АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
26.11.2018.
БЛИЦ / БИЗНИС / ПРИВРЕДА И ФИНАНСИЈЕ"ДОБИЛИ СУ ПОВЕЋАЊЕ СКОРО 19 ОДСТО ЗА ДВЕ ГОДИНЕ" Има ли простора за још једну ПОВИШИЦУ у јавном сектору?
РТС , Б92 26.11.2018. 10:17
ФОТО: ПРИМОРСКЕ НОВИЦЕ / SCREENSHOT
Буџет за 2019. годину наћи ће се пред посланицима ове недеље. Министар финансија Синиша Мали планирао је да се издаци за плате повећају 22 милијаде динара, док ће за веће пензије бити издвојено 35 милијарди динара.То значи да ће примања бити већа од осам до 13 процената. Пре него што се нађе пред посланицима, економисти су прокоментарисали хоће ли ипак у државној благајни током следеће године бити простора за још једну повишицу.Темељ државне касе јесте раст привреде од 3,5 одсто. Уколико резултати буду бољи од плана, може да се отвори простор и за додатно повећање плата и пензија. Колико је то и реално?
Николић: Могуће повећање плата и пензија
Сарадник Макроекономских анализа и трендова Иван Николић каже да ако бисмо ишли неком хронологијом, онда можемо бити оптимисти.
ФОТО: ПРОМО Иван Николић
- Ја верујем да ће се влада понашати врло умерено, конзервативно, штедљиво као и претходних година. Тако да, ако привредна активност буде дозволила, свакако ће врло радо кориговати још једном, навише плате и пензије - навео је Николић.
Арсић: И да могућност постоји, не би требало да се искористи
Док Николић сматра да тај новац не би отишао у потрошњу, као пре десатак година, Милојко Арсић, професор Економског факултета, не мисли тако. Подсећа да су плате ове године у јавном сектору порасле око девет одсто, а толико је планирано и за следећу.- Кумулативно повећање је близу 19 процената за само две године. То је брже од раста БДП-а и брже од раста плата у приватном сектору. Према томе, чак и да та могућност постоји она не би требала да се искористи - рекао је рофесор Економског факултета Милојко Арсић.
ФОТО: МИЛОШ БОЈОВИЋ / РАС СРБИЈА Милојко Арсић
У новцу, уколико привреда расте један проценат више од очекиваног - порески приходи у буџету би могли да се повећају за око 12 милијарди. Рачунице показују да би грађани и пензионери могли да се надају додатном повећању за нешто више од процента.
Арсић мисли да не би требало да правимо такву врсту рачунице, већ би требало да размишљамо дугорочније.- Не да повећавамо додатно плате и пензије које ионако расту брже него у приватном сектору, брже од БДП-а, већ би требало размислити да ли можемо да урадимо нешто да створимо услове да расте привреда брже у наредним годинама, а самим тим да се настави одржив раст плата и пензија и у 2020. и 2021 и наредним годинама - наводи Арсић.
Извесно је да је буџетом за наредну годину планирано растерећење привреде од 0,75 одсто. Тај новац од 12 милијарди динара, односно 100 милиона евра остаће привредеи, уместо да иде у буџет.Економсити предлажу министру да уколико се појави и вишак, да га можда искорситити за додатно смањење пореза привреди.
Петровић: Буџет уравнотежен, плате неоправдано веће
- У основи пораст пензија одговара расту економске снаге земље. Плате у јавном сектору су опет повећане више него што је опавдано. За 9 одсто ће порасти нето плате у јавном сектору, у приватном ће бити упола мањи - око 5 одсто. То се десило 2018, то се планира и за 2019. - казао је Петровић за Прву ТВ.То је сувише висок раст плата у јавном сектору, оцењује он.- Оно што није добро је што се сувише дало за пензије и плате у односу на јавне инвстиције, тиме поткопавате привредни раст земље. Зашто би плате у јавном сектору расле дупло брже него што расту у приватном. У приватном се плате одређују на тржишту, сразмерно расту продуктивности - каже Петровић.Наводећи да ће нето плате у јавном сектору порасти за 9 одсто, Петровић каже да маса плата не би смела да порасте више од раста привреде, односно око 7-7,5 одсто.
ФОТО: Г. СРДАНОВ / РАС СРБИЈА Павле Петровић
- Отуда та гимнастика, забраните додатно запошљавање, смањиће се додатно број запослених и то није добро. Та мера је изнуђена, то се ради већ 6-7 година, морала би да се направи систематизација, да се одреди колико где треба људи. Број запослених се смањује јер одлазе у пензију али одлазе на местима која су критична. Већ 2-3.000 људи треба здравство, инспекције требају још људи и ускоро ће доћи у питање њихово само функционисање - каже Петровић.На питање о још једном одлагању увођења платних разреда, Петровић каже да се са тим почело још 2014. године и да није у питању лак посао али да то не оправдава чињеницу да то пет година не може да се уради.- Летос су министарство финансија и влада најавили да ће увести за следећу годину, сад се одустало зато што основне ствари нису добро решене. Прво што није добро решено је то што треба цео држани сектор да обухвата а не појединачно, војска и полиција су издвојени - казао је Петровић.Друго је што је било елемената популизма, "компримовани су односи између најниже и највише зараде у распону од 1:7 а требало је 1:12. Онда се схватило да неки сектори неће добити повећање 3-4 године па се одустало".Председник Фискалног савета Павле Петровић оценио је да раст плата у јавном сектору следеће године не одговара расту економске снаге земље.
|