АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
08.09.2018.
ПОСЛЕ ОДЛУКЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ: Пензије по новом веће и од старих
Ј. Ж. С. | 08. септембар 2018. Новости
Укидање привременог умањења примања за најстарије од новембара. Од 2014. просечан раст 11,3 одсто
ПОСЛЕ готово четири године, Закон о привременом умањењу пензија, донет у новембру 2014, укинут је, а најстарији ће коначно добити дуго очекиване увећане чекове. То значи, да ће примања свим пензионерима са октобарском пензијом, коју примају у новембру, бити враћена на ниво пре умањења, плус три повишице од 2014. Према владиној рачуници, чекови ће у просеку бити већи 11,3 одсто у односу на период из 2014, пре спровођења мера фискалне консолидације.
Укидање Закона, како је у мају најавио председник Александар Вучић, донеће повишицу онима који имају примања изнад 25.000 динара, а онима који нису учествовали у штедњи, пензије ће бити повећане за пет одсто. Спровођењем ове мере за највећи број пензионера, њих око милион, са примањима нижим од 25.000, пензије ће бити веће за 13,3 одсто у односу на 2014. годину.
Према ранијој Владиној рачуници, пензионерима са примањима вишим од 37.000 динара знатно ће бити увећан кућни буџет у односу на 2014. годину. То значи да ће они који су примали 50.000 сада добијати за 9,1 одсто више, односно њихов чек у 2018. износиће око 54.500 динара. Најмање ће добити пензионери са чеком од 120.000, њихов проценат увећања износиће 8,4 одсто у односу на 2014. годину, што значи да ће убудуће примати 131.076 динара.
Око 1,2 милиона најстаријих добија месечно до 30.000 динара и њих је највише на списку ПИО фонда. Њихово увећање укидањем прописа било би око 2,8 одсто, али је Влада раније обећала да ће им додатно повећати износ за још пет процената. Најсиромашнији ће примати од 10,4 до 13,3 одсто више. Што значи да ће онај ко има нижу пензију имати веће повећање.
За професора Економског факултета у Београду Милојка Арсића, сигурно је да ће раст БДП у овој години достићи ће вероватно нешто више од четири одсто. Ако би инфлација била у складу са званичном пројекцијом, бржи раст БДП од званично планираног донеће додатне 34 милијарде динара, од чега држава добија око 12 милијарди, док ће предузећима, предузетницима и пољопривредницима припасти по овом основу 22 милијарде динара.
- Уз непромењену политику држава би могла да оствари суфицит од око 0,5 процената БДП, што износи 25 милијарде динара. С обзиром на то да би за нас примеренији био дефицит од око минус 0,5 одсто БДП, следи да фискални простор у овој години износи 45 до 50 милијарди динара - каже проф. др Арсић.
ОДРЖИВА И ПОВИШИЦА
Укидање Закона би, по мишљењу професора Арсића, повећало расходе за неколико милијарди динара у овој години, док би у наредној, по овом основу, такође били повећани за око 25 милијарди динара.
- Билансно би било одрживо да се свим пензионерима, осим укидања закона, додатно повећају пензије за два до три процената или да се онима који имају мале чекове додели једнократна социјална помоћ од неколико хиљада динара - каже он.
|