АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
17.06.2020.
ИЗБОРИ 2020:ЗАШТО СЕ ПРИВРЕДНИ НАПРЕДАК (НЕ) ОСЕЋА У ЏЕПУ СТАНОВНИКА СРБИЈЕ
Пише: BBC News на српском 17. јуна 2020. 09.25
BBC
Када говоре о привредном напретку, политичари често користе различите статистичке податке и листе светских финансијских институција.
Ти подаци су - макар на папиру - углавном тачни, али се често не стављају у шири контекст и неретко служе за стварање искривљене слике, сматрају економски стручњаци у Србији.
Као најчешћи показатељи у Србији користе се подаци о смањењу незапослености, расту бруто домаћег производа, повећању минималне и просечне зараде и отварању радних места.
Док неки осећају бољи животни стандард, а просечна плата прелази 59.000 динара, половина запослених у Србији зарађује мање од 45.000, показују подаци Републичког завода за статистику.
Многи у џепу не осећају то финансијско побољшање о ком слушају са свих страна. "Имамо општу статистичку слику за коју може да се каже да није толико лоша, али када то спустимо на реалан живот, нема озбиљнијег поправљања стандарда, посебно за најугроженије категорије", каже за ББЦ на српском професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.
Ситуација ће се, објашњавају стручњаци, додатно погоршати због пандемије корона вируса.
Просечна зарада - 500 евра
Просечна зарада у Србији коначно је достигла 500 евра, показују званични подаци. Коначно, јер је - макар према најавама - то требало да се деси још 2017, а затим је "термин" померен за крај 2018.
Марта 2020, просечна нето зарада износила је 59.681 (507,39 евра), показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).
Према последњој анкети о радној снази РЗС-а, у Србији је 310.300 незапослених, док је запослено око 2,87 милиона људи.
Сто евра за пунолетне грађане: Мера о којој не престаје полемика The British Broadcasting Corporation
Зараду једнаку тој или већу од ове остварила је трећина запослених, док је половина на рачунима добила износ мањи од 45.000 динара.
Последњи доступни подаци о структури запослених према висини нето зараде из септембра 2019. кажу да је зараду до 30.000 динара имало око 26 одсто запослених, док је 30 одсто зарађивало од 30.001 до 45.000.
Зараду од 45.001 до 60.000 динара имало је 19 одсто запослених, док је износ од 60.001 до 90.000 био на рачунима 16 одсто запослених.
Преосталих 10 одсто запослених зарађивало је 90.001 и више.
Економиста Мирослав Здравковић каже за ББЦ да просечна зарада није добар показатељ реалног стања јер треба имати на уму на основу чега се рачуна. "Једно је да 10 одсто људи прима изнад 1.000 евра, а да већина има мању плату од просека или добија минималац", каже Здравковић.
Просечна зарада у Србији и даље је међу најнижима у Европи, каже професорка Економског факултета у Београду Даница Поповић, а то је главни разлог што се статистички напредак не осећа у џепу појединаца.
"Просечна зарада нижа је само у Албанији (390 евра), Босни и Херцеговини (око 486 евра) и Северној Македонији (око 430 евра).
"Како да становници Србије осете бољитак, када виде да све европске земље - осим три суседа - живе боље", објашњава Поповић.
Она додаје да у Србији људи не раде мање или лошије, већ се "доприноси преливају у џепове оних који су боље повезани". Запослени из 18 од 172 општине и града у Србији у марту су зарадили плату која је једнака или већа од просечне зараде, а сви остали - износ мањи од просека, стоји у извештају РЗС.
Овај податак рачуна се на основу места пребивалишта, па неко ко живи и ради у Београду, а није пријављен у престоници, улази у статистику места из ког је.
ББЦ
Од 17 београдских општина, чак 11 се убраја у поменутих 18 са највишим примањима.
ББЦ
Ако сагледамо бројке, просечну мартовску зараду или већу добило је 615.551 запослених, а око 1,28 милиона добило је мање, пише у одговору који је ББЦ на српском добио од РЗС. Минимална зарада у Србији у марту била је нешто виша од 30.300 динара, али тачни подаци о томе колико људи ју је добило - не постоје, наводе из РЗС.
Процењује се да минималац у Србији прима око 15 одсто запослених.
У одговору РЗС стоји да је "минимална нето зарада обрачунска категорија и не представља износ који ће бити исплаћен раднику, већ се на њу додају топли оброк, регрес, минули рад и остала увећања уколико их има".
