АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
27.01.2022.
КУЛТУРА - ТРИБИНА "РАДИ(М) ЗА ЏАБЕ - КАКО ДО БОЉИХ РАДНИХ УСЛОВА У КУЛТУРИ?"
Окосница трибине коју је организовала Машина била је тема несигурних услова рада у сектору културе.
Машина 27.01.2022.
Фото: Машина
Трибина "Ради(м) за џабе - како до бољих радних услова у култури?" о проблему рада у култури у Србији одржана је у среду 26. јануара.
У разговору који је одржан у простору "Миљенко Дерета" у Београду учествовали су Радован Јокић, помоћник министра за савремено стваралаштво (Министарство културе и информисања Републике Србије), Смиљана Стокић, председница повереништва за културу Конфедерације слободних синдиката, Татјана Бребановић, извршна секретарка Гранског синдиката културе, уметности и медија "Независност", Драгослава Барзут, координаторка Коалиције Отворено о конкурсима - ОКО, Татјана Николић, чланица Колектива младих жена Фемиx и истраживачица на Факултету драмских уметности у Београду и Милан Ђорђевић, ко-уредник дебатно-истраживачког програма УЛУС-а, а разговор је модерирала коуредница портала Машина, Вида Кнежевић.
Окосница разговора била је тема несигурних услова рада у сектору културе, хронична бољка сектора коју је пандемијом узрокована криза учинила опаснијом и упадљивијом.
Машина трибина: Ради(м) за џабе - како до бољих радних услова у култури? / YouTube
Одговарајући на питање шта је урађено по питању побољшања услова рада у сектору културе од новог сазива Министарства, Радован Јокић је изјавио да најважнијим сматра измене Закона о култури на основу којих је уплаћивање доприноса за социјално и здравствено осигурање за уметнике од стране локалне самоуправе преформулисано из могућности у обавезу. Он је констатовао да су тиме уметници постали много заштићенији него до сада.
Јокић се осврнуо и на проблем остваривања права на здравствено осигурање које многи уметници имају због тога што локалне самоуправе нису уплаћивале доприносе. Јокић је нагласио да је сектор културе изузетно комплексан и да новом сазиву Министарства треба много времена да се са свим проблемима и финесама упозна.
Смиљана Стокић, председница повереништва за културу Конфедерације слободних синдиката, је појаснила шта Посебан колективни уговор за установе културе, који је ступио на снагу средином јануара ове године, у пракси доноси запосленима у јавним институцијама културе. Радна права запослених су, по њеним речима, овим уговором прецизније и боље дефинисана тако да одговарају специфичностима рада у култури.
Овај колективни уговор односи се на запослене по основу уговора о раду и важи три године, са перспективом продужетка важења, односно потписивања новог колективног уговора. Његово потписивање је резултат преговора између Конфедерације слободних синдиката, Гранског синдиката културе, уметности и медија "Независност", и Самосталног синдиката културе Србије са стране рада, те Министарства културе, Министарства финансија, Министарства државне управе и локалне самоуправе и Министарства рада са стране државе.
Милан Ђорђевић, ко-уредник дебатно-истраживачког програма УЛУС-а, осврнуо се на то да УЛУС од почетка 2020. има радне групе посвећене решавању проблема који су препознати као горући, те да су међу њима најактивније биле управо групе које се баве фер праксама и унапређењем статуса самосталних уметника. Он је издвојио препоруке и предлоге које су ове групе представиле Министарству и динамику њихових односа са надлежнима.
Фото: Машина
Драгослава Барзут, координаторка Коалиције Отворено о конкурсима - ОКО, фокусирала се на представљање резултата анализе конкурса путем којих се јавна средства додељују цивилном друштву и медијима, подсетивши да је НКСС претходне године анализирао конкурсе у сфери културе и савременог стваралаштва у периоду од 2015. до 2021. године. С тим у вези, Барзут је критиковала то што се независној културној сцени из буџета додељују мизерна средства, док се истовремено значајна средства додељују ГОНГО и ПОНГО организацијама, односно лажним "невладиним" организацијама чији је оснивач држава или политичке партије, каквих је НКСС у анализи конкурса из 2021. године детектовао чак седам.
Татјана Николић, чланица Колектива младих жена Фемиx, је представила прелиминарне резултате истраживања о позицији жена у сектору културе и дискриминацији на родној основи које заједно спроводи неколико организација, а за које се очекује да ће бити финализирано почетком априла.
Николић је између осталог навела податке о томе колико уметница трпи вербално и физичко сексуално насиље током образовања и професионалног живота. Тако се, примера ради, две трећине уметничких радница током школовања сусрело са ласцивним говором, трећина са нежељеним додирима; 10% уметница је било изложено сексуалном насиљу, а 6% сексуалним уценама.
Николић је позиционирала родно засновано насиље у контекст услова рада културних радница и прокоментарисала његову везу са структурним проблемом партијархата и мизогиније, али и констатовала да се у корист промене културне климе морају спровести конкретне културне политике у чијем конципирању би важну улогу морало да преузме Министарство.
Фото: Машина
Татјана Бребановић, извршна секретарка Гранског синдиката културе, уметности и медија "Независност", је говорила о томе на који начин се "Независност" бави покренутим темама. Она је нагласила да постоје велике разлике између радника у култури који су ангажовани у установама културе и оних који су активни као самостални уметници. Бребановић је између осталог скренула пажњу на то да раднице и радници у култури који нису у сталном радном односу, а ангажовани су у установама културе, чак и зазиру од синдикалног организовања у страху да ће оно негативно утицати на њихову могућност да се запосле, претпостављајући да ће послодавци мање радо запослити чланове синдиката. Такође се осврнула на сарадњу коју је "Независност" остварила са УЛУС-ом.
Разговор је организовала Машина уз подршку Међународног центра Олоф Палме.
И.К.
|