АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
02.10.2017.
НАМЕТИ НА ЗАРАДЕ ДОГОДИНЕ МАЊИ
Порези и доприноси на зараде у 2018. могли би да буду смањени за најмање два до највише 3,5 одсто - став је чланова Фискалног савета
Аутор: Александар Микавица понедељак, 02.10.2017. у 22:00 (Фото Танјуг)
Порези и доприноси на зараде у 2018. могу да буду смањени за најмање два до највише 3,5 одсто, што би уз повећање јавних инвестиција била још једна мера за подстицање привредног раста, предлог је чланова Фискалног савета у последњој анализи фискалних кретања у 2017. и препорукама за 2018.
Процена Фискалног савета је да очекивани буџетски суфицит од око 20 милијарди динара омогућава да се 15 милијарди догодине искористи за смањивање пореза и доприноса на зараде са садашњих 64, на 62 процента.
Чланови савета сматрају да би порези и доприноси на плате могли бити смањени повећањем неопорезивог дела зараде и смањењем доприноса за незапосленост и здравство. Оцењују и да је могуће издвојити од три до пет милијарди динара за пореско ослобађање нових предузетника током првих 12-18 месеци рада.
Три предлога за смањење пореског терета
Фискални савет предлаже три могућа начина да се смањи терет пореза и доприноса на зараде.Први је да се растерећење привреде проведе кроз повећање неопорезивог цензуса на зараде са 11.790 динара у овој на 18.500 динара у 2018. години. Највеће користити имали би запослени са минималним примањима који примају око половине просечне зараде у Републици (распон оптерећења на нето зараду од око 56 до 65 одсто).Друга могућност је да се пропорционално смање доприноси на терет послодавца: укидање доприноса за незапосленост на терет послодавца (0,75 одсто) и смањење доприноса за здравство на терет послодавца са 5,15 одсто на 4,4 процента.Овако би се једнако пропорционално растеретили сви запослени у Републици, без обзира на висину њихових примања (распон оптерећења нето зараде 58-64 одсто).Трећа комбинација ове две подразумева повећање неопорезивог цензуса на 15.500 динара у 2018. и укидање доприноса за незапосленост на терет послодавца (распон оптерећења 57-64,5 одсто).
Владини саветници за управљање јавним финансијама указују да је важећа стопа пореза на зараде од 10 одсто најнижа у региону и Европи, тако да нема простора за њено додатно смањење.
- Зато сматрамо да је могуће повећање прилично ниског садашњег неопорезивог дела зараде, који износи 11.790 динара, на 18.500 динара у 2018. години - објашњава Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. - Тако би највише биле растерећене зараде мање од просечних, а нарочито оне око минималца. На тај начин би се повећала прогресивност опорезивања зарада, која је у Србији сада нижа него у већини земаља у региону.
Од доприноса треба размотрити да ли је могуће смањити допринос за незапосленост, каже Алтипармаков, имајући у виду слабу везу између висине доприноса и висине накнаде за случај незапослености, као и чињеницу да Национална служба за запошљавање у свом буџету често остварује суфицит. Предлаже се укидање доприноса за незапосленост на терет послодавца од 0,75 одсто.
Могуће је и делимично смањење доприноса за здравство, као што је учињено 2013, сматра Алтипармаков, јер не постоји веза између висине уплаћених доприноса за здравство и користи које осигураници остварују. С тим што евентуални мањкови у Фонду за здравствено осигурање, по његовом мишљењу, могу да се покривају трансферима из буџета Републике.
Владини саветници за управљање јавним финансијама и овом приликом су нагласили да је за одржавање добрих фискалних резултата и њихово даље унапређење неопходна модернизација Пореске управе.
Да је смањење државних дажбина на плате у 2018. могуће потврђује и изјава министра финансија Душана Вујовића од прошле среде да суфицит од око 650 милиона евра у првих осам месеци ствара простор за смањивање пореског оптерећења. Нагласио је да то мора пажљиво да се уради, како би се избегло смањивање државних прихода.
Привредници годинама, па и деценијама, истичу да су високи порези, пре свега високо опорезивање рада, највећа препрека за пословање. Србија се у 2017. пласирала на 78. место на ранг-листи Светског економског форума по глобалном индексу конкурентности за 2017. годину. Томе је допринео и став анкетираних представника пословне заједнице да је од 12 "стубова конкурентности" између два рангирања Влада Србије остварила побољшања у осам најважнијих. Овогодишњи најбољи пласман од 2010. године међу 137 земаља на овој листи конкурентности остварен је скоком чак за 12 места. Упућени, међутим, тврде да би овај битан показатељ привлачности земље за инвеститоре био знатно повољнији да важеће пореске стопе пословна заједница не доживљава као "најпроблематичније чиниоце за пословање у 2017. и 2018. години".
Да ли је терет пореза тежи него у земљама са којима се она пореди и могу ли у нас пореске стопе бити ниже?
Министар финансија Душан Вујовић и представници економске струке тврде да је порески систем Србије у највећој мери усаглашен са важећим у упоредивим земљама. Према висини стопа пореза и доприноса на зараде, пореза на додату вредност и пореза на добит, Србија је у групи земаља с најмањим оптерећењем. Иако су пореске стопе у Србији међу најнижим у региону, сива економија је осетно виша него у другим земљама.
|