То је и разлог због ког није
могуће утврдити, на основу Истраживања о зарадама, колико запослених
прима минималац.
"Модус је вредност која се у одређеној групи најчешће појављује. Модус је адекватна мера и показатељ када се посматрају појаве које имају мање варијетета него што је случај са зарадом", пише у одговору који је ББЦ добио. Такви подаци објављени су у јануару 2018. и тада је најчешћа зарада била 26.000 динара, док је просечна нето била око 49.000.
Најновије најаве су да ће просечна зарада до 2025. бити 900 евра.
Стране директне инвестиције
То је још један податак који се користи као показатељ напретка.
Србија је почев од 2007. привукла више од 31 милијарди евра страних директних инвестиција.
Професор Савић каже да је тачно да Србија предњачи у директним страним инвестицијама, али да је проблем у томе шта се и на који начин ради.
Објашњава да је најчешће реч о најједноставнијим и најмање плаћеним пословима на најнижем технолошком нивоу.
"Углавном је то производња полупроизвода који се извозе и монтирају у некој другој земљи, а онда је ту и укупна зарада коју остварује Србија мала", објашњава Савић.
"Као када пољопривредник продаје кромпир и од тога заради динар или два. Онај ко купи тај кромпир и прави чипс, заради 10. Реч је о истом кромпиру. Ми углавном продајемо кромпир, не правимо чипс", каже Савић.
И економиста Саша Ђоговић каже да не треба занемарити већи прилив ових инвестиција у односу на пређашњи период, али су то улагања оријентисана углавном на делатности које захтевају много рада, уз ниска примања запослених.
"Са таквим инвестицијама не можемо да имамо опипљивији раст животног стандарда, већ он може бити пузећег карактера.
"Треба направити отклон од тренутне економске политике субвенција, а улагања усмерити на високо технолошку производњу и иновације", каже Ђоговић.
Данас динар слави рођендан. Погледајте како се мењао кроз историју. The British Broadcasting Corporation
Побољшање од страних улагања видљиво је јер су отворена радна места, али за раднике "није довољно само да добију посао", каже Савић.
"Када кренете по Србији, видите да је у највећем броју страних компанија које су и подигле запосленост мало оних са сталним запослењем. То имају углавном они без којих компанија не може да функционише.
"На пословима који не захтевају некакву посебну обуку, нико нема стално запослење. То говори не о квантитету, већ о квалитету живота запослених, а он је у добром делу на најнижем нивоу."
Савић додаје да треба да се поштују да радничка права попут оних која се тичу штрајка, плата, борбе за боље услове и боловање. Без обзира на све то, у местима где није било никакве производње, никаквог посла, нова радна места, уз чак и минималну зараду су значајно побољшање, објашњава он.
"Када је Леони отворио фабрику, једна млада жена захвалила је (председнику Србије Александру) Вучићу уз речи да јој је то први приход после 10 година. Тамо су људи задовољни.
"Тамо плата од 300 евра није мало. Али када неко у развијеном граду, где су цене јаче, добије 300 евра, њему то није напредак."
Смањење незапослености
Улагањем и отварањем нових фабрика, неупитно је смањена незапосленост, а према последњој анкети о радној снази РЗС-а, у Србији је 310.300 незапослених, док је запослено око 2,87 милиона људи.
Ово је само један од три различита податка о броју запослених које нуди Републички завод.
Поред података добијених на основу анкете о радној снази, у коју улазе и неформално запослени - води се евиденција на основу званичних података - о регистрованим запосленима и по евиденцији о зарадама.
Према статистици о регистрованим запосленима од 15. маја у Србији их има 2.196.372.
Ту се убрајају сви за које су послодавци поднели пореску пријаву, ангажовани на основу уговора о делу, пољопривредници, власници привредних друштава и предузетничких радњи који не остварују зараду већ профит и запослени на боловању дужем од 30 дана, породиљском одсуству и одсуству ради неге детета.
У статистику на основу зараде, коју остварује око 1,9 милиона људи, не улазе наведене категорије. Убрајају се они за које је послодавац поднео пореску пријаву, а који су радили део месеца, не и претпоследњег дана у месецу, када се према методологији регистроване запослености узима пресек стања.
Када се рачуна стопа запослености и незапослености, узима се највећа бројка, односно подаци из анкете о радној снази, објашњавају за ББЦ у РЗС.
