У првом кварталу 2022. прекинут је опоравак глобалног тржишта рада од последица економске кризе узроковане пандемијом коронавируса, показује девето издање Монитора света рада који објављује МОР.

Машина

24.05.2022.

Илустрација; Извор: pxfuel.com
 

Тржиште рада је крајем прошле године било на путу опоравка по критеријуму броја радних сати, али је у првом кварталу 2022. године он нагло заустављен, тако да се сада широм света ради 3.8% сати краће него у четвртом кварталу 2019. године. Како се констатује у извештају Монитор света рада објављеном 23. маја, то одговара губитку 112 милиона запослења са пуним радним временом.

Аутор извештаја, Међународна организација рада (МОР) оцењује да су у питању последице вишеструке глобалне кризе наглашене ратом у Украјини, а која укључује инфлацију (у области цена енергената и хране), непостојаност финансијских тржишта, прекиде у ланцима снабдевања и растуће ризике у области задуживања.

МОР упозорава и на даљи раст социоекономских неједнакости унутар држава и између њих. Док су претходном периоду богате привреде успеле да поврате број радних сати на пре-пандемијске нивое, сиромашне и земље са средње високим просечним дохотком су изгубиле између 3.6 и 5.7% радних сати у односу на 2019. У таквим земљама живи три петине радника на свету, каже се у извештају, и додаје да се очекује да ће се такав тренд и наставити.

Порастао је и, и онако велики, родни јаз у запослености, који је сада 0.7% већи него пре пандемије. Највише су погођене неформално запослене жене и, поново, оне у сиромашним и земљама са средњим примањима.

Земље у развоју се суочавају са ограничењима у области фискалне политике и опасностима од презадужености, а предузећа са економском и финансијском несигурношћу, док растући број радница и радника нема адекватан приступ социјалној заштити, упозорава такође МОР.

"Опоравак глобалног тржишта рада је кренуо уназад", изјавио је директор МОР-а Гај Рајдер, додајући да ће последице таквих околности по раднике и њихове породице у земљама у развоју бити разорне и, могуће, изазвати друштвене и политичке миграције и превирања.
Међународна организација рада зато поново позива владе да имплементирају низ мера за опоравак који би се оријентисао на добробит људи. МОР апелује да се радницима пружи подршка у одржавању куповне моћи и животног стандарда, прилагоде минималне плате, ојача социјална заштита, а тамо где је потребно укаже и помоћ у храни. Предлаже се да се посебна пажња укаже најрањивијима, укључујући раднике који прелазе из неформалне у формалну економију и промовише отварање еколошки одрживих радних места са достојанственим условима рада.
И.К.

Извор