АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
09.04.2019.
ОТКАЗ ЗА ЛАЖНО БОЛОВАЊЕ
НОВОСТИ/ Ј. Ж. С. - Б. Р. | 09. април 2019
Измене закона о раду вероватно тек 2021. године, дотад све остаје по старом. И према постојећим прописима газда може да проверава одсуства
Фото Д. Миловановић
ОДРЕЂЕНЕ одредбе Закона о раду треба мењати, планирано је да се то уради наредне године, али готово је сигурно да их можемо очекивати тек 2021. По садашњем пропису, уколико је радник неоправдано одсуствовао са посла може добити отказ уговора о раду. Спекулише се да ће новим изменама газда имати право да од здравствене установе тражи извештај на основу кога би се утврдила основаност боловања, сваки пут када је у току једног месеца број одсутних у фирми био најмање 10 одсто.
Зоран Михајловић, потпредседник Већа Савеза самосталних синдиката Србије, истиче да измене Закона о раду јесу на листи захтева ЕУ, али тек за наредну годину. Радна група која би се бавила овом тематиком још није ни основана, па сматра да ова област неће доћи на дневни ред до 2021.
- Све је још у фази нагађања и припремања терена - каже Михајловић. - Не знам шта значи лажно боловање, за мене је то неповерење у здравствене институције.
Наш саговорник објашњава да и по садашњим одредбама послодавац може да контролише боловање и да када сумња може о свом трошку да пошаље радника на нови преглед. Уколико се установи да је запослени незаконито одсуствовао са посла, може и сада да добије отказ.
СА ПОСЛА ИЗОСТАЛО 310.511 РАДНИКА
РФЗО води само евиденцију боловања дужих од 30 дана, које је у 2018. години користило 310.511 осигураника, од којих - 138.761 због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће. Током 2018. године запослени су провери више од пет милиона дана на боловању, а РФЗО је исплатио готово 11 милијарди динара за одсуствовање дуже од 30 дана.
- На пример, ако комисија коју је оформио послодавац установи да радник није ни код куће, ни на лечењу, јасно је да се ради о злоупотреби - каже Михајловић. - Мислим да нема потребе за пооштравањем мера, јер то може да има контраефекат, па да нам људи долазе болесни на посао.
У 2017. и 2018. години свега око пет одсто боловања је контролисано и то најчешће на захтев послодавца. У Републичком фонду здравственог осигурања кажу, за "Новости", да очекују да ће послодавци убудуће подносити више захтева за контролу боловања с обзиром на то да за два дана ступа на снагу нови Закон о здравственом осигурању, који прописује да изабрани лекари, уместо до 30, могу да отворе боловање до 60 дана.
- Може се очекивати да ће послодавци подносити више приговора на оцену изабраног лекара којим је утврђена привремена спреченост за рад - кажу у РФЗО. - У око 70 одсто случајева потврђена је оправданост боловања, а у преосталих око 30 процената утврђено је да није било основа за привремену спреченост за рад, или бар не у одређеном трајању, па је у складу са медицинским индикацијама боловање скраћено - кажу у РФЗО. - Било је и случајева да су утврђене околности које доводе до ускраћивања права на накнаду зараде током боловања, као што су напуштање места пребивалишта за време боловања, непоступање по упутству за лечење, неблаговремено јављање изабраном лекару или лекарској комисији.
|