У првом кварталу стопа незапослености је била 9,7 одсто. "Иако је било извесних методолошких прилагођавања 2015, стопа незапослености је рапидно смањена у односу на пре шест-седам година, када је била 24 одсто", објашњава Савић. "Пре пандемије била је једноцифрена, што је заиста добар резултат", каже он.
Getty Images Током ванредног стања послове су највише изгубили запослени у туризму, угоститељству, транспорту људи и трговини
Поред РЗС, податке о незапосленима води и Национална служба за запошљавање.
Према статистичком билтену ове службе, у априлу 2020. било је око 513.000 незапослених.
Савић каже да овде такође треба бити опрезан јер нису сви без посла евидентирани у тој служби.
"Има људи који су изгубили посао и редовно се јављали на биро, али су одустали јер су видели да не могу да га нађу, па су избрисани из ове евиденције", каже он
Савић тврди да на смањење незапослености утиче и одлазак људи у иностранство, као и то негативан природни прираштај.
Бруто домаћи производ (БДП)
Сви производи и услуге настали у једној земљи за годину дана чине њен бруто домаћи производ. То значи да у збир улази све што су на њеној територији произвеле домаће и стране фирме.
Последњих дана стизале су и вести о томе да је у првом кварталу 2020. БДП Србије порастао за пет одсто у односу на исти период 2019.
Професорка Поповић каже да је то тачан, али "бесмислен податак".
Упоредо стижу и вести да би српска привреда могла да се опорави од кризе најраније у наредних шест месеци, а вероватно током 2021.
"Брзина привредног раста се мери у дужим интервалима. Заснивати дугорочне прогнозе на једном тромесечју - крајње је неозбиљно. Као да објављујете резултат маратона - после претрчаних сто метара", каже Поповић.
Професор Савић каже да се не треба превише хвалити БДП-ом, јер је стопа раста рањива из три разлога - великог учешћа пољопривреде, проблема у земљама у које се највише извози и структури рада страних компанија.
"Учешће пољопривреде у БДП-у Србије је високо. То је рањива област и не зависи од нас. Имали смо неколико непогода које су сравниле све са земљом. Пољопривреда је фабрика под отвореним небом, човек ту не може много да спаси.
Наводи да Србије највише извози у Немачку и Италију.
"Немачка предвиђа пад следеће године од девет одсто, како онда ми мислимо тамо да извозимо. Италија је још у горој ситуацији. Она ће се опоравити за неколико година.
"Трећа - већина страних компанија у Србији производи полупроизводе за неког другог. Оне ће радити када те друге компаније прораде." Додаје да постоје земље у којима је равномернија расподела дохотка, па чак и код мањег повећања БДП-а, људи остварују бољитак. Постоје и земље код којих је поларизована расподела, па мањи број захвата већи део колача.
"Њима ни двоцифрена стопа раста неће донети бољитак, јер у релативном смислу мање учествују у расподели. Зато су статистички резултати добри, а животни стандард не иде напред".
Међународни монетарни фонд предвиђа да ће српска привреда у 2020. доживети пад од три одсто, док Светска банка у најбољем сценарију предвиђа пад од два и по одсто.
Процене светских институција су често нереалне, сматра професорка Поповић.
"Светска банка је објавила да Србија може да оствари просечну дугорочну годишњу стопу раста од седам одсто. А на питање новинара - да ли сте свесни да то није успела ниједна европска земља, никада - одговор директорке за Западни Балкан био је - јесам.
Испоставило да је реч о прорачуну који за претпоставку има да у Србији постоје изграђене институције као у Немачкој", каже Поповић.
Илузије и манипулације
Чињеницама и статистичком се доста манипулише, сматрају стручњаци.
"Дуго се бавим истраживачким радом и тешко ми је да сагледам неке показатеље", додаје Поповић.
Саша Ђоговић оценио је да би на јесен илузије могле да се распрше, ако се криза убрза.
За већину трговинских партнера Србије, наредних месеци предвиђен је огроман пад.
Савић каже да Србија има изузетно ниску базу и да је могуће да оствари раст, али је бесмислено говорити о томе у релативном смислу и поредити се са јачим привредама.
"Као када поредите фићу и мерцедес. Фићу можете да надограђујете и лицкате, сипате најбоље гориво, а у мерцедес ништа да не улажете, али зна се ко је бржи."
|