АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
11.07.2017.
БОЉИ УСЛОВИ РАДА "НА ЛИЗИНГ", АЛИ НЕ И ЗА РАДНИКЕ ОБЕЗБЕЂЕЊА, ХИГИЈЕНИЧАРЕ И ЗАДРУГАРЕ
Radnik.rs > Приче
Аутхор: Екипа сајта Радник 11/07/2017
Према радној верзији Закона о раду преко агенција за привремено запошљавање у коју је Радник.рс имао увид, радници "на лизинг" више неће радити по уговорима о привременим и повременим пословима, већ ће имати уговоре о раду и једнаке услове рада као запослени у фирми у којој раде.
Ипак, овај закон не обухвата студентске и омладинске задруге које и даље могу да склапају уговоре о повременим и привременим пословима, а ти уговори радницима не гарантују право на боловање, ни годишњи одмор. Поред тога, ако ова верзија закона буде и коначна, неће бити заштићени ни радници обезбеђења, чистачице и други радници који се не сматрају радницима "на лизинг", већ вршиоцима услуга у другим предузећима.
Радна верзија закона о агенцијама за лизинг радника
Радна група коју чине представници Министарства за рад, синдиката и агенција за запошљавање направили су радну верзију закона који би требало да уреди запошљавање преко такозваних агенција за лизинг радника.
У овој радној верзији, између осталог, пише да агенција са радником "закључује уговор о раду на неодређено или одређено време", те ће радници "на лизинг" имати сва права из радног односа -- право на боловање, годишњи одмор, отпремнину итд.
Према речима члана радне групе која је сачинила ову радну верзију и представника "УГС Независност" Зорана Ристића, према овом закону забрањено је склапати уговор о повременим и привременим пословима, што је до сада био случај када је реч о запошљавању преко агенције.
Такође, изнајмљени радници би према овој верзији имали исту зараду, радно време и друга права као и радници који су запослени у тој компанији, на пример, радник у погону који ради у фабрици преко агенције за запошљавање ће имати иста права као радник у погону са истим квалификацијама који је запослен у фабрици.
Радници који раде преко агенција, према овој верзији закона, могу да се организују и буду чланови синдиката, међутим, нејасно је да ли имају право на штрајк у фирми у којој раде будући да они нису запослени у тој фирми, већ у агенцији за запошљавање.
У случају престанка потребе за радом изнајмљеног радника, како пише у овој верзији, радник има право на зараду до истека уговора, изнајмљује се другој фирми или "остварује права по основу вишка запослених у складу са законом". То значи да изнајмљени радник може бити проглашен "вишком" и бити отпуштен уколико представници предузећа коме је изнајмљен наведу да више немају потребу за тим радником.
У радној групи се, према Ристићевим речима, води жустра дебата у вези са тим да ли треба ограничити број изнајмљених радника у предузећу.
"Синдикати су дали предлог да се запошљавање преко агенције ограничи на десет посто, остали су против тога", каже он.
Уколико се број изнајмљених радника не ограничи, постоји опасност да готово сви или велики број радника у фирми буду ангажовани преко агенције. У том случају, обесмишљава се одредба да изнајмљени радник има иста права као запослени радник у фирми јер фирма такорећи нема запослених.
Закон не штити раднике обезбеђења и хигијеничаре
Представница "Конфедерације слободних синдиката" у радној групи Вера Томовић наводи да доношење закона не регулише рад радника који су ангажовани на пружању услуга између предузећа.
"Нацртом закона остаје незаштићена категорија споредних делатности услуга чишћења и обезбеђења. То су неке делатности ван основне делатности предузећа за које се често ангажују друга предузећа која пружају услуге", каже она.
Пружање услуга и "лизинг" радника је из перспективе изнајмљеног радника исто, али је велика разлика у правима радника ангажованих на ова два начина јер рад хигијеничара и радника обезбеђења овим законом "о лизингу" није обухваћена.
"Ако предузеће купује услугу чишћења просторија од другог предузећа, оне уговарају услугу чишћења просторија у коју су урачунати и сви пратећи трошкови -- средства за чишћење итд. Овај начин ангажовања се не сматра лизингом радника. Лизинг је када предузеће на тржишту тражи од неке агенције радницу само за своје потребе и ту нису урачунати остали трошкови", објашњава она.
Закон не важи ни за раднике који раде преко задруга
Такође, ова радна верзија закона се не односи на рад студентских и омладинских задруга које, по Закону о задругама, запошљавају омладинце до 30 година.
Према Закону о задругама, који је донет пре две године, омладинци и студенти се могу ангажовати само по уговору о обављању привремених и повремених послова који не подразумева право на годишњи одмор, боловање и друга права. Радник.рс је објавио причу о томе како је радник Аеродрома "Никола Тесла" Александар Ивић на овај начин био ангажован осам година, без основних права.
Представници Министарства за рад сматрају да се рад преко задруга злоупотребљава иако су учествовали у изради Закона о задругама.
"Ми смо учествовали у изради тог закона, били смо чланови радне групе и покушали смо да смањимо негативни ефекат тих задруга. Иако је традиција да ове задруге обезбеђују посао младима, свесни смо да су то радна ангажовања на пословима који су ван радног односа где ангажовано лице нема право на боловање, годишњи одмор. Привремени и повремени послови су дефинисани Законом о раду и могу трајати до 120 радних дана, то се веома злоупотребљава јер се склапају нови уговори о повременим и привременим пословима, а само мења предмет уговора", наводи Снежана Богдановић, шеф одсека у Сектору за рад министарства.
Богдановић признаје да се Законом о агенцијама ништа не решава док се не уреди и питање задруга.
"Нажалост, ово питање ће доћи на дневни ред тек када будемо радили Закон о раду 2018. године", каже она.
Представник "УГС Независност" Ристић каже да би ове задруге требало да омогуће да "млади људи стекну радно искуство", али да се често злоупотребљавају чак и за ангажовање старијих радника.
"То што задруге крше закон и ангажују људе од 50 година, то је друга ствар", каже он.
Питали смо да ли ће агенције за запошљавање радо "прећи" у омладинске задруге будући да тада могу склапати са радницима уговор о привременим и повременим пословима као и до сада.
"Неке агенције ће побећи у омладинске задруге и нема назнака да ће се то мењати", каже Ристић.
Прикривање стварног броја радника преко агенција
Питали смо представнике агенције за запошљавање "ManpowerGroup", који учестују у раду радне групе на изради нацрта закона о агенцијама, због чега послодавци ангажују раднике преко агенције за запошљавање.
Из ове агенције наводе да је један од разлога за ангажовање агенције "ограничавајући број запослених или забрана запошљавања, а да привремено постоји потреба за додатним људима".
На овај начин, јавна предузећа могу да запосле раднике, а да истовремено поштују забрану запошљавања јер се радници преко агенције не броје у запослене, о чему је писао Инсајдер.
Занимљиво је и да представници агенције за запошљавање "Sequester", која је добила тендер ЕПС-а за очитавање бројила, отворено нуде услугу "прикривања правог броја радника". "Sequester" на свом сајту наводи да услуга изнајмљивања радника "може бити посебно занимљива компанијама које воде стриктну евиденцију о броју запослених (тзв. headcount) -- уступљени радници се не евидентирају као запослени компаније корисника".
|