АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
20.02.2020.
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА И ДАЉЕ НЕДОСТУПНА НАЈОСЕТЉИВИЈИМ ГРУПАМА
Фото: Pixabay 20.02.2020. 16:17 А11 0 коментара
Србија нема свеобухватну стратегију за борбу против сиромаштва иако у њој живи 1.800.000 грађана који су у ризику од сиромаштва, а социјална давања за најугроженије су најнижа у Европи, саопштила је Иницијатива А11 поводом Међународног дана социјалне правде.
"Србија још један Светски дан социјалне правде дочекује са застрашујућим подацима о сиромаштву, одсуством било какве одрживе политике у погледу унапређења социјалних и економских права грађана и грађанки и без ефикасног система заштите ових права... Новчана социјална помоћ износи нешто преко 8.000 динара, а већина корисника прима је само девет месеци у току године", наводи се у саопштењу.
А11 додаје и да је скоро 10.000 корисника новчане социјалне помоћи до сада било принуђено на неплаћени рад како не би изгубили право на социјална давања.
"Ове мере, иако уведене још 2014. године као мере за активацију корисника социјалне помоћи, довеле су само до тога да су најугроженији додатно угрожени, а да се социјална давања схватају искључиво као трошак за државни буџет", оцењује се у саопштењу А11.
Та организација је казала и да је здравствено осигурање и даље је недоступно најосетљивијијим групама грађана без докумената или пребивалишта, међу којима су скоро искључиво припадници ромске националне мањине.
"Поред тога, нови Закон о здравственом осигурању могао би озбиљно да погоди особе које се лече од карцинома. Овим изменама је предвиђено да се покрива најмање 65% трошкова лечења за болести за које је прописан обавезни превентивни преглед за лице које се није на тај преглед одазвало. То значи да они који не оду на превентивни преглед којим би се могла открити болест у раној фази, неће имати покривене трошкове лечења у потпуности", наводе у А11.
Иста организација наводи и да у Србији преко 70% домаћинстава има проблеме са плаћањем трошкова становања и да "доношење националне стамбене стратегије касни неколико година".
"Кризом у области становања држава се бави на неадекватан начин па тако као приоритет ставља јефтину станоградњу за припаднике служби безбедности, издвајајући 64.000.000 евра за ту намену. Овај пример показује да се приоритети приликом буџетских издвајања не рангирају према реалној угрожености одређене категорије становништва и да се решавању стамбених потреба грађана приступа селективно".
А11 подсећа и да се у последњих неколико година закупцима социјалних станова и станова намењених избеглицама и расељеним лицима наплаћује порез на имовину, а да Уставни суд годинама не решава питање уставности овог пореза.
"Коначно, поред свих побројаних проблема који доприносе све већем социјалном раслојавању и расту неједнакости у нашој земљи, важно је нагласити да је Србија одбила да ратификује Опциони протокол уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима који би грађанима омогућио приступ међународној заштити економских и социјалних прва", закључује се у саопштењу.
|