АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
08.03.2022.
ПЕТ НАЈВЕЋИХ БОЛЕСТИ СРПСКОГ ОБРАЗОВАЊА: ШТА ПОКАЗУЈУ РЕЗУЛТАТИ ПИСА ТЕСТОВА
ДРУШТВО Аутор:Андрија Лазаревић 08. мар. 2022 18:09
Фото: Н1
Од данас, па све до 18. априла, ђаци у школама Србије биће подвргнути својеврсном ПИСА тестирању које процењује особљеност младих да разумеју и користе дате информације у решавању проблема из свакодневног живота. Србија се претходних година котирала изуетно лоше, а саговрници Нове сагласни су у мишљењу да се у образовање не улаже довољно, да се мора променити однос друштва према образовању, али И према просветним радницима, а као један од највећих проблема подвлаче застарео систем којем је потребна дугорочна реформа која ће дати резултате.
Александар Марков испред форума београдских гимназија наводи да не очекује претерано велика одступања у резултатима ове у односу на претходне године.
"Не верујем да ће ишта бити другачије, бринем да се да ће можда, бити лошији", наводи Марков.
Он сматра да је неопходно модернизовати образовни систем, с обзиром да се у већини школа користи методологија која се примењивала педесетих година прошлог века.
"Српски ситем није реформисан, ученици не умеју да примене знања у пракси, оног момента када заврше школу, мисле да је то крај. Проблем је што не учимо на својим грешкама. Реформе се не спроводе, ђаци уче по моделу, у образовање се не улаже, а поимање истог у друштву - није добро. Можда главни проблем је застарелост система", закључује Марков.
Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника наводи да се као земља нисмо померили И да смо константно на зачељу.
-"Ми смо последњих деценија стално у неким реформама, које не дају конкретне резултате", наводи она додајући да је највећа грешка заправо неприхватање чињенице да грешимо, а уместо тога систем подлеже сталним реформама које имају за циљ брзе промене, што није могуће.
Јанковићева подвлачи да смо претходних година имали прилику да стално присуствујемо ситуацијима у којој надлежни министри кривицу сваљују на своје претходнике.
"Ми стално правимо нове стратегије, губимо време И очекујемо исте резултате. У образовање се не улаже довољно, не постоји индивидуализам, док је у одељењима превелик број ученика, а они су научени како имају своја права, али не И обавезе. А поврх свега тога, позиција наставника је деградирана И то јесте велики проблем", закључује Јанковићева.
ПИСА теситрање, ове године у Србији спроводи се над 7.600 петнаестогодишњих ученика из 193 школе, које су одабране насумичним избором.
Ђаци у Србији су 2003. године били први пут подвргнути овој врсти тестирања.
Резултати објављени 2 fa019. године закуцали су српско образовање за под: Сваки трећи ученик у Србији, стар 15 година, функционално је неписмен.
Србија је према резултатима тог истраживања испод просека земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), која га и спроводи.
Претходних година, Србија је од земаља у региону, једино била боља од Босне И Херцеговине И Црне Горе, док су традиционално испред наше земље Хрватска И Словенија.
На врху листе ПИСА тестирања налаза се азијске земље, са Кином на самом врху, док су на нашем континенту добро котиране земље са севера Европе.
|