АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
25.10.2021.
ВИШЕ ОД ПЕТИНЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ СУ МЛАДИ ДО 30 ГОДИНА: СКОРО 60 ОДСТО МЛАДИХ У СРБИЈИ НЕМА НИКАКВА ПРИМАЊА
25.10.2021 11:14 Аутор: Љиљана Беговић
Фото: Pixabay.com
Подаци "Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији" који је објавила Кровна организација младих Србије (КОМС) показују да чак 58,4 одсто њих уопште не зарађује, 22 процента има зараду мању од просечне, док 18 одсто младих радника добија плату већу од просека.
Из КОМС-а за наш портал кажу да овај извештај садржи податке на основу упитника које је попунило 52 процента младих жена и 48 одсто младих мушкараца.
"С обзиром на то да плата представља најважнији фактор, битно је и видети колику плату млади сматрају довољном за пристојан живот у Србији. Према анализама, скоро половина младих сматра да је плата од 50.000 до 80.000 динара довољна за пристојан живот. С друге стране, скоро 30 одсто младих сматра да је за пристојан живот неопходна плата од 100.000 или 150.000 динара. Просечна плата за март 2021. у Србији, међутим, износила је 65.289 динара, Остаје да размислимо да ли су заиста млади радници у већини ти који су плаћени тако да је њихова просечна зарада већа од минималца", објашњавају из Кровне организације младих Србије.
Ниске зараде или одсуство прихода утичу на касно осамостаљивање младих од родитеља - што директно утиче на квалитет живота младих људи у Србији.
Више од једне петине укупно незапослених у Републици Србији чине млади узраста од 15 до 30 година. Према званичним подацима Националне службе за запошљавање, младих који су незапослени у априлу 2021. године било је 115.533, што је укупно 21,04 одсто укупног броја незапослених.
"У складу са овим подацима, ако погледамо податке две године уназад, морамо повезано навести и то да је стопа неактивности младих износила 53 процента у 2019. години. Овако висока стопа неактивности може се у одређеној мери објаснити школовањем, јер су млади у Републици Србији који су у процесу образовања мање присутни на тржишту рада у односу на њихове вршњаке из земаља ЕУ где је стопа неактивности од 28 до 43,4 процента", наводе из КОМС.
Такође, према европским стандардима учешће младих у радној снази у Републици Србији је изузетно ниско. Једна петина незапослених младих у Србији не ради дуже од две године.
"Поражавајућа је чињеница да млади верују да су за добијање посла најважнија лична и породична познанства и контакти, као и чланство и активизам у политичкој партији, а тек затим адекватно формално или неформално образовање. И ови показатељи су такође један од проблема са којима се млади сусрећу приликом сагледавања шанси за запослење", наглашавају из КОМС-а.
Чак четвртина младих у Србији планира да се исели, али нису још у процесу планирања, док скоро две петине њих не планира тренутно, али не отписује ту могућност. А када одговарају на питање зашто је тако, млади у више од половине случајева одговарају - због достојанственијег живота и вишег стандарда, а један од фактора који доприноси вишем стандарду и достојанственијем животу свакако је запослење.
"Са друге стране, морамо истаћи да је половина запослених младих данас углавном задовољна својим послом, а заједно са онима који су веома задовољни они чине убедљиву већину од 72,5 одсто. Задовољство послом представља један од охрабрујућих индикатора када је реч о положају младих на тржишту рада", истичу из КОМС-а.
Налази из квантитативног истраживања, чији су подаци наведени у "Алтернативном извештају о положају и потребама младих у Србији" у 2021. години показују нам да су запослени млади доминантно задовољни својим послом (са значајном разликом између младих из Београда и Војводине и остатка Србије).
Такође, према речима наших саговорника постоје охрабрујући индикатори када је реч о запошљавању младих. Показатељи тржишта рада за младе поправљају се из године у годину, али подаци би и даље требало да утичу на креаторе политика и доносиоце одлука да снажније подстакну запошљавање и самозапошљавање младих кроз различите мере.
"На пример, програм "Моја прва плата" јесте позитиван корак ка увођењу младих на тржиште рада и има низ позитивних ефеката. Програм је имао за циљ да оспособи 10.000 младих (до 30 година) са средњим и високим образовањем за самосталан рад, а без радног искуства и који се налазе на евиденцији незапослених Националне службе за запошљавање. Међутим, препоручује се да се настави са реализацијом програма "Моја прва плата", али не би требало смањивати број корисника и требало би увећати средства за накнаду за младе", оцењују из Кровне организације младих Србије.
Ипак, наши саговорници објашњавају да се проблеми са којима се млади суочавају приликом тражења посла могу предупредити бар за корак, уколико систем на националном нивоу не би допуштао да за добијање посла најважнија буду лична и породична познанства и контакти, као и чланство и активизам у политичкој партији. Потребно је такође и регулисати уговоре о радним праксама како би се превазишао транзит из света образовања у свет рада и посредно решили проблеми.
"Још једна препорука која доводи до лакшег проналажења посла за младе је и креирање равномерног регионалног развоја како би се млади подстакли да остају у својим срединама. Тако се могу створити могућности за самозапошљавање, стручно усавршавање, плаћене праксе, преквалификације и доквалификације. Агенције, огласи за посао, омладинске задруге јесу ресурси, али оно на шта подаци КОМС-ових публикација указују су, пре свега, институционална подршка и мере на државном нивоу које треба доносити, креирати и имплементирати како би млади лакше долазили до посла", закључују из Кровне организације младих Србије.
|