АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
27.10.2016.
Свет: РАДНИЦИ, ПУТ ДО ПОСЛА КОНАЧНО ДЕО РАДНОГ ВРЕМЕНА
Велики број радника путовање на посао сматра чистим губитком времена, а пресуда да путовање до посла улази у радно време може бити историјска.
ИЗВОР: СЛОБОДНА ДАЛМАЦИЈА ЧЕТВРТАК, 27.10.2016.
Фото: Thinkstock
Недавно истраживање међу британским послодавцима о утрошеном времену за долазак на посао, које је спровела компанија "Регус", показало је да чак трећина анкетираних путовање на посао сматра чистим губитком времена. Такав исход Ричард Морис из "Регуса" види као доказ да многе пословне људе свакодневно путовање исцрпљује и на њих делује стресно.
"Важније је питање за британски бизнис зашто се инсистира на свакодневним путовањима запослених? Зашто их чине непродуктивнима док путују на посао у центар града како би одрадили фиксно радно време као у "викторијанским временима", пита се аналитичар "Регуса", чије је истраживање обухватило 40.000 "послодаваца", али и актуализовало годину дана стару пресуду Суда правде Еуропске уније (ECJ) у предмету "Tyco", према којој путовање на посао представља део радног времена.
Синдикат шпанске компаније "Tyco Integrated Security", наиме, добио је на ECJ-у спор са управом у ком је доказивао да за део запослених који раде изван седишта компаније у Мадриду, радно време практично почиње њиховим изласком из куће по добијеним задацима од послодавца где требају да оду на интервенцију. Tyco је 2011. позатварао своје канцеларије у унутрашњости Шпаније, а запосленим је наставио да даје задатке телефонима и интернетом из седишта у Мадриду.
Будући да се клијенти компаније налазе и по 100 километара далеко од адреса на којима живе запослени, радници су дневно радили бројне неплаћене радне сате како би дошли до клијента, а реч је о одржавању и поправкама сигурносних уређаја.
Према пресуди ECJ-а, Tyco је време изгубљено на долазак на интервенцију радницима водио као "одмор", а плаћао им је само радне сате на интервенцији.
"Суд је заузео став да се радницима који немају фиксно или уобичајено радно време, као што је овде случај, радно време треба рачунати од тренутка одласка на посао до повратка са задње интервенције тога дана", наводи се у пресуди ECJ-а, у којој се указује на Директиву Европског парламента и Већа Еуропске уније о радном времену из 2003. године.
У тој се директиви не спомиње потреба обрачунавања путовања на посао као радног времена, већ се набраја шта се све сматра преко потребним дневним одмором радника, при чему се путовање на посао не сматра одмором радника, како је то рачунала управа "Tyco".
У случају запослених шпанске компаније, од значаја је и чињеница да им је пре затварања регионалних канцеларија радно време уредно текло и за време путовања из канцеларије до муштерија. И пре и после затварања регионалних канцеларија, радници "Tyco" су се на интервенције возили аутомобилима компаније.
"И док се вози према месту интервенције, радник ради", упозорава се у пресуди ECJ-а у предмету "Tyco".
|