АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
06.03.2020.
МИГРАЦИЈЕ МЛАДИХ: ДА ЛИ ЈЕ БЕОГРАД УСПУТНА СТАНИЦА
06.03.2020. Извор: Нова економија
Млади се из Србије исељавају због економских разлога и очекивања већих прихода, али и због недовољно развијеног система подршке у земљи и неповерења у институције. Држава је препознала проблем емиграције као кључан, али тек ћемо видети какви ће бити резултати практичних мера које се тренутно предузимају, оцењено је током панела "Миграције младих: Да ли је Београд успутна станица?"
Пре почетка панела, директор регионалне канцеларије Фридрих Еберт фондације за Србију и Црну Гору Макс Брендле је навео да истраживање које је та организација спровела у региону указује да чак 66% младих из Србије планира да напусти земљу, што је највећи забележени удео од свих држава југоисточне Европе.
Професорка Географског факултета Универзитета у Београду Даница Шантић рекла је да би веће шансе за запослење, боља социјална и здравствена заштита и једнаке шансе за напредовање били фактори због којих се не би иселили из своје општине.
У истраживању које је Шантић са тимом Географског факултета спроводила за Кабинет министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику су такође покушали да утврде и најважније разлоге због којих би се млади иселили.
"Ту су мало другачији резултати. Као основни разлог због ког људи желе да се иселе јесте лоша економска ситуација", наводи Шантић.
Истраживање је обухватило око 3.500 становника а спроведено је и 200 интервјуа са младима из Лесковца, Ужица, Зајечара и Зрењанина.
Утврђено је да Београд више није центар миграција, зато што свега 9,11% планира да се пресели у престоницу, али се напомиње и да је цео Западни Балкан захваћен процесима емиграције.
"У Босни и Херцеговини је ситуација још драстичнија. И у Црној Гори и у Северној Македонији се повећава обим исељавања, а ако бисмо узроке морали да сведемо на једну реч, на заједнички корен, на целом Западном Балкану је то 'незадовољство'", навела је Шантић.
Иван Бркљач, оснивач цо-ливинг простора "Мокрин хоусе", платформе "Тачка повратка" и један од људи који се са Запада вратио у Србију, навео је да су представници клубова из дијаспоре као најважнији предуслов за укључивање у друштвени живот у Србији тражили директан канал комуникације са извршним властима.
Конкретне мере које су до сада предузете су формирање "Тачке повратка" као платформе на којој потенцијални повратници могу да се информишу о својим правима и законским процедурама које требају да испуне ако желе да се врате у Србију.
Поред тога, повратници су у Србију без опорезивања раније могли да унесу до 5.000 евра, а сада се имовина повратника који су до десет година провели у иностранству до 20.000 евра не опорезује, а преко десет ни те границе нема, а послодавци који запосле повратнике за три пута већу просечну плату добијају умањење пореза на доприносе од 70%.
"Повратници нису само људи који желе да се врате у Србију, већ и људи који желе да учествују у друштву у Србији. Није иста диаспора у Норвешкој и у Пало Алту. Желимо да мапирамо те кластере (дијаспоре) и повежемо на пример ИТ сектор у Калифорнији са овдашњим ИТ сектором. Са друге стране, Спска академска мрежа 'Никола Тесла' из Штутгарта је академска, желимо да подигнемо ниво знања у Србији", појашњава Бркљач.
Он је додао и да је више од половине чланова кабинета премијерке Србије Ане Брнабић повратници из дијаспоре, а да садашња Влада циркуларне миграције виде истовремено и као проблем и као шансу за развој Србије.
Процене да се сваке године враћа у Србију враћа 10 до 15 хиљада људи, али се не зна колико се задржавају, наводи Бркљач.
Правна заступница Синдикат УГС "Независност" Ивана Павловић је навела да ће до 2050.године тржиште радне снаге бити мање за 20%, а да радници траже достојанствен живот, који подразумева рад који је уговорн и добро плаћен.
"Миграције треба схватити и као привремено упућивање радника на рад у иностранству (деташман). Слобода кретања и мобилност радне снаге је свакако један од постулата Европске уније, а сада се поставља питање како да ускладимо наше прописе са европским директивама... Република Србија има неколико билатералних споразума којима су грађанима Србије гарантована иста права и иста зарада као и грађанима земаља у које одлазе", казала је Павловић.
Навела је и да је у децембру основано Коордианционо тело за економске миграције и да "сада треба да видимо шта ће они да учине за првих 90 дана рада (када треба да видимо прве резултате)".
"Хајде да видимо шта кажу та истраживања и да видимо какве ће нам будуће акције бити", казала је Павловић.
На питање какво је стање на тржиште рада у унутрашњости, односно каква је понуда младих и квалитетних радника ван већих градских центара, Павловић наводи да је недостатак грађевинских радника регионални проблем, да за то треба кривити и унутрашње миграције, али и да је ситуација на појединим тржиштима "веома забрињавајућа".
Стефан Ђорђевић, генерални секретар Кровна организација младих Србије (КОМС), наводи да материјални аспект исељавања свакако јесте присутан, али да млади одлазе и због неквалитетног образовања, конкретније систем лажних диплома, због чега имају утисак да ће преко познанстава или партијске књижици лакше добити посао него својим формалним и неформалним знањима.
"То је један од разлога зашто желе да се катапултирају одавде... Суочавамо се и са менталитетом (у Србији) као изазовом. Системски проблем не можемо решити доношењм нове стратегије. Србија има 500 стратегија за разне проблеме, а иза већине не стоје конкретни акциони планови", рекао је Ђорђевић, и додао да се стално оснивају нова тела за решавање проблема, иако стара са сличним надлежностима већ постоје.
Комплексан проблем исељавања младих делимично је изазван и релативном немоћи младих у друштву, додаје Ђорђевић, наводећи као пример да у Србији има 17% младих, а да их је у парламенту "свега троје или четворо".
"Истраживање показује да млади не остају да живе са својим породицама зато што им мајке добро кувају, већ због опште економске ситуације, неповољних услова кредитирања.. О одласку најчешће размишљају када схвате да се неће осамосталити до своје пете деценије", наводи Ђорђевић.
Он је навео и да су организовали дијалог младих са премијерком и да тај разговор није био "леп и пријатан", али да је велики корак то што су могли да изнесу своје мишљење некоме ко је изгледа заиста заинтересован за проблеме младих.
Као добар пример праксе локалне самоуправе која се адекватно брине о интересима младих, Ђорђевић наводи Лозницу, која размишља и спроводи мере уперене на враћање младих стручњака, који су тамо препознати као развојни потенцијал општине.
"Нажалост, такви програми су изоловани... Системска брига о младима треба да се спроводи на локалу, не у министарству", закључује Ђорђевић.
У дискусији која је уследила, остали учесници су наглашавали своје ставове да се мора утврдити и да ли међу емигрантима постоје диспаритети између чланова странака и остатка младих,
Наглашено је и да је Србија једна од водећих извозника људског капитала, као и да дијаспора нема много поверења у домаће институције.
Панел су организовали су Фридрих Еберт Фондација у Србији, у сарадњи са Business Info Group.
|