Мере социјалног дистанцирања су многе раднике приморале да своје радне обавезе извршавају од куће. У Европској унији 2019. године 5.4 одсто запослених је радило од куће, показују подаци Европског завода за статистику (ЕУРОСТАТ). Србија је мало испод европског просека.

Пише: Милош Ђошић

24. априла 2020. 15.00 Измењено: 15.01

У Србији старији запослени чешће раде од куће него млади

Фото: Pixabay/Anrita

Подаци за Србију у бази података ЕУРОСТАТ-а када је реч о раду од куће постоје од 2012. године када се бележи учесталост од 6.8 одсто. Ова стопа, међутим, константно опада све до 2017. када је износила 3.1, а затим поново почиње да расте.

Прошле године је 4.9 одсто запослених радило од куће, што је за о.5 испод европског просека.

Од куће су чешће радили старији 50-64 са 6.4 одсто, него млади 15-24 са 2.6 одсто.

Када је реч о заступљености према половима, слично као у ЕУ, у Србији жене чешће раде од куће (5.7 одсто) од мушкараца (4.3 одсто).

Просек за ЕУ 5.4 одсто (2019.)

Последњих десет година овај индикатор је био константан и кретао се око 5 одсто.

Када је реч о онима који делимично раде од куће бележи се раст са 6 одсто 2009. на 9 одсто 2019. године.

Поредећи податке за протеклу деценију, удео самозапослених у посматраној популацији који ради од куће је већи од радника који обично раде на даљину, и уз то бележи раст од 16.2 одсто 2009. до
19.4 одсто 2019.

Жене су 2019. нешто чешће од мушкараца пријављивале да раде од куће, 5.7 одсто у поређењу са 5.2 одсто.

Старије особе чешће раде од куће показују подаци ЕУРОСТАТА. Тако је у старосној групи 50-64 година са 6.6 одсто овај тренд заступљенији него код млађих особа старости 15-24 са само 2.1 одсто.

Показало се да запослени у Холандији и Финској најчешће деле радни и стамбени простор са око 14 одсто. Следе их Луксембург (око 11 одсто) и Аустрија (око 10 одсто).

Супротно, најмањи број запослених који ради од куће забележен је у Бугарској (0.5 одсто), око један одсто у Румунији, Мађарској и на Кипру, и близу два одсто у Хрватској и Грчкој.

Извор