АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
12.09.2016.
УПОРЕДИЛИ СМО ПЛАТЕ И ЦЕНЕ У СРБИЈИ И ЕУ, РЕЗУЛТАТИ СУ ПОРАЖАВАЈУЋИ
Андриана Јанковић , Соња Тодоровић , | 12. 09. 2016 - Блиц
Иако је просечна плата једног радника у Аустрији око 1.500 евра, њему су неке основне животне намирнице јефтиније за око 30 одсто него просечном грађанину Србије, који месечно заради око 360 евра.
Ово је, између осталог, показало истражвање које је "Блиц" спровео упоредивши цене у Србији са ценама у Хрватској, Аустрији и на Кипру. Али, кренимо редом.
Зашто плаћамо скупље?
Грађани Србије добро знају да су многе намирнице овде скупље него у региону и земљама ЕУ, али је исто тако мит да, по правилу, за исте производе плаћамо више него становници богатијих држава. Разлике постоје и велики број производа је у Србији јефтинији него на западу, али истини за вољу, та разлика је често - занемарљива. Поготово када се у обзир узме разлика у животном стандарду, а управо ту је суштина.
За просечну српску породица куповина хране је највећа ставка у буџету, на коју потроше скоро 42 одсто месечног прихода, док се у развијеним земљама та цифра се креће између 10 и 15 одсто. Када се овом податку дода чињеница да су поједини артикли у скупљи у Србији, а да су они који су јефтинији заправо занемарљиво јефтинији - добија се поражавајућа слика.
Фото: РАС Србија
Добра вест је да хлеб и месо плаћамо јефтиније од Аустрије и Кипра - док је код нас векна белог 55 динара, на Кипру кошта скоро 250. Пола килограма млевеног меса код нас кошта 250 динара, док је у Аустрији 369 динара.
То је једна страна медаље. Постоји и она друга, која грађанима Србија свакако теже пада.
Пилетина је, на пример, на списку оних производа који су код нас скупљи, па тако килограм у нашим маркетима стаје 699 динара, а на Кипру је можете купити за максимално 493 динара. И цена замрзнутог поврћа у Србији скупље је за 100 динара него у Хрватској.
Разлика је, међутим, далеко већа када су у питању просечне зараде. У Србији она, наиме, износи око 44.000 динара, у Хрватској око 94.000, Аустрији 173.000 и на Кипру 154.000 динара.
Убише нас марже
А како се уопште формирају цене у Србији? Економисти увек истичу исти проблем - марже. На цену, наиме, утичу прописи, али и маржа која је код нас 22 одсто, а на Западу око 12 одсто.
У Европи, на пример, цена комуналних услуга за фирме и грађане је изједначена. У Србији сваки приватник још увек плаћа скупље воду, гас, паркинг у односу на грађане два или три пута. Такође, просечан трговац у Србији принуђен је да између 45 и 55 различитих намета угради у трговачку маржу, за разлику од својих колега у Словачкој, Пољској, Чешкој и Мађарској који имају између 12 и 22 намета.
Економиста Александар Стевановић објашњава и да недостатак конкуренције са ниским маржама утиче на вишу цену производа.
- Код нас имате масовно финансирање сиромашних људи, јер им се роба продаје на почек. То је за многе трговце ризик од ненаплативости. То на Западу, међутим, не постоји. У већини градова у Србији имате мале трговине, које продају производе са великом маржом како би могли да зараде. Грађани у њима купују, јер такве продавнице имају добро радно време, али и омогућавају плаћање на црту - објашњава Стевановић.
С друге стране, економисти указују на још један проблем, а он се пре свега састоји у правилима тржишта.
Друга страна приче
Економиста Љубомира Маџар истиче да цене намирница не морају да буду прилагођене нашим примањима.
- Ниво цена производа није одређен нивоом доходака. Са друге стране, цене оних производа који су у међународној размени, требало би да свуда буду приближно исте. Међутим, ако би цена неког производа, који је у Америци троструко скупљи, у Србији био прилагођен примањима грађана, онда се ми не би водили као сиромашна земља. То је управо оно што разликује развијену земљу од неразвијене -- објашњава Маџар.
|