АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
19.03.2019.
ПОНОВО ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТРИ И ДОПУНСКИ РАД - УВЕЧЕ КОД ЛЕКАРА, АЛИ С НОВЧАНИКОМ
Б. РАДИВОЈЕВИЋ | 19. март 2019.
Предлог закона о здравственој заштити предвиђа спајање домова здравља и болница. Доктори из државних установа имаће право на допунски рад код другог послодавца
Пацијенти ће моћи да дођу на прегледе и у вечерњим часовима Фото М. Лабудовић
СВЕ здравствене установе изузев апотека, које остају у надлежности локалних самоуправа, према предлогу закона о здравственој заштити, прећи ће у надлежност Републике или Покрајине. Од општих болница и домова здравља, према предлогу Закона који је у скупштинској процедури, формираће се здравствени центри, а здравствени радници ће поново добити могућност да допунски раде код свог или другог послодавца.
Ово су најзначајније новине у односу на важећи Закон о здравственој заштити из 2005. године, о којима би посланици требало да се изјасне током пролећа. У Министарству здравља објашњавају, за "Новости", да се здравствени центри поново уводе како би се спајањем општих болница и домова здравља боље искористили кадрови, простор и опрема.
- Оваквим решењем омогућено је спајање немедицинских и медицинских делатности, које су често и у истом дворишту, укључујући и дијагностичке и специјалистичко-консултативне делатности - наводе у Министарству здравља. - Пракса је показала да је постојање здравствених центара рационалније него одвојено постојање дома здравља и болнице. Планом мреже здравствених установа одређено је који ће здравствени центри постојати, а претпоставка је да ће оснивање здравствених центара бити знатно брже, лакше и ефикасније од њиховог раздвајања.
ДИРЕКТОРИМА НЕОГРАНИЧЕН МАНДАТ
Уз пооштравање услова за именовање директора здравствених установа, у смислу стручног профила и искуства, предлогом новог закона уводи се решење да директор који се именује на четири године може бити поново именован. У Министарству здравља објашњавају да је то законско решење предложено да не би временски био ограничен мандат директора који се показао као изузетан руководилац и менаџер.
И предложено решење о допунском раду већ постоји у пракси. Законом из 2005. године уведена је могућност да здравствени радник запослен пуно радно време у државној установи може да ради до трећине радног времена, са уговором о допунском раду, и у приватним здравственим установама. Међутим, та могућност је била временски ограничена до децембра 2008. године, али је каснијим изменама и допунама закона, 2015. године, медицинарима опет дозвољено да раде за више послодаваца.
Сад је прецизирано да рецимо лекар може да има највише три уговора о допунском раду, и то највише до једне трећине радног времена. Чињеница да ће "државни лекари" уговоре моћи да склапају и са својим послодавцем, у здравствену праксу опет уводи неку врсту "вечерњих клиника", односно поподневну смену, где се на преглед, уместо са здравственом књижицом, долази са новчаником. Слично решење смо већ имали, али нико још није измерио да ли је више било хваљено или оспоравано.
У Министарству здравља кажу да је увођење допунског рада, уз повећања плата, једна од мера да се задржи здравствени кадар. Ценовник услуга у допунском раду утврђиваће здравствене установе, а из тог прихода, који ће делити здравствени тимови и установе, моћи ће да се улаже у модернизацију установе, али и у едукацију лекара.
- Строго ће се водити рачуна о томе да не буде преусмеравања пацијената из редовне смене у допунску, а спроводиће се и честе контроле поштовања прописа - кажу у ресорном министарству.
|