АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
10.08.2019.
КАКО ДО ПРИВАТНЕ ПЕНЗИЈЕ, КОЈУ УПЛАЋУЈЕ 200.000 ЉУДИ: ПРИНОСИ ТРИ ПУТА ВЕЋИ НЕГО КАМАТА НА ШТЕДЊУ, АЛИ СВЕ НОСИ И ЈЕДАН ВЕЛИКИ РИЗИК
БЛИЦ / БИЗНИС / МОЈ НОВЧАНИК М.А. 10.08.2019 ФОТО:
СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА
У Србији је данас радни век 3,4 године дужи него пре девет година, а управо слабост пензионог система, уз повећану емиграцију, условљава да садашњи запослени морају све дуже да раде. Граница за пензионисање је све виша, па се тренутно мушкарци у нашој земљи пензионишу са 65 година, док ће нежнији пол ту границу достићи 2032. године.
Многи се питају да ли ће државни пензијски фонд уопште опстати до тренутка када достигну старосну границу за пензију, а још више младих генерација размишља хоће ли моћи да опстане са сумом која им буде стизала од ПИО фонда. Зато се све више њих одлучује за приватне пензије, односно чланство у неком од добровољних пензијских фондова, како би део својих прихода издвајали као штедњу за старост.
Подаци Народне банке Србије показују да је приватну пензију у Србији крајем јуна уплаћивало 197.525 грађана, што је око 9 одсто запослених. Међу њима је 39 процената оних који самостално уплаћују приватну пензију, док за 61 одсто то чине послодавци.
Просечна уплата износи 4.569 динара, а из НБС наводе да су током последњих пет година укупне уплате средстава у добровољне пензијске фондове бележиле раст.
Према последњим доступним подацима НБС за јун 2019. године, просечан принос добровољних пензијских фондова износио је 3,6 процената, што је око 12 пута више од просечне камате на штедњу у банкама (око 0,3 одсто). Било је фондова са мањим, али и са значајно већим приносима, па тако један пример са годишњим приносом од 9,5 одсто показује да сви који су 25 година уплаћивали по 2.000 динара месечно могу да рачунају да ће после пензионисања сваког месеца у наредних 20 година примати пензију од 21.000 динара.
ФОТО: АНДРИЈА ВУКЕЛИЋ / РАС СРБИЈА
Како постати члан добровољног пензијског фонда
Они који желе већу пензију у виду додатка из приватних фондова потребно је да најпре пронађу један од сигурних и регистрованих фондова. Поред његовог финансијског стања и стопе приноса, један од фактора при избору фонда треба да буде и висина накнада која се плаћа за услуге друштва за управљање, али је значајна информација да уколико нисте задовољни пословањем фонда који сте одабрали можете га променити.
Након прикупљања информација о правима и обавезама, следи потписивање уговора о чланству и плаћање накнада - приликом уплате пензијских доприноса (највише 3 одсто вредности уплате) и за управљање добровољним пензијским фондом (до 2 одсто вредности имовине фонда на годишњем нивоу).
Ко може да уплаћује
Доња старосна граница не постоји и свако ко има мање од 70 година може да буде члан фонда, без обзира да ли је запослен или не, односно да ли је домаћи или страни држављанин. Све је чешћа пракса да родитељи почну са штедњом за своју децу одмах по њиховом рођењу.
У фонд може да уплаћује и други појединац или фирма за рачун физичког лица, а то може да ради и синдикат за своје чланове, као и послодавци за своје запослене.
ФОТО: О. БУНИЋ / РАС СРБИЈА
Сами бирате када и колико
Олакшавајућа чињеница за улагање у приватне пензијске фондове је што уплате не морају бити редовне, већ клијенти имају слободу када уплаћују новац и могу да бирају износ за уплату. Минимални месечни износ пензијског доприноса је око 1.000 динара, у зависности од фонда.
Како би подстакла штедњу у добровољном пензијском фонду, држава је предвидела пореске олакшице и за послодавце, али и за запослене који уплаћују допунске пензијске доприносе у фондове. Тако су послодавци ослобођени плаћања пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање до максималног непорезивог износа, а запослени који уплаћују путем административне забране ослобођени су плаћања пореза на доходак грађана.
С друге стране, ако корисник у неком тренутку одлучи да више не уплаћује новац, не постоје никакве правне санкције које би сносио. У том случају, уплаћени новац остаје на рачуну клијента док не стекне законско право да га користи, што је данас са навршених 58 година.
Од чега зависи висина приватне пензије
Приватна пензија не зависи од дужине радног стажа, већ од редовности уплата, дужине периода у коме вршите уплате и начина на који се та средства инвестирају. Фондови углавном инвестирају уплаћена средства у мало ризичне хартије од вредности (са високим кредитним рејтингом), а остварена добит редовно се приписује на рачун чланова корисника фонда.
Повлачење средстава
Најраније године да се званично постане пензионер у Србији су 58, па је то од 2011. године и доња старосна граница за повлачење средстава које сте уплаћивали у фонд. Корисници средства морају да почну да повлаче најкасније са навршених 70 година живота.Новац се може повлачити једнократном исплатом (највише 30 одсто укупног износа), програмираном исплатом (на пример, месечно), преношењем средстава у друштво за осигурање или комбинацијом ових начина.
Ризици
Ако добровољни пензијски фонд лоше послује на тржишту, новац корисника је заштићен јер имовина фондова не улази у стечајну масу. У случају престанка његовог рада друштво за управљање фондом може да пренесе своју имовину на друго друштво, уз сагласност НБС. У случају смрти корисника фонда сва средства на његовом рачуну преносе се на наследнике, а уколико их није одредио примењује се Закон о наслеђивању.
|