АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
07.04.2020.
Блиц Бизнис / Привреда и финансијеДИРЕКТОР БЕОГРАДСКЕ БЕРЗЕ: ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА БИЋЕ ЛЕК ЗА КОРОНА-КРИЗУ
М.А. 07.04.2020. Синиса Крнета, Београдска берза
Београдска берза је доживела крах током кризе 2008. године и тек током 2019. године коначно смо почели да убиремо плодове мукотрпног рада усмереног ка кључним питањима развоја тржишта капитала, укључујући и раст свести кључних стејкхолдера, и у приватном и у државном сектору, о значају, потенцијалу и снази тржишта капитала у грађењу богатијег и здравијег друштва. У комуникацији и са једнима и са другима током трајања актуелне кризе, слободан сам да закључим да је та свест на још вишем нивоу, каже директор Београдске берзе Синиша Крнета у интервјуу за пословни портал еКапија.
"Знам да ће бити тешко, вероватно теже него икад, али много тога данас упућује на закључак да ће тржиште капитала коначно бити уврштено високо на листу медикамената наше економије, али и друштва у целини", оптимистичан је Крнета. За то има и (делимичног) разлога, с обзиром на то да су последњих дана индекси поново узлетели након суноврата од почетка кризе, мада је инвестициона активност остала мала.
Протеклог месеца видели смо прво пад берзанских индекса, па нагли опоравак. Шта је томе допринело?
Ништа неуобичајено у кризи оваквих размера. Наиме, велики шокови у економијама и у друштву праћени су небројеним непознаницама. Извесно је једино да је криза глобална, а штете огромне, у сваком смислу.
Свака нова вест креира инфлацију новог таласа песимизма, који тек повремено бива коригован у смислу претходног интензитета реакције.
Одатле, потпуно је очекивано и разумљиво да тржишта капитала буду изразито волатилна у времену снажне кризе.
Како наше тржиште капитала, с обзиром на то да је плитко и недовољно ликвидно, реагује на актуелну кризу изазвану пандемијом корона вируса?
Без обзира на вишедеценијски проблем са квалитетом доступних хартија од вредности и последично ниском ликвидношћу тржишног материјала, Београдска берза је организационо веома снажно устројена. Још крајем фебруара почели смо са припремама на активирању плана континуитета пословања у складу са актуелним околностима у вези са пандемијом корона вируса. Дакле, организационо смо врло припремљени и способни.
Реакција тржишта је друга страна медаље. И без актуелне кризе, тржиште хартија од вредности којим управља Београдска берза је најмање последњих 13 година у перманентној кризи, пре свега због недостатка квалитетног тржишног материјала који би тржишно био интересантан инвеститорима. У оваквим околностима, тржиште реагује на истоветан начин као и друга тржишта капитала, најчешће одложено. Када је реч о интензитету реакције, треба разумети да неликвидна тржишта капитала по дефиницији реагују бурније, с обзиром на разређеност њихове дубине, те су отуда понирања много дубља. Овога пута, на нашем неликвидном тржишту тог дубљег-од-просечног понирања нема, што ће се детаљније анализирати.
С друге стране, реакције на свим тржиштима која нису од глобалног значаја су увек одложена, те стога и не чуди што су реакције на нашем тржишту увек одложене у односу на водећа светска, некад чак и регионална тржишта.
Да ли се у оваквим кризама више него икад осећа одсуство великих јавних предузећа и недостатак квалитетнијих хартија на берзи?
Србији одавно недостају такве компаније на Београдској берзи. Упркос чињеници да би у оваквим временима губиле на вредности своје тржишне капитализације, присуство на берзи би им омогућило далеко већи избор тржишних и пословних медикамената за лечење штете којој ћемо сви бити изложени током и након ове вирусне кризе.
На почетку ове кризе изјавили сте да Берза има аутоматски вођене механизме који се активирају у кризним ситуацијама и спречавају драматичне ломове у берзанском трговању, односно драстична смањења или повећања цена акција? Да ли су они помогли?
Наравно. Ти механизми нису наш изум, али смо веома поносни што смо у условима изразито дугог неповољног амбијента за рад тржишта капитала у Србији, успели да их имплементирамо и на Београдској берзи. Колико помажу, најбоље је установити прегледом интензитета дневних осцилација нашег водећег индекса од почетка кризног периода.
Како сада стоји БЕЛЕX15, каква је ситуација са ценама акција компанија и шта можемо да очекујемо у априлу?
Практично, губитак тржишта од почетка ове године, мерен вредношћу индекса БЕЛЕX15, еквивалентан је у потпуности губицима оствареним током марта. Цене акција компанија и вредности индекса континуирано су и интензивно понирале све до 24. марта. Од тада, укључујући и прве дане априла, сведочимо тзв. корекцији цена навише. То може да значи да је иницијална реакција била брутална и преескалирана, што су у оваквим кризама, потпуно очекивана понашања инвеститора. Са друге стране, може да значи и да постоји вера инвеститора у смислу сагледивости времена нормализације и животних и економских активности, те последична припрема за ново-старо време. Могућ је и трећи мотив који ће определити понашање инвеститора, али мислим да га нико не жели.
Колики је био укупан промет у трговању на Берзи у првом кварталу, и на тржишту акција и када је реч о трговању државним обвезницама?
Можда ћете се изненадити, али просечна вредност промета у првом кварталу ове године, и акцијама и обвезницама, веома је конкурентна просецима из претходних година. То не би требало да изненади, јер и за пад и за раст вредности финансијских инструмената мора да постоји одређено погонско гориво - у овом случају промет.
Каква су даља очекивања у погледу инвестиција?
Инвеститори се, између осталих критеријума, дела и према апетиту ка преузимању ризика. Одатле, на тржишту ће их увек бити. Због тога је тржиште пер се, једна веома здрава околност у сваком друштву.
Стручњаци кажу, а и искуство говори, да је пад динара у наредном периоду неминован. Како ће се то одразити на инвестиције, с обзиром да слабљење домаће валуте смањује реални принос који инвеститори остварују на берзи?
Не бих желео да коментаришем таква очекивања. Какве год да су околности, инвеститора ће на тржишту увек бити, у мањем или већем броју. Кључна ствар за свако тржиште капитала и сваку берзу јесте питање, пре свега, квалитета доступних инвестиционих алтернатива и њиховог броја. Управо недостатак значајнијег броја таквих хартија од вредности представља највећу опасност по Београдску берзу, а не курс динара.
Шта по би вама требало да се учини да би се сачувала активност на берзи?
Прошле године је започет рад на изради националне стратегије за развој тржишта капитала. Разумљиво, она неће бити завршена у предвиђеном року због новонастале ситуације. Иначе, сви инпути Београдске берзе за дату стратегију, тек ће добити на значају.
Упоредите ову кризу са оном из 2008?
Генерално, огромна је разлика између тих двеју криза. Она из 2008. године, дошла је из финансијског сектора и дохват концентирчних кругова из епицентра те кризе био је сагледив и, по мом суду, ни приближно упоредив са размерама ове кризе. Овде је тешко идентификовати индустријски сектор који неће бити значајно оштећен.
Чак и производња специфичне медицинске опреме која у овом времену бележи успон, доћи ће на свој ред услед ове кризе.
За Београдску берзу је, ипак, криза из 2008. године мајка свих криза, барем ми тако сада делује. Наиме, тада су огољени сви привиди о темељима изградње тржишта капитала који су били веома широко распострањени, чак и у стручној јавности. Те 2008. године, криза српског тржишта капитала је дијагностикована и она траје до данас.
|