АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
21.08.2016.
СРПСКА ИТ ПАМЕТ ГОДИШЊЕ ДОНЕСЕ ПОЛА МИЛИЈАРДЕ ЕВРА
Даниела Илић Красић | 21. август 2016. 18:30 | Коментара: 4
Извоз компјутерских услуга из Србије прошле године премашио је извоз "Фијата" и "Железаре" заједно. У врху веб-решења и програмирање, следе мобилне платформе
ИАКО "Фијат" и смедеревска "Железара" слове за највеће српске извознике, овај пут их је премашила - српска памет. Извоз компјутерских услуга из Србије лане је достигао 455 милиона евра. Када се од тога одузме увоз од 167 милиона, произлази да је нето извоз компјутерских услуга Србије, од 288 милиона евра, већи од нето извоза "Фијата" и "Железаре" заједно!
У извозу наших ИТ услуга доминирају, према наводима људи из струке, веб-решења и програмирање са око 50 одсто. Следе решења за мобилне платформе са око 40 одсто, док 10 одсто отпада на све остало. Управо струка указује да није довољно само "препознати" ИТ сектор као просперитетан, већ је потребно на нивоу државе направити јасну стретегију за његов развој, којом бисмо упослили сопствене информатичке капацитете. Томе никако не иде у прилог чињеница да је Национални просветни савет недавно одбио предлог Министарства просвете да информатика и програмирање буде обавезан предмет у основним школама у Србији.
- У ОДНОСУ на први квартал 2015, у истом периоду 2016. године извоз компјутерских услуга је повећан за 33 милиона евра, и износи 173 милиона евра. Како се већ показала тенденција раста у односу на 2015. годину, очекујемо да ће на крају 2016. године извоз бити значајно већи у односу на претходну годину, што ће несумњиво допринети експанзији ове привредне гране - каже за "Новости" Татјана Матић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација. - Српска индустрија софтвера на светским листама налази се између 30. и 50. места, што је најбољи резултат наше привреде.
Матић истиче да досадашњи позитивни резултати ИТ индустрије у Србији указују на потребу за системском подршком том сектору, као и за стварањем подстицајног амбијента за узајамно приближавање информационих технологија и других технолошких иновација.
КУКУРУЗ И ВОЋЕ- ЈЕДИНА два производа која су у Србији током 2015. имала бољи нето извозни резултат, односно, која бележе већи допринос смањењу спољнотрговинске неравнотеже су: кукуруз и смрзнуто воће - указује економиста Иван Николић. - Кукуруза смо лане извезли за 342,9 милиона евра, а увезли за 12,3 милиона, те је нето извоз износио 330,6 милиона евра, док је укупна вредност извоза смрзнутог воћа достигла 340,8 милиона евра, а њихова нето компонента 318,2 милиона евра.
- Потребно је искористити производне и извозне капацитете за даљи допринос српској привреди кроз побољшање услова пословања домаћих ИТ компанија, подстицање оснивања нових ИТ предузећа и производње сопствених софтверских производа - наводи Матић. - У циљу унапређења развоја привређивања ИТ сектора, па самим тим и извоза ИТ производа и услуга, Министарство трговине, туризма и телекомуникација припремило је стратешки документ са мерама подршке овом сектору: нацрт Стратегије развоја индустрије информационих технологија, која ће допринети унапређењу услова производње и извоза ИТ производа и услуга.
ЗА ДАЉИ развој и позиционирање Србије на глобалној ИТ мапи, према речима наше саговорнице, неопходно је улагање у образовање стручних кадрова, односно повећање броја ИТ стручњака који у овом тренутку Србији недостају.
- Процена је да би у Србији до 2020. године могло да се отвори од 50.000 до 100.000 нових радних места у сектору информационих технологија и да постоји велики недостатак стручних ИТ кадрова, који је регистрован и у Европској унији - истиче Матић.
Директор Војвођанског ИКТ кластера Милан Шолаја истиче да ситуација са увођењем информатике као обавезног предмета у основне школе треба што пре да буде решена.
- Не треба гледати зашто нешто не може, већ како би могло, и потом наћи најкраћи пут да се то и уради - истиче Шолаја.
Шолаја упозорава да на нивоу државе још увек не постоји јасан фокус о томе шта је потребно урадити како бисмо сопствене информатичке капацитете упослили на начин који обезбеђује бољитак за цело наше друштво и привреду.
- Надамо се да ће се то убрзо променити - указује наш саговорник.
Он потврђује да у српском извозу и даље преовлађује такозвани "аутсорсинг". То, практично, представља модел пословања у коме једна фирма, за послове који су се до тада одвијали унутар ње, сада ангажује (било краткорочно, или дугорочно) другу фирму или организацију, која може да буде и на другом крају света.
ЕКОНОМИСТА Иван Николић, директор за научноистраживачки развој Економског института, истиче да су извозни приходи од ИКТ услуга у Србији у периоду од 2008. до 2015. године утростручени, а од компјутерских услуга чак учетворостручени.
- Упркос томе, то није битно надокнадило јаз за европским земљама у овом сектору будући да су се извозни приходи од ИЦТ услуга у земљама централне и источне Европе у истом периоду увећали за 2,45 пута, слично као и у земљама еврозоне (2,44 пута), достигавши на крају 2015. године 15,2 милијарди евра, односно, 214,1 милијарду евра - истиче Николић.
ШТА ПРЕДВИЂА НОВА СТРАТЕГИЈА
ГЛАВНИ циљеви Стратегије развоја индустрије информационих технологија у Србији су:
|