АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
02.12.2021.
ПИЈАЋА ВОДА МОЖЕ ДА ПОСКУПИ ЗБОГ УРБАНИЗАЦИЈЕ МАКИША
Фото: Нова економија/Чедомир Савковић 02.12.2021. 17:03
Нова економија, Чедомир Савковић
Ако се због урбанизације Макишког поља загаде рени бунари на Сави, Београд ће за прераду пијаће воде трошити много више ресурса него што је потребно за обраду квалитетних подземних вода, сматрају учесници конференције "Испод површине вода Београда: Има ли Београд право на воду?"
На конференцији коју је организовала иницијатива "Право на воду" наглашено је да пут воде до славине "није нимало јефтин" и да цена коју за њу плаћамо "није реална".
"Грађани имају право на чисте реке, али се вода схвата као нешто што се подразумева. Међутим, пут воде до славине је дуг и није нимало јефтин. За тај процес како додаје потребно је знање и искуство, 11 инжењерских професија, хемичари, биолози и сви остали људи који су неопходни за његово функционисање. Вода је драгоценост", каже архитекта и активисткиња Соња Павловић.
Према њеним речима, за прераду воде потребне су скупе технологије, док је са друге стране цена вода коју плаћамо није довољна да се покрију сви ти трошкови.
Вода по тој нижој цени, према њеним речима, не би смела да се користи за наводњавање и за пуњење базена. Ипак, велики је проблем што се Београд "хистерично изграђује".
"Густина становништва је све већа, немамо добро димензионисање тих капацитета, не врши се пречишћавање отпадних вода, тек смо у фази њиховог истраживања и пројектовања", додаје Павловић.
Она напомиње да Србији недостаје преко 10.000 киломатара водовода, канализациона мрежа, велики број постројења за прераду отпадних вода.
Бројне Београдске општине, попут Младеновца, како наглашава имају проблем са водом због дотрајале мреже коју често и даље чине штетне азбестне цеви.
"Младеновац има своје изворе подземних вода, али велике губитке на дотрајалој мрежи, за целу Србију је важно да се замене стари азбестни цевоводи и да се улаже у нове објекте", додаје соња Павловић.
СКУПА ПРЕРАДА РЕЧНЕ ВОДЕ
"Прерада подземних вода обезбеђује бољи квалитет пијаће воде, јефтиније и лакше технолошке процесе за пречишћавање", каже професор хидрогеологије на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду у пензији Зоран Стевановић.
Према његовим речима, три четвртине популације у Србији некада је користило подземне вода, сада је тај број мањи и износи 50 одсто. Друга половина пије прерађену речну воду, која је санитарно исправна, али лошијег квалитета од подземних.
Стевановић каже да Србија и Београд неће остати без воде још десетинама генерација након наше. Ипак, наглашава да је под великим знаком питања каква ће та вода бити, као и да ли ће се пречишћавати подземне или речне воде, због разлике у трошковима.
Наводи да су подземне воде "важан невидљиви ресурс", па ће Уједињене нације следећу годину прогласити годином подземних вода.
Како подсећа, крајем шездесетих година прошлог века, скоро 80 одсто становника у Србији је имало воду на чесми и то је био велики успех, али је велики недостатак био што се тада није водило рачуна о заштити животне средине.
КОЛИКО КОШТА РЕНИ БУНАР?
Стевановић оцењује и да је погрешно градити рени бунаре на Великом ратном острву, како је недавно најавила градска управа у Београду, у замену за рени бунаре на Макишу, који би могли да се избаце из употребе због изградње насеља и метроа.
За то како је нагласио постоји више разлога. Један је цена рени бунара који кошта и до два милиона евра, други је састав тла које на Великом ратном острву није погодан за изградњу таквих објеката, за разлику од макишке обале која је погодна јер је шљунковита.
Изградња депоа за метро и метро линије на Макишу како додаје нису велики проблем, већ отварање могућности за изградњу града у коме би могло да живи више десетина хиљада становника. У томе, како је закључио, постоји велика опасност да се Макиш загади као водоизвориште.
"Многи не знају да се вода добија из Макиша, на томе треба радити да би се то одбранило, увек крећемо од нуле, пре нас нико није постојао", каже инжењер хидрогеологије и некадашњи Секретар за заштиту животне средине Београда Бранислав Божовић.
Он сматра да је вода, као и шума, природна вредност, а не природно богатство, па је тако треба дефинисати у званичним документима. Додаје да би свим природним вредностима требало да се бави једно министарство, а не неколико њих што је сада.
То су према божовићевим речима питања од кључне важности за живот и планету. Ако на пример говоримо о злату као богатство морамо како каже да имамо на уму рударске градове Бор и Мајданпек који се расипају од јада, без обзира на њихово богатство рудама.
Он је додао да је добар знак што се народ побунио због угрожавања водних ресурса, у које се на жалост, умешала и држава. Макиш је и "резерва воде која може да траје неколико месеци у ванредним ситуацијама".
Божовић објашњава да је проблем на Макишу настао крајем 2013. и почетком 2014. године када се Министарство здравља сагласило са предлогом да се не прошири његова зона заштите, супротно предлогу стручњака који су и"нсистирали да се та зона прошири".
*Мишљења изражена у овој публикацији не представљају нужно мишљења Амбасаде Краљевине Норвешке, Балканског фонда за демократију, Немачког Маршаловог фонда Сједињених Држава или његових партнера.
|