АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
10.12.2020.
БЛИЦ / ВЕСТИ / ДРУШТВОЕКСКЛУЗИВНО: ДЕТАЉИ РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАЊА - КАДА ОВА СТРАТЕГИЈА ЗАЖИВИ У НАШЕМ ШКОЛСТВУ ВИШЕ НИШТА НЕЋЕ БИТИ ИСТО
Жељка Јевтић 10.12.2020.
ФОТО: PROFIMEDIA
Не студирам јер немам пара. Или, завршио сам факултет са којим не могу да се запослим. Колико пута смо чули, лош ми је професор. Па и ону реченицу, не могу на послу да напредујем јер немам тај степен образовања.
Према сазнањима "Блица", завршена је стратегија 2030. која доноси смернице за даљу реформу образовања, али и решења за ове животне и практичне проблеме.
Стратегију је урадио тим бившег министра просвете Младена Шарчевића, сада саветника председника републике Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић за стратешке реформе у образовању и науци.
Подршку реформама дао је председник Вучић, а о намери врха државе да се систем образовања постави на чврсте темеље сведочи и формирање Савета за стратешке реформе у образовању и науци, на чијем је челу премијерка, а копредседници су Шарчевић и министар просвете Бранко Ружић.
Стратегија која утврђује програм рада до 2030. ових дана иде на јавну расправу. Доноси промене у вредновању квалитета рада и факултета и наставног кадра, јасне смернице како се одређује која су занимања Србији потребна, начин за већу повезаност компанија и школа, али и лакшу доступност факултета. Циљ није само унапређење и повећан квалитет образовања, већ и сасвим нови аспект - праведност високог образовања.
"Блиц" есклузивно преноси делове стратегије 2030.
Успешност Наставни кадар
И до сада је било вредновања наставног кадра, али стратегија 2030 уводи и нове елементе. Убудуће вредновање квалитета рада професора гледаће се и кроз податке колико се студената запослило по завршетку студирања у одређених високошколским установа. Колико се њих по завршетку основних студија усавршавало, изабрано у више звање, па и колико је професор имао студената који показују изузетне резултате...
Међу критеријумима за доброг професора ће бити и да ли су послодавци задовољни радом и знањем њихових студената. Пратиће се пут од предшколског до периода после високог образовања. Тако ће један од индикатора квалитета наставног и професорског кадра бити - колико је целокупно стечено образовање њихових ђака успешно кроз потом постигнуту каријеру.
Окарактерисан као посебан циљ "Унапређени обухват и праведност високог образовања"
То практично значи повећање процента студената ниског социоекономског статуса. Управо ће се праведност и ширина остварености образовања у популацији мерити по томе. Циљ повећања броја студената ниског социоекономског статуса има низ планова, који нису сви финансијски. Осим обезбеђења подстицајних средстава, што ће бити озваничено у правилнику о финансијској подршци студентима, биће формиран и фонд за стипендирање. Стратегијом се предвиђају и нови модели учења и дошколовавања, попут увођења студија уз рад, кратких програма обуке.
Стратегија 2030. узима у обзир број студената. Иако је број студената као последица негативних демографских трендова смањен за око 15 одсто у последњих осам година, с друге стране, повећан је проценат популације с високим образовањем. Према последњим доступним подацима Републичког завода за статистику, обухват високим образовањем се повећао са 48 одсто у 2015. на 54,7 одсто у 2019. години, а континуирано расте и проценат популације с високим образовањем - са 18,7 одсто у 2015. на 20,4 одсто у 2019. години.
Таргетиране акције Обазовање одраслих
Иако има помака у доступности образовања одраслих, потребно је и даље радити на његовом ширењу. Анкета о образовању одраслих показује да је Србија далеко од просека ЕУ - стопа учешћа одраслих у неком облику формалног или неформалног образовања или обука, на националном нивоу износила је 19,8 одсто, али је и знатно нижа од просека земаља чланица Европске уније који је износио 45,2 одсто.
Стратегија предвиђа даље правце развоја образовања одраслих - кроз циљане акције, повећање понуде обука које одговарају на различите потребе одраслих, нарочито кроз кратке курсеве на високошколским установама и учење на даљину. Утврђено је да их нема довољно или не одговарају тржишту рада. Стратегија препоручује да се отклоне све формалне препреке за признавање квалификације, преквалификацију или доквалификацију, како би се повећао број корисника.
У домену ефикасности, потребно је повећати понуду провајдера који одговарају на различите потребе одраслих, усвојити моделе финансирања како би образовање одраслих било доступно свима и успоставити јединствену базу, односно регистар доступних обука и институција у образовању одраслих.
Релевантност образовања На националном и међународном нивоу
Провера остварености овог циља гледаће се кроз повећање процента студената који похађају студијске програме у областима који се траже на тржишту рада и који су неопходни за развој државе. Такође и кроз повећање броја студената који су уписали студијске програме на страним језицима (уживо и онлајн), али и повећање броја страних студената на програмима с међународном акредитацијом. Група формирана у оквиру Савета за стратешке реформе тренутно ради на мерама које треба да подстакну сарадњу факултета с послодавцима, привредним и јавним сектором. Када је реч о интернационализацији, Министарство просвете мора да пружа подршку факултетима у студијским програмима на страним језицима на свим нивоима студија. Обезбеђиваће се финансијска средстава за развој онлајн најтраженијих студијских програма на страном језику, а акценат ће бити и на промовисању студијских програма који су акредитовани за извођење на страном језику. Један од циљева је враћање страних студената на домаће факултете. Такође, биће израђен званични онлајн курс за учење српског језика за стране студенте.
|