АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
17.12.2018.
РегионЦГ: СИНДИКАТ ТРАЖИ ЗА 60 ЕВРА ВЕЋИ МИНИМАЛАЦ
И. СТОЈАДИНОВИЋ | 17. децембар 2018. 08:56
Социјални савет током недеље разматраће повећање минималне зараде у Црној Гори. Најнижа примања требало би да износе 255 евра или половину просечне плате. Влада неће да се задужује да би повећала зараде
Влада вага повећање плата
УПРКОС томе што је минимална зарада најмања у региону, и што су притисци на надлежне све већи да се њен износ повећа, Влада Црне Горе до сада није показала спремност да то учини. Последњи пут захтев за повећање минималца покренули су посланици СДП-а, али премијер Душко Марковић није био оптимистичан, наводећи да би то могло да има негативне ефекте кроз пораст незапослености и сиве економије.
Представници црногорских синдикалних организација, сматрају да би минимална зарада требало да износи 50 одсто просечне плате, која је тренутно 511 евра, а како су најавили, то ће бити једна од тачака дневног реда на састанку Социјалног савета који ће се одржати у четвртак.
Према речима генералног секретара Савеза синдиката, Душка Зарубице, сви социјални партнери сложили су се да је повећање минималца неопходно. Како је казао, Социјални савет предлаже износ минималне зараде, а Влада је та која одлучује.
Подсећајући на недавну изјаву премијера Душка Марковића, да у наредној години неће бити новца за повећање минималне зараде, Зарубица је истакао да је то ствар Социјалног савета.
- Због чега видимо успех? Успели смо да се договоримо са социјалним партнерима, хоћемо да верујемо у социјални дијалог и да га унапредимо. Повећањем минималне зараде добијају сви социјални партнери - поручио је Зарубица.
Како је нагласио, велики број послодаваца легално уплаћује минималну зараду и доприносе, док остатак новца радник добија "на руке" .
- Свакоме је јасно колико би њено повећање бар донекле ублажило лош стандард запослених, смањило сиву економију и послодавцима омогућило здравију конкуренцију - сматра Зарубица.
Душко Зарубица
Подсетио је и да је минимална зарада последњи пут повећана пре пет година, док се у земљама из региона оне углавном усклађују једном годишње, наводећи и податак да минималац у Црној Гори износи 37 одсто од просечне зараде, док се у региону тај проценат креће од од 47 до 53 одсто.
Да је минимална зарада мања у односу на оне у земљама из окружења, те да она не би требало да буде нижа од 50 одсто просечне, истакао је и генерални секретар Уније слободних синдиката Црне Горе, Срђан Кековић, наводећи да њу тренутно прима готово 10.000 запослених.
- Дали смо подршку послодавцима да се одређени порези и доприноси умање. Није прихватљиво да се умањују доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, јер би то био контраефекат. На питање повећања минималне зараде нико не може ставити тачку пре него што Социјални савет каже хоће ли се нешто десити или неће, јер би то било прејудицирање околности - казао је Кековић.
Срђан Кековић
Он сматра да нема већег интереса грађанина од тога да он мора да добије минимум плате колико му је довољно да може да преживи и да може да ради.
- Причамо о повећању од 60 евра, што је минимално повећање у односу на цене услуга и робе у држави. Минимална потрошачка корпа износи 637 евра, у коју није урачуната рента за становање - оценио је Кековић.
ЗА ПРЕЖИВЉАВАЊЕ ТРЕБА 640 ЕВРА
ПРЕМА прелиминарним подацима Монстата, вредност минималне потрошачке корпе у новембру је износила 640 евра, што говори да за месечне трошкове четворочлане породице, које су рачунали статистичари, нису довољна ни три минималца.
Јавност је почетком године бурно реаговала на Монстатову потрошачку корпу, када је дошло до промене у њеној структури. Наиме, како је за издатке за храну и безалкохолна пића предвиђено 261,3 евра месечно за четворочлану породицу, значи да су статистичари израчунали да је за три оброка по особи довољно два евра дневно.
|