АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
10.11.2020.
"ФРИЛЕНСЕРИ" ПРЕДАЛИ ЗАХТЕВЕ У МИНИСТАРСТВУ, ПРЕДЛАЖУ ПРОМЕНУ ЗАКОНА О РАДУ
10.11.2020. АУТОР: Вања Ђурић N1
Чланови Удружења радника на интернету предали су Министарству финансија захтеве уз помоћ којих би дошли до решења за радни статус "фриленсера" и начина опорезивања њиховог рада. Пореска управа им од недавно шаље решења и тражи да плате порез за последњих пет година, па износи иду и до неколико хиљада евра. Први захтев радника на интернету је да се слање тих решења обустави, а други преговори са Владом Србије.
Средином октобра Пореска управа позвала их је да дођу и пријаве порезе на зараде из иностранства. Дошли су, али пред врата Министарства финансија и траже да се тај процес заустави. Од пореза не беже, али петогодишње износе сада не могу да плате.
"Фриленс је такав посао, данас је зарада једна, сутра друга, а можда и не буде. Тако да у сваком случају ти све од зараде мораш да чуваш за црне дане... Ти мораш да имаш зараду од бар неких 800, 900 евра да би ти могао да платиш тај порез што врло мало људи има", каже Немања Грујић, графички дизајнер.
Закон о пореском поступку, који
се односи и на ову групу обвезника, постоји од 2001. године. Држава га,
како тврде, једноставно, није спроводила.
"Пореска управа је навела да 99,7 одсто људи није плаћало овај порез и у случају када имате разред од сто ђака, ако 99 падне годину, ко је крив, да ли учитељ или су криви ђаци", упитао је представник Удружења радника на интернету Милан Погачар.
Погачар тврди да су се појединци сами нудили да плате порез, али да је одговор из Пореске био - не знамо како то да вам наплатимо. Сада, када су сазнали, уочени су пропусти и погрешно обрачунате камате.
"Често се дешавало да лица примају новац у доларима, а у записницима стоји евро, тако да смо дошли до закључка да они врло вероватно раде по неком моделу и уопште не уважавају ниједну чињеницу коју су порески обвезници у примедбама подносили", изјавила је правница Катарина Павловић.
Док чекају одговор на жалбе и захтеве које су поднели, предлажу промену Закона о раду. У њему би, кажу, као радници требало да се нађу и "фриленсери". Залажу се и за то да постоји неопорезиви део у висини износа потрошачке корпе.
"Друга ствар је да се пореска основица, односно порези и доприноси смање и да радимо то по моделу прогресивног опорезивања", додаје Погачар.
Сличне предлоге дао је и Центар за истраживање јавних политика. Пореској управи поручују да размотри платне разреде и да оне раднике који зарађују више, по новом систему терете.
"А да ове људе који су мање зарађивали, то сад може да буде 500, 600 евра бруто, у ствари ослободи дуга. То је био пример у Босни, који је нама у ствари врло близак", сматра Бранка Анђелковић из Центра за истраживање јавних политика.
Друго могуће решење је, додаје Анђелковић, да порез на плату из иностранства буде око четири или пет одсто.
|