АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
10.10.2019.
ОДЛИВ РАДНЕ СНАГЕ: ГОДИШЊЕ СЕ ИСЕЛИ 51.000 ЉУДИ
Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА | 10. октобар 2019.
Забрињавајући подаци Европског статистичког завода о одливу радне снаге из наше земље. Са Западног Балкана у посматраном периоду отишло 228.000 или 20 одсто радника
Фото Милена Анђела
СРБИЈУ месечно напусти 4.250, а годишње око 51.000 људи, показују подаци Европског статистичког завода. За исто време са подручја Западног Балкана отишло је 228.000 младих што је око 20 одсто радне снаге.Званични подаци наше државе, међутим, говоре да је од 2002. до 2011. у иностранство отишло 150.000 грађана Србије. Истраживање које је спровео кабинет министарке задужене за демографију и популациону политику Славице Ђукић Дејановић показало је да три четвртине њих не планирају да се врате.
- Попис становништва који ће бити спроведен 2021. године даће прецизније податке о одливу мозгова, али не мислим да ће они бити бољи од претходних - сматра министарка.
Искуства држава из нашег окружења, које су постале део ЕУ, показују да је одлив радно способног становништа последњих година веома велики. Према мишљењу ММФ, смањивање радне снаге може да буде спречено само на два начина - унапређењем права радника и повећањем зарада.
СВАКИ ПЕТИ ЗАВРШИО СТУДИЈЕ
Према резултатима последњег пописа становништва из 2011. године, просечна старост 150.000 наших грађана који су од 2002. до 2011. отишли у иностранство је 28,7 година. Сваки пети међу њима имао је диплому високе школе или факултета.
Један од начина за то је и неформална едукација која се спроводи кроз регионални пројекат "Права у раду, рад на правима", који потенцира да је задовољство радним животом важан сегмент целокупног живота. Пројекат Развојног центра за младе из Београда реализује се од децембра 2018, а започет је испитивањем информисаности младих о сопственим правима и положају у радном окружењу, на узорку од 1.000 запослених у јавном сектору.
- Задовољан радник је најпродуктивнији, зато је важно правовремено информисати младе како о правима, тако и о обавезама које проистичу из радног односа - каже Александра Кнежевић, програмска директорка. - Пратећи потребе младих испитаних кроз истраживање, обучени едукатори разговарали су са вршњацима о мобингу, правима која проистичу из материнства, отварању боловања, коришћењу слободних дана...
Препорука је да се минималне зараде морају да подигну или да се ради на побољшању права радника, што је и циљ пројекта.
- Међу младим људима који су учествовали у истраживању чак 80 одсто њих није знало како да оствари своја права, нити су детаљно прочитали свој уговор - кажу организатори. - Слично је и са осталим земљама ЕУ учесницама пројекта.
Министарка Славица Ђукић Дејановић сматра да би требало размишљати о оним младим људима који не планирају да се врате у Србију, а чија знања, искуство, контакти и финансијска средства могу бити и развојни потенцијал Србије.
|