АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
15.06.2020.
МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ НАСИЉА НАД СТАРИЈИМ ОСОБАМАТодоровић: ЗЛОСТАВЉАЊЕ СТАРИЈИХ ЈЕ ЧЕСТО СКРИВЕНО, ПОТРЕБНЕ БРЖЕ ПАРНИЦЕ АКО ДО ПРИЈАВЕ ДОЂЕ
Међународни дан борбе против насиља над старијим особама, 15. јун обележава се данас у Србији и свету. Према оценама стручњака, старије особе које трпе насиље и даље се тешко одлучују да га пријаве.
Пише: Р. Марковић 15. јуна 2020. 08.00 Измењено: 08.00
Фото: илустрација/Црвени крст Србије
Насиље над старијима први пут је споменуто 1975. године као злостављање бакица (granny battering) у Британском научном журналу, али и након 45 година сматра се да је још увек недовољно истражено, а прикупљање и обрада података остају на нивоу спорадичних иницијатива различитих актера.
Подаци Светске здравствене организације показују да једна од шест старијих особа доживи злостављање сваког месеца, а да се тек један од 24 случајева насиља над старијима пријављује.
У Србији, последње истраживање на тему злостављања старијих, које је спровео Црвени крст Србије 2016. показало је да је чак 18, 6 одсто старијих жена и мушкараца доживело неки облик злостављања током трећег и четвртог животног доба. Истраживање је спроведено у девет општина, а учествовало је 616 старијих од 60 година. Психолошко насиље доживело је 15, 7 одсто испитаника, занемаривање 13, 4 одсто, физичко насиље доживело је 7,8 одсто, а сексуално 0,3 одсто испитаника.
Ппрема подацима Републичког завода за социјалну заштиту (подаци центара за социјални рад) 2018. године од укупно пријављених случајева насиља 13 одсто су биле старије особе (2.874 жене и 1.623 мушкарца).
Према речима Наташе Тодоровић из Црвеног крста Србије, насиљу су у скоро свим његовим формама више изложени старији који имају нижи ниво социјалних активности, функционално су зависни и хронично болесни.
"Злостављање старијих је често скривено, потцењено и игнорисано и дуго се сматрало да је оно приватна ствар. Није изненађење да се оно углавном пријављује много мање него што се дешава", наглашава Тодоровић за Danas.rs.
Наташа Тодоровић Фото: Медија центар
На питање колико је Закон о спречавању насиља у породици из 2017. године, помогао да се стане на пут насиљу над старијима, с обзиром да је насиље над старијима најчешће у породици, наша саговорница оцењује да је закон добар али да не препознаје старије као посебно рањиву групу.
"Потребне су и брже парнице ако до пријаве насиља дође", нагласила је Наташа Тодоровић.
Црвени крст Србије и мрежа ХуманаС данашњи Дан борбе против насиља над старијима обележиће на друштвеним мрежама, због још увек актуелне епидемије Covid 19.
"Серијом видео изјава старијих особа и међународних експерата из области људских права старијих и превенције насиља над старијима, које ћемо објављивати на друштвеним мрежама током целе недеље, желимо да поново скренемо пажњу јавности на овај проблем као и на важност деловања читавог друштва да се он реши. Позивамо јавни и цивилни сектор, професионалце и саме старије, да током целе године раде на превенцији дискриминације и свих облика злостављања старијих особа", навела је Тодоровић.
Она је додала да је један од симболичних начина скретања пажње на овај феномен и љубичаста трачица коју би водитељи информативних телевизијских емисија са националном фреквенцијом данас носили, јер сматра да су медији кључан фактор у промени свести и искорењивању предрасуда и стереотипа који доводе до насиља и злостављања.
"Током епидемије COVID-19 старије особе су посебно биле под ризиком од ејџизма, финансијског злостављања и занемаривања. Ово је још једно подсећање колико је важно да читаво друштво буде укључено у борбу против свих облика злостављања старијих, нарочито уз свест о томе да се животни век продужује и да наша друштва постају све старија. Људска права старијих данас су људска права нас сутра. Станимо уз старије и подржимо достојанствено старење #препознај #реагуј", навела је Тодоровић.
С друге стране, да постоји безброј разлога због кога жене ћуте а трпе насиље од свог мужа, партнера, своје деце, од других особа указала је у ауторском тексту "Зашто жене не треба да ћуте ако трпе насиље", председница Удружења грађана "Снага пријатељства" - Амитy Надежда Сатарић.
"Може то бити страх од насилника, осећај срамоте, нарочито када су деца или чланови ближе породице злостављачи, осећај кривице, сумње да ће било ко веровати у њихову причу, сумња у спремност система де се бави конкретним проблемом и да ефикасно заштити жртву, односно, казни насилника или га спречи да чини поновљене акте насиља, зависност од насилника... Ни једна особа не заслужује живот у насиљу", поручила је она.
Без података о насилљу над старијима у институцијама
"Према подацима СЗО стопе злостављања старијих особа су високе у установама као што су старачки домови и установе за дуготрајно збрињавање, а два од три службеника су пријавила да су починила злостављање у прошлој години. Код нас није урађено ниједно истраживање које се односи на насиље над старијима у институцијама. Овакво истраживање би омигућило већу превенцију и унапређење услова рада и квалитета живота старијих", оценила је Наташа Тодоровић.
Обележавање од 2006.
Дан борбе против насиља над старијима први пут је у свету обележен 15. јуна 2006. године, на иницијативу Међународне мреже за превенцију насиља над старијима (ИНПЕА). У Србији је први пут овај датум обележен 15. јуна 2007. године на иницијативу Црвеног крста Србије и мреже ХуманаС. Од тада се сваке године овај датум обележава уз сарадњу јавног и цивилног сектора. Уједињене Нације су на заседању Генералне Скупштине одржаном 19. децембра 2011. године у Њујорку резолуцијом 66/127 званично препознале злостављање старијих као јавно-здравствени и социјални проблем који угрожава здравље старијих и крши њихова људска права, па је 15. јун као Дан борбе против насиља над старијима уврштен у календар УН.
Како препознати злостављање старијих?
Облици злостављања старијих
особа могу бити: психолошко - увреде, оптужбе, принуде,
игнорисање, посматрање с висине; физичко - ударање, штипање,
батине, претње насиљем и смрћу; сексуално - силовање, силовање у
покушају, непримерено додиривање и неадекватан ласциван речник;
финансијско - искоришћавање зарада остварења финансијског добитка,
на пример узимање штедње без дозволе или онемогућавање приступа приходу
или имовини; занемаривање - ускраћивање намирница или давање
неадекватне хране, напуштање, ускраћивање хигијенских радњи или чисте
одеће, излагање социјалној изолацији; структурно - системско
злостављање у коме друштво одриче вредност старијим мушкарцима и женама.
|