Фото: Pixabay

Саопштење

Количина рециклиране стаклене амбалаже у региону Западног Балкана још увек је далеко од нивоа који прописује Европска унија. Док чланице ЕУ рециклирају 70 одсто стаклене амбалаже годишње, у Србији та количина износи тек 48 одсто. Разлози за то су непознавање добробити које рециклирање доноси, недовољан број контејнера за одлагање стаклене амбалаже, и посебно то што у Србији и региону не постоје рециклажни погони, те стаклена амбалажа мора да се извози, наводи се у саопштењу.

Ово је велики додатни трошак за оператере амбалажног отпада и, самим тим, неисплатив систем рециклаже. Тако вец́ина коришц́ене стаклене амбалаже заврши на депонијама или илегалним одлагалиштима, где стаклу треба више од 5.000 година да се распадне.

Како би се омогуц́или економични ефекти рециклаже стакла, потребно је значајно повећати количине сакупљене стаклене амбалаже.

Рециклажа једне тоне стакла штеди око 40 одсто енергије и 50 одсто воде потребне за производњу нове стаклене амбалаже, док се загађење ваздуха смањује за око 20одсто.

Примера ради, рециклажом једне стаклене флаше уштеди се енергија довољна да сијалица од 100W светли четири сата, док се од исте количине стакла такође сачува онолико енергије колико је потребно компјутеру да ради 25 минута.

Зато је ГИЗ, у сарадњи са оператерима амбалажног отпада - компанијама Секопак, Пакомак и Екопак покренула регионални пројекат "Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану", који се спроводи у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини, са НАЛЕД-ом као имплементационим партнером.

"Са циљем да се повећа број прикупљене и рециклиране стаклене амбалаже за 20 одсто у одабраним општинама у Србији - Нишу и Сомбору, као и у општинама друге две земље, пројекат ће обезбедити контејнере за рециклажу стакла. Праћење сакупљања стаклене амбалаже обухватиће градско језгро, околна села и угоститељске објекте, а пројекат ће пратити и едукативна кампања намењена свим грађанима и институцијама. По завршетку пројекта биће израђен Водич који ће садржати све податке о оствареним резултатима, а на основну којег би и општине у којима није спроведен пројекат могле да успоставе ефикасан и економски исплатив систем управљања стакленом амбалажом", казала је Виолета Белановић Кокир, генерална директорка Секопак-а.

Како би се сви ови бенефити рециклирања стаклене амбалаже остварили у пракси, НАЛЕД ће са партнерима на пројекту анализирати тренутну ситуацију у вези са одговорном рециклажом стакла, а затим идентификовати недостатке које треба решити, у сарадњи са локалним доносиоцима одлука у одабраним пилот општинама.

На овај начин, радиће се на постављању темеља за исплатив ланац вредности рециклаже стакла на Западном Балкану, као пресудном кораку за профитабилну кружну економију у региону.