пристојних радних места, подрже најугроженији чланови друштва и опораве најтеже погођени економски сектори, економски ефекти пандемије могли би трајати годинама уз раст неједнакости и сиромаштва", упозорава генерални директор МОР-а Гај Рајдер.

Криза тржишта рада проузрокована глобалном пандемијом ЦОВИД-19 још није завршена, а раст запослености у свету неће пре 2023. године моћи да надокнади претрпљене губитке, најновија је процена Међународне организације рада (МОР), јавља синдикат УГС Независност.

Губици радних места изазвани глобалном кризом у текућој години достићи ће 75 милиона, у 2022. ће пасти на 23 милиона радних места, када ће, према проценама МОР-а, стопа незапослености износити 5,7%.

Према прогнозама у тек објављеном извештају МОР-а "Светски трендови запошљавања и социјалне политике у 2021. години" највеће губитке радног времена у првој половини 2021. претрпели су региони Латинска Америка, Европа и Централна Азија.

Опоравак глобалног запошљавања биће неуједначен због неравномерног приступа вакцинама и ограничених економских капацитета земаља у развоју да спроведу подстицајне фискалне мере. Штавише, у тим земљама ће се вероватно погоршати квалитет новоотворених радних места, јављају из Међународне организације рада.

Пад запослености и укупног обима радних сати проузроковао је нагли пад прихода од рада и пораст сиромаштва. У поређењу са 2019. годином, додатних 108 милиона радника широм света категорисани су као сиромашни и изузетно сиромашни.

Према примењеним критеријумима, породице које су у извештају препознате као сиромашне живе са дневним приходима мањим од 3,20 америчких долара по особи.

Последњих пет година глобално није било напретка у искорењивању сиромаштва, наводи се у извештају МОР-а, уз напомену да тиме постаје неостварив циљ Уједињених нација о искорењивању сиромаштва до 2030. године.

У свету приближно две милијарде људи ради у неформалној економији. Они и њихове породице, бивајући без приступа социјалној заштити, трпе катастрофалне последице актуелне кризе, наводе истраживачи МОР-а.

Криза је несразмерно погодила жене. Њихова запосленост у 2020. години опала је за 5% у поређењу са 3,9% код мушкараца. Додатне обавезе и одговорности жена због здравствене и економске кризе доприносе ретрадиционализацији родних улога у породици и друштву.

На Машини смо раније анализирали како је криза изазвана пандемијом оголила сву тешкоћу савременог мајчинства у Србији.

На глобалном нивоу, опала је и запосленост младих за 8,7% у 2020. години, а најизраженији пад забележен је у средње развијеним земљама. Последице овог нарушавања радног искуства младих на тржишту рада могле би трајати годинама, јавља МОР.

Подсећамо да је радни положај младих у Србији и даље неповољан, упркос донешеним активним мерама запошљавања. На питање зашто је то тако покушали смо да дамо одговор овде.

Према Извештају МОР-а о економским и социјалним трендовима у 2021. стратегију опоравка треба засновати на четири принципа: промовисању широког економског раста и стварању продуктивног запошљавања; повећању прихода домаћинства и транзицији на тржишту рада; јачању институционалних основа за инклузиван, одржив и отпоран економски развој; и, коришћењу социјалног дијалога у развијању стратегија опоравка чији је циљ добробит човека.

А.Ј.

Извор