АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
12.06.2021.
ЖЕНСКА ПРАВА: КОНАЧНО ПРЕПОЗНАТ НЕПЛАЋЕНИ КУЋНИ РАД?
Незапослене жене које врше неплаћени рад у кући коначно ће добити право на здравствено осигурање новим Законом о родној равноправности.
Машина 22.06.2021.
Извор: pxfuel.com
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је оценила да је у питању једна од најважнијих одредби новог закона, којом се вођење домаћинства, старање о члановима домаћинства и подизање деце препознаје као неплаћени рад.
И Татјана Мацура, из удружења Маме су закон, сматра да је препознавање неплаћеног кућног рада као рада на основу кога ће жене стећи право на здравствено осигурање кључни бољитак који доноси нови закон. Она се осврнула и на одредбу новог закона која се тиче броја жена на управљачким позицијама:
"У неким организационим структурама, политичким или привредним, посебно у јавној управи, сада ћете морати имати обавезу да имате и одређени број жена, јер је просто невероватно да ми у земљи имамо више образованих жена него мушкараца, а у реалности на руководећим местима имамо више мушкараца него жена."
"Све што је добро за жену добро је и за друштво", додала је Мацура.
Подсетимо, међу испитаницима који су се у Анкети о радној снази у Србији изјаснили као "домаћин/домаћица" жене чине чак 95.6.
Налази различитих истраживања о економији бриге и родној равноправности у Србији показују да активности попут чишћења и праћења школских обавеза деце углавном обављају жене, док је родни јаз у подели кућних обавеза нешто мањи када је реч о бризи о старијима и малој деци.
Према дефиницији Међународне организације рада (МОР) неплаћени рад обухвата поменуте активности економије бриге, али и друге облике неплаћеног рада као што су рад на пољопривредном породичном газдинству или другом породичном послу. Јанковић је, преносе медији, недавно скренула пажњу и на то да су неплаћеним радом нарочито оптерећене жене на селу, које раде изузетно захтевне послове, а у статистици се упркос томе воде као незапослене.
Како се у "Извештају о правима жена и родној равноправности у Србији за 2019. годину" изјаснила једна жена са села:
"Проблем је што нема посла, а и ко би могао да ради, остане кући да чува децу, свекра/свекрву, а муж иде на посао. Он може више да заради. А то што ја радим цео дан, чувам децу, возим у школу, довозим, чистим, кувам, перем, стока, башта, то ми нико не плаћа. Муж дође кући с посла и он је црк'о уморан, а мени каже да сам цео дан била кући. Као да сам лежала у кревету."
Економије свих земаља и светска капиталистичка економија у великој мери се ослањају на неплаћени рад, укључујући ту и производњу намирница и одеће, те основне медицинске и образовне услуге.
Ипак, валоризација неплаћеног рада је у већини земаља проблематизована релативно недавно. Прве статистике које обухватају облике неплаћеног рада израђене су средином 1920-их година у Совјетском савезу, али већина развијених и земаља у развоју прихвата ову тему почев од друге половине двадесетог века, када је постепено преузимају и међународне организације попут МОР-а и УН-а.
МОР оцењује да је пре пандемије укупни број сати свакодневног неплаћеног рада на свету био чак 16.4 милијарде, од чега су жене у неплаћени рад на нези чланова својих заједница дневно улагале чак 12.5 милијарди сати. Исти посао би могло да обави две милијарде људи који би на то трошили осам сати рада сваки дан.
Преведено у финансијске показатеље, када би неплаћени рад био вреднован по минималним сатницама, он би сачињавао нешто испод десетине глобалног БДП-а.
Извор: pxfuel.com
Жене широм света обављају три четвртине неплаћеног рада, односно 3.2 пута више неплаћеног рада него мушкарци, процена је МОР-а из 2018. Неравноправност варира у различитим деловима света, па подацима ОЕЦД-а жене на одржавању домаћинстава раде између два и десет пута више времена од мушкараца.
Неравноправној оптерећености жена неплаћеним пословима доприносе патријархални културни обрасци и неолиберална економска политика. Неолибералне политике су довеле до разарања јавног сектора и институција друштвене бриге попут здравства и школства, те економију бриге вратила у приватну сферу. Свеприсутна ретрадиционализација, као културна компонента неолиберализма, је истовремено поново нормализовала очекивања да жене преузму већински терет кућних послова.
Женама је истовремено теже да нађу ново плаћено запослење, бивају плаћене мање од мушкараца за рад на истим позицијама, а на руководеће позиције се теже пробијају, што доприноси томе да остану у зачараном кругу рада на неплаћеним пословима.
Очекује се да ће оптерећеност жена неплаћеним радом даље расти због економске рецесије и старења становништва.
Губитак плаћених послова, препреке у раду здравства и школства и измештање рада из пословних простора у приватне је од почетка прошле године изазвао раст обима неплаћеног рада.
Као смо већ писали, готово дупло већи проценат жена
него мушкараца широм света је прошле године остао без посла. А како
становништво света стари, по проценама МОР-а број људи који има потребу
за услугама бриге ће између 2015. и 2030. године на светском нивоу
порасти за двеста милиона.
|