АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
07.04.2020.
Економија/ДАНАСКАКО ПОМИРИТИ РАСТ БРОЈА НЕЗАПОСЛЕНИХ НА ЕВИДЕНЦИЈИ НСЗ СА ПОВЕЋАЊЕМ БРОЈА РАДНИКА У ПОДАЦИМА ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ОБАВЕЗНОГ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА: ПРИВАТНИЦИ ОДЈАВЉУЈУ РАДНИКЕ, ДРЖАВА ПРИЈАВЉУЈЕ
Само на први поглед, контрадикторни су подаци према којима је у Србији број запослених за стално, након увођења ванредног стања порастао за око 400 људи, а да је истовремено забележен и раст оних који су се из радног односа пријавили на евиденцију незапослених.
Пише: М. Н. Стевановић 07. априла 2020.
Међутим, стручњаци објашњавају да је увећање броја новозапослених "повукао" јавни сектор где је у стални радни однос примљен велики број оних који су радили по уговорима као и оних са првим запослењем, што се у највећој мери догодило у здравству.
С друге стране, "прилив" у Националној служби за запошљавање потиче из приватног сектора и убрзава се упркос мерама које је држава најавила како би се сачувало што више радних места.
У Централном регистру обавезног социјалног осигурања кажу за Данас да је до средине марта, након чега је уведено ванредно стање, број пријављених на неодређено време износио 1.562.478 лица.
- У току марта и априла број запослених лица се свакодневно мењао (у опадајућем тренду). Последњих дана је тренд пораст броја запослених на неодређено и закључно са 5. априлом број пријављених износи 1.562.875 - наводе у Централном регистру где пријаву и одјаву запослених фирме обављају електронски.
У Националној служби за запошљавање кажу да се током марта и почетком априла пријавило 3.667 нових лица.
- Од тог броја 2.047 лица (од чега у априлу 900 лица) је било у радном односу и поднели су захтев за новчану накнаду за случај незапослености. Остала новопријављена лица су поднели пријаву из других разлога, а највећи број због учешћа у програмима субвенција које обезбеђује НСЗ - наводе у одговору Данасу.
Ипак, претпоставља се да је незапослених више јер немају сви радници могућност да се преко интернета пријаве на евиденцију, многи од њих немају ни намеру да то учине, па је прави број незапослених у периоду од када траје ванредно стање тешко утврдити.
Према речима Михаила Арандаренка, професора на Економском факултету у Београду, да држава није најавила мере подршке, број затворених радних места био би сигурно већи.
- Иако су дате краткорочно, до лета, без њих би се послодавци лакше одлучивали да поделе отказе или затворе фирме. Такве мере су углавном и друге државе најавиле, и то је био добар и психолошки потез и стратегија за куповину времена. Како ће се све даље одвијати нико не зна, с обзиром да је рецесија већ ту, следује и депресија, јер ће касније бити потребно време да се "похватају конци", све везе које су се покидале - каже Арандаренко и додаје да је већ сада извесно да туризма готово неће бити, очекује се врло мало угоститељства и већ је јасно да ће период опоравка дуже да траје.
Да мере нису дале очекиване резултате јер су конципиране тако да превише споро могу дати позитивне резултате а негативни ефекти већ су приметни, сматра Јован Зубовић, директор Института за економска истраживања.
- Људи су простом рачуницом схватили да не могу да преживе и дочекају оно што је држава предвидела. У суштини, требало је да мере буду много директније и да брже ступе на снагу. Тачно је да сада не постоји модел шта треба применити, неке државе су биле брже и конкретније, друге су урадиле исто што и ми. У суштини, потребно је да се много више поразмисли шта све може бити. Код нас се пошло од претпоставке да ће се за три месеца све вратити на старо, а та полазна претпоставка, сада је јасно, била је погрешна јер за три месеца ништа неће бити исто, па мере већ сада треба мењати - објашњава Зубовић.
Он истиче да о незапослености немамо праве податке јер се на НСЗ не пријављују сви незапослени, тако да је број којим се барата у великој мери потцењен. Сада немамо ни егзактну рачуницу ефекта донетих мера а слика ће бити нешто јаснија када самозапослени и пољопривредници почну да достављају своје извештаје.
- У студији коју смо у Институту направили, има процена да је већ од првог дана угрожено око 400.000 радних места и највише пажње је требало усмерити на те категорије које потичу из хотелијерства, сектора услуга, производње и прерађивачке индустрије јер и тамо где је рад настављен, морао је да буде смањен због примене здравствених мера. Тако велики број погођених људи требало је третирати другачије, не минималац који стиже за два месеца већ је много више требало изаћи у сусрет фирмама ослобађањем од пореза и доприноса а да се касније подвлачи црта - наглашава Зубовић и закључује да је ово непланско трошење буџетских средстава којих и иначе немамо довољно.
Процедура за онлајн пријаву на биро
Право на новчану накнаду у Србији има свака незапослена особа која је била обавезно осигурана за случај незапослености најмање 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци. У ванредном стању незапосленима није укинута могућност да се пријаве за ову врсту накнаде, и то може да се учини и електронски и то тако што ће се на мејл НСЗ послати неопходна документација.
Будући корисник тако треба да приложи електронски формулар за остваривање новчане накнаде и образац за пријављивање на евиденцију електронским путем. Неопходно је у мејлу доставити НСЗ-у и потврду о укупном стажу или копију радне књижице, личну карту, потврду од послодавца о зарадама и о промени, односно ођави са обавезног социјалног осигурања. На сајту НСЗ налазе се детаљније информације, као и списак са мејловима на које документација може да се пошаље (другачије су имејл адресе од града до града).
Међу документима који се траже је и решење о претходним примањима новчане накнаде са бироа. Уколико неко нема то решење, пријаву може послати и без тога, само то нагласити у телу мејла, а службеници НСЗ ће то проверити. Како нам је речено у једној од београдских филијала, када провере све документе у што краћем року јављају се са повратном информацијом. Љ. Б.
|