АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
27.10.2021.
ЦЕЛОГ ЖИВОТА ПЛАЋАМО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ, А ЛЕЧИМО СЕ КОД ПРИВАТНИКА
ДРУШТВО Аутор: Ана Вушовић Марковић 27. окт. 202119:36 > 21:13
Фото: AJ PHOTO / BSIP / BSIP / Profimedia
Током целог радног века, од плате одвајамо део новца који одлази у буџет за здравствено осигурање, које би, у теорији, сваком осигуранику требало да обезбеди лекарске прегледе, операције, снимања, лабораторијске анализе, или било какву медицинску интервенцију у државној здравственој установи, без чекања и без доплате. Ситуација "на терену" је ипак мало другачија. Протеклих година све више лекара специјалиста ради у приватној пракси, а листе чекања за пацијенте су, чини се, бескрајне. Оболели нису у стању да чекају, па новац који дају Републичком фонду за здравствено осигурање, остаје неискоришћен, док они масовно одлазе у приватне клинике и скупо плаћају да остану здрави.
Након што су четири недеље безуспешно покушавали да закажу преглед и вакцину за бебу у дому здравља, родитељи, који су се јавили редакцији "Нове", одвели су дете у приватну клинику.
"Покушавали смо да добијемо Национални кол центар за заказивање и дом здравља, у којем дете има картон, али је њен доктор већ две недеље на боловању, док колеге педијатри раде само са болесном децом. Нема никога ко може да је прегледа због вакцине, у делу где су здрава деца. Морали смо да закажемо приватно, како би наша ћерка од два и по месеца примила ревакцину за хепатитис, јер не сме више да чека. Кад смо већ заказали, наставила сам да покушавам да их добијем, јер ме је занимало да ли ће се икада неко јавити, и добила сам их. Када сам повишеним тоном рекла сестри колико дуго их зовем, хладно ми је одговорила да нисам једина, да су сви у истом проблему јер саветовалиште за бебе не ради већ два месеца. Због читаве папирологије, чекања и одлагања у државној установи, одлучили смо да одемо приватно, да је вакцинишемо. Не разумем смисао плаћања здравственог осигурања кад већину прегледа и интервенција обављамо приватно и то скупо плаћамо", револтирано прича Сања Петковић, мајка двомесечне бебе из Београда.
Ова вакцина за бебу кошта око 800, давање вакцине у приватној установи је 750, а лекарски преглед, који је претходно неопходан је 4.500 хиљаде динара.
"Имати здравствену књижицу је важно, али због хоспитализације, ако дође до ортопедске повреде, саобраћајног удеса и сличних ствари. Тада је важно имати осигурање како би вас примили у болницу. Људи не могу месецима да чекају интервенцију или снимање магнетном резонанцом на пример, па онда позајме или уштеде новац, и то заврше приватно. Треба да се поистовети приватна и државна пракса, односно да осигураник са књижицом може да уради преглед код изабраног лекара приватно, или државно, и да се све фактурише Фонду. Њима је свеједно да ли је пацијент платио државном или приватном сектору. Пацијент мора бити на првом месту", прича за Нову др Драган Миљковић, специјалиста Опште медицине.
Ако лекар има 500 картона у приватном сектору, да има један евро по картону, и то се месечно фактурише 500 евра Фонду, а пацијенти се лече приватно, предлаже доктор.
"Сада осигураници плаћају Фонду, а онда и приватне прегледе и снимања. Све треба да се фактурише по ценовнику који се усклади са Фондом. Пракса у Србији је она која је остала из доба социјализма, где богатији грађани плаћају осигурање, које онда користе сиромашнији, јер они немају новца за приватника", објашњава др Миљковић.
Када су у питању превентивни прегледи, контроле, лабораторија, чак трећина пацијената пре иде код лекара којем верује, па чак и ако ради приватно и морају да му плате.
"Приватно радим већ шест година и примећујем да моји стари пацијенти из ДЗ Палилула, који имају књижице, и картоне у дому здравља, опет долазе код мене јер ми верују и познају ме. Пацијент треба да има право да бира где хоће да се лечи, и коме ће, и коико то да плати", сматра доктор.
Економисти се међутим не слажу, и тврде да је боље плаћати доприносе, него уводити већи порез на зараду.
"Немогуће је да неко плаћа доприносе, а неко да не плаћа. Постоје два начина финансирања, једно је универзално здравствено, које се финансира из буџета, као што има Велика Британија и земље Скандинавије, а остале углавном имају систем као наш, а то је здравствено осигурање, које се финансира из доприноса, али и из разних пореза. Укинути потпуно доприносе на здравствено, значило би да морамо да пронађемо друге изворе за финансирање здравства у држави, и сигурно би повећали порез на зараде. Те паре однекуд морају да дођу. Друго питање је, да ли су паре којима плаћамо осигурање довољне да нам обезбеде све потребне услуге и да ли бисмо од тих пара могли боље и више. Можемо да се угледамо на друге земље, али за разлику од већине, ми мале суме издвајамо за здравство по глави становника. Немамо велики БДП, па је сад питање шта са тим издвајањима уопште може да се покрије", објашњава за "Нову" Гордана Матковић, економиста и некадашња министарка за социјална питања.
Она наглашава да су највеће листе чекања у системима који имају универзалну здравствену заштиту.
"Сваки систем има своје предности и недостатке. Много тога се може урадити у дому здравља кад имате књижицу, али када неко неће да чека, он оде приватно да се лечи. Буџет за здравство мора да постоји, па ако није из доприноса, онда ће бити од пореза на зараде, али ће увек бити од наших пара. Идеја је да сви доприносимо, али да осигурање највише користе болесни и са нижим примањима. Ретко ко овде има да плати 100.000 евра операцију, али ће је са књижицом ипак добити у болници. Да би систем опстао неко мора да га финансира, е сад разлике јесу у томе ко, колико доприноси буџету, ко више зарађује тај више и плаћа, али буџет користе они којима је новац неопходан. То је социјалистички принцип, али је и једини начин да људи који немају новца, дођу до лекара" каже Матковић.
Црна Гора укинула доприносе за здравствено
Влада Црне Горе укинула је недавно доприносе за здравствено осигурање на зараде запослених и порез на плате веће до бруто износа од 700 евра, у оквиру програма "Европа сад!
"Смањење дажбина за које би требало да се повећа зарада запосленог износиће 17 одсто, минимална зарада биће повећана на 450 евра, док ће просечна нето зарада због ових мера бити повећана на 700 евра. На овај начин желимо да обезбедимо достојанство радника, привучемо нове инвестиције и пошаљемо поруку младима да не напуштају Црну Гору" изјавио је поводом ове нове мере, Милојко Спајић, министар финансија и социјалног старања у Црној Гори.
|