АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
14.08.2018.
БлицШТА БИ БИЛО КАДА БИ ПОСЛОДАВЦИ У СРБИЈИ ПОЧЕЛИ ДА ИСПЛАЋУЈУ РАДНИЦИМА БРУТО ПЛАТУ?
Слађана Гаврић 14.08.2018. 06:36 Коментара: 46
ФОТО: PROFIMEDIA
Зашто запослени у Србији, као у већини развијених западноевропских земаља, не добијају бруто плату? Да ли је могуће да се зараде и код нас исплаћују радницима у пуном износу, а да онда они сами одлуче колико ће издвајати за социјално, а колико за пензионо осигурање и да ли ће се одлучити за приватне лекаре и фондове или државне.
У српској јавности већ неко време је веома активна либерална економска струја која се залаже за то да треба исплаћивати бруто, а не нето зараде. У одбрану таквог става они наводе три разлога. Први се тиче увида "обичних" људи у то колико су у нашој земљи порези и доприноси високи. Према њиховој рачуници, сваки радник од 1. јануара до 6. јуна ради за државу, а од тог дана до краја године за себе. Тако да чак 38,7 одсто укупне бруто суме иде држави.
Друго, ако би запослени примали бруто плату, могли би да бирају где ће се лечити, да ли приватно или не. Такође, према њиховом мишљењу, свако би могао да одлучи да ли да уплаћује животно осигурање или да штеди. У том случају не би постојала ни обавеза послодаваца да у име радника уплаћују новац ПИО фонду.
На крају, трећи разлог који наводе у прилог исплаћивања бруто, а не нето зараде, више је политичке природе. Како кажу, било би јасније где иде новац грађана. Тако би исплаћивање бруто плате, према либералном концепту, отворило простор за већу улогу грађана у одлучивању о јавној потрошњи.
ФОТО: ДЕЈАН БОЖИЋ / РАС СРБИЈА
Са друге стране, поставља се питање да ли би држава само из буџета могла да исплаћује пензију за око 1,6 милиона пензионера, и да ли би она тада била још мизернија од садашње просечне, која износи 26.732 код запослених, 24.951 код самосталних делатности, а 11.207 код пољопривредника. Да ли би грађани заиста из пуног, бруто износа, издвајали за пензију или би све ишло у текућу потрошњу? Питање је и колико је развијен други стуб пензионог система, тржиште хартија од вредности и инвестициони фондови, где већина запослених у западним земљама штеди за старост.
Блиц Бизнис је у разговору са стручњацима покушао да одговори на питање да ли је овакав сценарио какав предлаже либерална струја - исплата пуних бруто зарада запослених, могућ у Србији, као и шта би то значило у пракси.
"Грађани не би уопште уплаћивали у фонд"
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић пре свега каже да је питање бруто плата у уређеним земљама готово беспредметно.
- Може и једно и друго, али се полази од тога да су грађани савесни и да ће одвајати заиста онолико од бруто плате за пензије колико би и требало. У систему као што је наш, када би прешли на бруто исплату, имали бисмо неколико ризика. Прво, због тога што су у Србији јако ниске плате грађани не би уопште размишљали о будућности - сматра Савић.
Према његовим речима, само мали број запослених би заиста уплаћивао за пензије и то они који имају високе зараде.
"Још више социјалних случајева"
- Због тога бисмо после неког времена дошли у ситуацију да имамо много више социјалних случајева него што имамо данас. Чак и неких људи који уопште не морају да буду социјални случајеви то би постали. Људи мисле само на садашњост. Да је то тако показују подаци о кредитној задужености грађана. Узму сада новац, иду на море, а после годину дана отплаћују кредит и имају проблема са новцем - каже Савић.
Он истиче да нису грађани Србије толико несавесни, већ да су принуђени на такво понашање због беспарице, односно јако ниских зарада.
Послодавци по закону морају да плате доприносе, а плату не морају
- Бојим се да би због тога велики број људи остао без пензије. Друга ствар, наши послодавци сада по закону морају да плате порезе и доприносе држави, а плату радницима не морају. Сада имамо много примера да послодавци месецима, па чак и годинама, не плаћају ни порезе и доприносе држави, а камоли плате. Питање је да ли би они давали радницима бруто плате или би се опет ослонили на неку своју рачуницу - наглашава Савић.
Како одржати пензиони систем?
Како додаје, тешко је решити питање пензионог система у коме постоји новац људи који су 20, 25 или 30 година уплаћивали средства.
- Ко ће њима да надокнади новац. Ми немамо пензиони систем као што је, на пример у Америци, у коме се тај новац улаже у инвестиционе фондове и купују вредносне хартије, па се он тако оплођује. Ми се финансирамо из текућег рада. Дакле, сви они би пали на терет буџета - наводи наш саговорник.
Према његовим речима, добра ствар је да цео свет продужава радни век, па тако и Србија.
- То је двоструко добро решење јер људи касније иду у пензију и касније "падају" на терет државе, а са друге стране још зарађују и уплаћују доприносе и мање времена користе пензију - каже Савић.
Економиста Мирослав Здравковић слаже се са тим да би у Србији због ниских плата грађани пре потрошили новац него уплатили за себе здравствено и пензионо осигурање. Како наводи, пример за то је задуживање становништва које је након кризе деведесетих буквално "експлодирало" од 2000. до 2008. године.
Такође, он наглашава да би се исплатом бруто зарада направила огромна рупа у буџетским приходима која би на месечном нивоу износила око 57 милијарди динара, а која се ничим не би могла закрпити.
|